10 руских уметника без којих је светска историја уметности незамислива

"Апотеоз рата"

"Апотеоз рата"

Василиј Верешчагин
Подсећамо на најмаркантније руске ликовне уметнике 19. и 20. века који су славу стекли и ван граница Русије

Карл Брјулов

„Последњи дан Помпеје“

Један од најбољих руских портретиста Карл Брјулов много је путовао по Европи и већи део живота провео у Италији. Светску славу донело му је монументално платно „Последњи дан Помпеје“ дугачко 6,5 метара, на коме је дочарао сву драму пропасти античког града. Прво представљање ове слике у Риму доживело је буран успех. Слика је затим изложена у париском Лувру и добила прву награду париског Салона 1834. године.  Касније је поклоњена цару Николају Другом, а данас се чува у Руском музеју у Санкт Петербургу. Огромну популарност Брјулов је стекао и захваљујући портретима које је углавном поручивала италијанска аристократија. Последње године живота уметник је провео недалеко од Рима, у кући свог пријатеља Анђела Титонија, у чијој породици је остао део уметниковог наслеђа.

Василиј Верешчагин

Под градским зидинама. 'Пустите их да уђу!'

„Василиј Верешчагин, уметник, војник, путник“, назив је монографије коју је објавило Удружење америчких уметника поводом његове прве изложбе у САД. У ове три одреднице стаје цео његов живот. Чувени сликар ратних призора и етнолог овековечио је на својим платнима догађаје којима је и сам био сведок у војним кампањама, окончавши живот у Руско-јапанском рату. Славу је стекао захваљујући великим европским и америчким изложбама које је сам организовао, брижљиво осмишљавајући сценографију и пратећи циклусе слика предметима са путовања. Међу најпознатије његове поставке спадају изложба слика из туркестанског циклуса у Кристалној палати у Лондону 1873. године и тријумфална изложба у Њујорку 1888. године после којих је уследила трогодишња турнеја по највећим америчким градовима као што су Чикаго, Филаделфија, Бостон, Сент Луис и други, или аукција из 1891 године на којој је продато 110 слика.

Леон Бакст

Током 1909. и 1910. године Дјагиљев је у Паризу приказао балете Шехерезада и Клеопатра. Огромни успех том приликом нису доживели само балетски уметници него и аутор костима и сценографије Леон Бакст. „Руски исток“ са својим софистицираним еротизмом преселио се са сцене у модне салоне, Бакст је продавао скице дизајнеру Полу Пуареу, увео у моду турбане, шалваре и перике у боји, облачио скандалозну маркизу Казати. После балетских премијера уследила је и изложба у Лувру, са које су сви радови били откупљени, и стигле поруџбине портрета и осликавања од америчких милијардера из породица Ротшилд и Морган. 1914. године одржана је прва изложба његових радова у САД, која је са великим успехом гостовала од Њујорка до Филаделфије.

Борис Кустодијев

„Портрет породице Поленов“

Творац „типичних“ руских слика на којима су приказани вашари и припаднице трговачког сталежа поред самовара Кустодијев је једини руски уметник награђен медаљом Венецијанског бијенала икада. 1907. године куратор Руског павиљона био је Сергеј Дјагиљев захваљујући коме је Европа видела најбоље руске уметнике тог доба. Међутим, слике Бориса Кустодијева „Портрет семьи Поленовых“ (чува се у бечкој палати Белведере) и Портрет грофа Игњатјева дубоко су импресионирала жири и он је освојио главно признање.

Василиј Кандински

Родоначелник апстракције живео је између Русије, Немачке и Француске. Његова главна постигнућа везана су за Минхен, где је студирао на Академији, ујединио експресионисте у групу Плави јахач, одржао прву самосталну изложбу, предавао на уметничкој школи, а касније на берлинском Баухаусу. У Минхенском музеју се и налази једна од најбољих збирки његових радова. И у Музеју Гугенхајм у Њујорку такође налази се једна од највећих збирки на основу којих је могуће проучавати апстрактну уметност.

Казимир Маљевич

„Црни квадрат“ који је Маљевич створио 1915. године постао је симбол авангарде и манифест новог света уметности у коме више подражавање реалног света није било кључно. Тријумфални поход Маљевичевог изума супрематизма ван граница СССР почео је крајем двадесетих година прошлог века. Уметникова велика изложба прво је одржана у Варшави, а потом у Берлину. Слике које је сам Маљевич одабрао за излагање нису враћене у Русију, а данас се могу видети у Стеделијк музеју у Амстердаму и њујоршкој Моми. Маљевич је и даље један од најскупљих руских уметника, па је тако његова „Супрематическая композиция“ продата на аукцији у Сотбију за 60 милиона долара.

Николај Фешин

Рођен у Казању, виртуозни портретиста који је створио свој препознатљив стил, Фешин није подржао револуционарне промене, па је 1923. године емигрирао у Америку, где је провео наредних 30 година живота, обележених успесима. У Њујорку су га дочекале изложбе и купци слика међу којима су били и велики колекционари и познате личности. Радови овог уметника чувају се у многим америчким музејима и приватним колекцијама, и редовно појављују на аукцијама у целом свету.

Павел Челишчев

„Корпица са јагодама“

Класик модернизма, мистик, руски Дали, један од најистакнутијих емиграната револуционарне епохе. Све до недавно Павел Челишчев је био познатији у Европи него у Русии. У њујоршкој Моми чува се око 150 његових радова, а  у московској Третјаковској галерији једaн, који је уметник завештао музеју. Потомак племићке породице 1920-те емигрира у Берлин, а потом одлази у Париз, да би се 1930. године обрео у Америци. Његов таленат међу првима је препознала Гертруда Стајн, која је купила његову слику „Корпица са јагодама“ и ставила је на почасно место на зиду, поред омиљеног Пикаса. У Америци је овај уметник доживео истинску славу, радио је сценографију и костиме за балете Џорџа Баланчина и сликао портрете.

Иља Кабаков

Главном представнику московског концептуализма и најуспешнијем андерграунд уметнику СССР-а пошло је за руком да свакодневици у совјетским заједничким становима и потпуном одсуству слободе придода општељудску димензију и тако постане тражен и разумљив у целом свету. Од краја осамдесетих година прошлог века Иља Кабаков живи у Њујорку, а његове самосталне изложбе приређују се у целом свету, укључући њујоршку Мому, париски Бобур и лондонску Тејт галерију.

Гриша Брускин

Светску славу овај уметник стекао је на јединој Сотбијевој аукцији у Москви 1988. године, кад је његов Фундаментальный лексикон“ продат за дотад нечувених за једног руског андерграунд уметника 416 хиљада долара. Купац је био редитељ и оскаровац Милош Форман. После само две недеље Брускин се нашао у Америци где за разлику од СССР његове изложбе не само да нису биле забрањиване него су увелико приређиване.Тада је склопио уговор са знаменитом галеријом Marlborough која га и данас заступа.

Прочитајте такође: Десет сликара без којих се не може замислити руска култура

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“