Вандали нападају музеје: 5 шокантних инцидената са уметничким делима у којима су учествовали Руси

Legion Media
У мају 2018. године пијан човек је напао слику Ивана Грозног. Нажалост, овај случај није изузетак. У Совјетском Савезу и Русији вандали су више пута покушавали да униште уметничка дела у музејима, укључујући радове Рембранта и Маљевича.

„Ударио сам је стубићем”, мирно је рекао ухапшени човек пред камерама 25. маја 2018. године. „Попио сам 100 грама вотке у бару пре тога, а никад не пијем вотку... па ме је стварно ухватило.” Овако је 37-годишњи становник Вороњежа објаснио зашто је насрнуо на слику Иље Рјепина у Третјаковској галерији, једном од највећих музеја у Москви.

На слици из 1885. године приказан је руски цар који оплакује свог сина након што га је грешком убио (историчари се још увек споре кад је у питању истинитост ове приче). Вандал је на платну направио три рупе. А овај инцидент није једини случај да је неко уметничко дело нападнуто у Русији (или уз учешће Руса).

Рјепинов „Иван Грозни”: прободен и изударан

Ово уметничко дело је од почетка имало проблеме. За време царске Русије многи нису волели ову туробну слику. Уметнички коментатор листа „Коммерсант” Дмитриј Буткевич подсећа: „Јавност се жалила да им се од ове слике врти у глави и шириле су се гласине да Иља Рјепин после ње више није могао да користи руку.”

1913. године Абрам Балашов, младић који раније није показивао никакве знаке психијатријске болести, забио је у слику нож, узвикујући: „Доста је било крви!” Рестауратори и сам Рјепин су месецима поправљали слику, како би сакрили „ране”. Као што видимо, 100 година касније ништа се није променило: уметничко дело и даље може бити мета напада.

Рембрантова „Данаја”: поливена киселином и исечена

Рембрантову слику је за руски Ермитаж купила Катарина Велика и она је мирно висила на зиду петербуршког музеја све до 1985. године. Те године Бронијус Мајгис, совјетски грађанин из Литваније, бацио је на платно сумпорну киселину и исекао га ножем.

Његови мотиви су нејасни. Мајгис је најпре тврдио да је то био његов начин борбе за независност Литваније од СССР-а, али касније је рекао да је генерално против актова. „Према лекарима, он је заиста имао психичке проблеме који су довели до његове опсесивне борбе против „прљавштине”, пише Fontanka.ru. 

Мајгис је провео осам година у психијатријској установи. Што се тиче „Данаје”, било је потребно 12 година да се штета поправи: руски рестауратори су учинили немогуће, када су спасли уметничко дело које се данас може видети у Ермитажу под непробојним стаклом, за сваки случај.

Леонардова „Мона Лиза”: гађана шољом

Људи могу бити опасни када се изнервирају, а једна Рускиња је то показала 2009. године, приликом посете Лувру у Паризу. Према њеним речима, француске власти јој нису дале држављанство и зато је... бацила керамичку шољу на чувену „Мона Лизу” Леонарда да Винчија. (То свакако није помогло њеном добијању држављанства).

То, међутим, није био први ни најопаснији напад на „Мона Лизу”. 1956. године један од посетилаца је бацио киселину на њу, а други је зафрљачио камен. Зато је 2009. године музеј био спреман: шоља није разбила непробојно стакло, а Рускиња која ју је бацила одмах је ухапшена. После неколико дана власти су је ослободиле.

Маљевичев „Бели супрематистички крст”: обележен знаком $

Александар Бренер

Инцидент са делом култног сликара руске авангарде 20. века догодио се 1997. године. Александар Бренер, скандалозни руски уметник перформанса, отишао је у Амстердам где је преко Маљевичевог „Белог супрематистичког крста” спрејом нацртао зелени знак долара.

За Бренера је то био симболичан гест којим је хтео да осуди опседнутост света уметности новцем. „Ја сам разапео долар, као Исуса”, написао је Бренер, иронично овај рад описујући као његово и Маљевичево заједничко дело. Холандски суд, међутим, није имао разумевања за овакву уметничку активност и послао је Бренера у затвор, тражећи од њега да такође плати око 10 000 долара. Све је испало мање-више добро за све: испоставило се да се зелена боја лако скида, а Бренер је холандски затвор описао као „либералан и рационалан”.

Фотографије Џока Стерџеса: попрскане течношћу

Када је изложба радова америчког фотографа Џока Стерџеса, који фотографише нудистичке породице и, самим тим, голу децу, стигла у Русији на јесен 2016. године, изазвала је бес неких конзервативних политичара и покрета који су сматрали да је „порнографска” или, барем, провокативна.

Скандал је достигао врхунац када је у септембру 2016. године Александар Петрунко бацио неку непознату течност (можда урин, мада је Петрунко тврдио да је то „терапеутско блато”) на Стерџесове фотографије у галерији „Браћа Лимијер” у Москви. Вандал је задржан у притвору осам дана, а несрећна изложба је затворена, а онда поново отворена крајем 2017. године.

Прочитајте такође: 10 руских уметника без којих је светска историја уметности незамислива

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“