Русија држи реч: Србији предата богата електронска колекција средњевековних српских рукописа

Дмитриј Лане
Директор Руске националне библиотеке Александар Вислиј је предао Српској академији наука и уметности обећано пре више од годину дана српско културно наслеђе: 375 фајлова на којима су средњевековни српски рукописи настали између 12. и 16. века. Како су донели из Русије у Србију те ретке књиге прочитајте на сајту Russia Beyond.

Црни хард диск, не већи од пакле цигара, има у себи 375 фајлова, 342 текста од непроцењиве вредности. То су дигитализовани рукописи, сведочанство тога како су живели наши преци. Они су много путовали и куповали стране књиге: у манастирима, на пијацама, вашарима. Тако су и српски рукописи доспевали до Русије.

Александар Вислиј и Владимир С. Костић

Поједини фајлови су само фотографије једне једине странице неке књиге: књиге су у стара времена биле тако вредне да се драгим гостима понекад поклањао само један лист.  Шест сати на дан током 14 месеци група руских библиотекара је скенирала ове српске књиге.

Академик Владимир С. Костић, пажљиво држећи хард диск у украсној кутијици, изгледа пресрећно, као човек који у рукама држи право благо. Заправо, то и јесте благо. 

Александар Вислиј и Владимир С. Костић

„Овај поклон је више од половине тога што ми у овом тренутку имамо. И ја сам срећан као човек који у тишини скромног дома дочекује однекле давно изгубљеног рођака чијег се лица, хода и геста више и не сећа. И ја желим да се захвалим Александру Вислију на безусловном великодушном и за нас изузетно значајном поклону. Наиме, пре14 месеци он је посетио САНУ, поделио са нама знања и у пола гласа је обећао да ће нам при следећем доласку донети поклон који ми прижељкујемо. Наравно, приликом таквих сусрета дају се велика обећања која се убрзо забораве. Али јуче у Београд слетео је авион из Москве и професор Вислиј је донео поклон. Дата реч и дато обећање су одржани.“ 

Александар Вислиј и Владимир С. Костић

Професор Вислиј је нагласио да дигитализација вредних рукописних књига и њихова предаја српским научницима не би била могућа без финансијске подршек Фонда Тимченко, као и без иницијативе и напора српског амбасадора у Москви Славенка Терзића. Александар Чепурин, руски амбасадор у Београду је са своје стране подржао ову идеју и догађај је постао прави пример културних веза два словенска народа. 

(десно) Александар Чепурин и Славенко Терзић

„Лепо је добијати поклоне, а исто је тако лепо давати поклон. А допринос добротворног Фонда Тимченко је управо у томе да су они омогућили средства да бисмо дигитализовали рукописе. Веома је значајна такође улога амбасадора Србије Славенка Терзића. Управо захваљујући његовом активном ставу и дару убеђивања и иницијативи, успели смо све то да урадимо“, говори директор Руске националне библиотеке Александар Вислиј. 

Руски професор је уверен да је дигитализација оваквог броја рукописа само почетак и да ће се овај пројекат развијати. У руским фондовима ће тражити друге старе рукописе из Србије и њима попунити српску колекцију, а САНУ планира да у догледној будућности објави на сајту ове вредне материјале.

Прочитајте још: Како су се руски математичари приближили тајнама Војничевог манускрипта

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“