Руси понекад не позивају у госте чак ни људе са којима се годинама познају. Или немају довољно поверења у њих, или сматрају да им стан није довољно добро уређен за примање појединих људи (Русима је важно шта ће гост помислити о њиховом стану). Ако сте ви један од „изабраних“, не би било лоше да знате неколико важних правила понашања у гостима.
Не треба носити скуп поклон јер не идете на рођендан, али ипак размислите шта бисте могли „додати“ трпези. Такав је обичај. То може бити неки слаткиш или вино. Руси имају обичај да послуже госта оним што је донео. Зато је најбоље да донесете оно што и сами највише волите.
Ако у том стану има деце, понесите нешто и за њих – киндер јаје, бојанку или нешто друго, у зависности од узраста.
Ако идете Русима у госте, имајте у виду да ће вам обућа остати у предсобљу. Руси не иду обувени по кући, а за госте имају папуче. Те папуче могу бити и четири броја веће, са прорезима или на цветиће, али нема се куд – прихватите оно што вам се понуди, да се домаћин не увреди.
Евентуално можете понети са собом своју „кућну“ обућу да се преобујете кад уђете.
Чак и ако домаћин живи у малом двособном стану, вероватно ће вас најпре провести кроз своје обиталиште. Можда ће евентуално прескочити спаваћу собу, али ће вам све остало показати – и где можете опрати руке, и ко је на фотографији у дневној соби, и када је купљен нови телевизор...
То је својеврсни ритуал, у коме је ваша улога да испољите бар минимално интересовање за оно што вам домаћин показује. Питајте га за неку ситницу или нешто у стану похвалите, бар реда ради. После тога ће вам бити понуђено да седнете. Додуше, домаћин се може уживети у причу о своме стану, што значи да ћете стајати све док се он сам не умори од стајања. Није учтиво да седнете пре него што вам је понуђено.
Ако у купатилу има више пешкира, пазите који ћете употребити. Некима је свеједно, али има и људи који нерадо деле свој пешкир са било ким.
Највероватније ће вам унапред бити показано који је пешкир припремљен за вас (током већ поменуте екскурзије). Ако се то није догодило, онда је боље да питате који пешкир можете да користите.
Не брините, вероватно нећете добити никакав „задатак“, али ипак не би било лоше да понудите помоћ, на пример да поставите тањире на сто или да их уклоните после вечере. Домаћину ће то пријати, а „прљав посао“ свакако нећете добити ви, него неко од ближњих (уколико нисте само ви у гостима).
Ово је више реторско питање. Пијте, наравно. Али имајте у виду да у сваком руском друштву има оних који сматрају својом обавезом да напију све људе у свом окружењу. Ако се таквом човеку учини да нисте довољно попили, постоји опасност да се упустите са њим у алко-окршај. Будите сигурни да је за њега победа питање части.
Ако не можете или не желите да пијете, ипак прву чашу треба да подигнете и наздравите са домаћином (изузев ако сте болесни или у другом стању). Бар овлажите усне, ако ништа друго.
Кад Рус почне да говори здравицу, знајте да то може потрајати. Беседник често почне „од Кулина бана“ и толико се занесе да ни сам не зна докле је стигао и када ће завршити, али ви не очајавајте. Врло је важно да не спустите чашу пре краја здравице, јер би то био знак непоштовања. Можете спустити чашу тек када наздравите и бар мало окусите из чаше, заједно са осталима.
То је врло суптилна ствар. Нико вам неће рећи да је време за одлазак (то би било грубо). Сами треба да осетите. Штавише, како се вечера ближи крају и тањири се празне, домаћин вас све више нуди, док не изнесе последње што има. Али то не значи да треба појести и то последње. У одређеном тренутку се ипак треба зауставити, захвалити се домаћину и отићи. Данас је обичај да се оде из гостију пре поноћи. Боље је да одете раније, него да чекате да вам домаћин каже „Баш лепо што сте дошли!“ или да домаћица почне да пере судове.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
