Десет сликара без којих се не може замислити руска култура

„Принцеза лабудица”. Сликар: Михаил Врубељ.

„Принцеза лабудица”. Сликар: Михаил Врубељ.

Третјаковска галерија
У њихову част су назване улице и планете. Народ и даље сатима чека у реду на хладноћи како би видео њихове слике. Имена тих сликара су угравирана у историју Русије и целог света.

1. Андреј Рубљов (1360-1428)

Андреј Рубљов је најпознатији руски иконописац. Његова легендарна „Света Тројица“ (1411) доживљава се као духовни симбол руског сликарства.

„Света Тројица”

Живот овог сликара је доста загонетан, али се зна да је он био монах и да је посветио себе Богу и сликању икона. Руска православна црква га је канонизовала.

„Спас”

Рубљов је радио на фрескама у цркви Благовештења у Московском Кремљу, која нажалост више не постоји.

„Архангел Михаил”

Храмове посвећене Успењу Пресвете Богородице у Зенигороду и Владимиру осликао је Андреј Рубљов. Те фреске се и данас могу видети.

2. Карл Брјулов (1799-1852)

Савременици су га називали „цар сликарства“. Сматра се да је Карл Брјулов један од првих руских сликара који су доживели успех на међународном нивоу.

Монументална слика „Последњи дан Помпеје“ (1830-1833), коју је насликао док је живео у Италији, освојила је Гран при на Париској изложби, после чега је овај сликар постао изузетно популаран и у Европи и у Русији.

„Последњи дан Помпеје”

Отац руског сликарског романтизма потицао је од родитеља који су по националности били Французи и до 1822. године је носио француско име Шарл Брило. Брјуловљева породица је читава династија сликара, почев од његовог прадеде.

Портрет руског баснописца Ивана Крилова

Брјулов је највише познат као сликар портрета. „Јахачица“ (1832) је један од најупечатљивијих експоната Третјаковске галерије.

„Јахачица”

3. Иван Ајвазовски (1817-1900)

Нико на свету није сликао као он! Иван Ајвазовски, познати мајстор морских пејзажа, један је од најскупљих руских сликара на свету. Његова слика „Поглед на Цариград и Босфорски залив“ (1856) продата је за скоро 5 милиона долара на аукцији куће Sotheby's 2012. године.

„Поглед на Цариград и Босфорски залив”

Полупрозрачни узбуркани таласи, карактеристични за радове Ајвазовског, постали су светски сликарски феномен.

„Међу таласима”

Ајвазовски је био врло плодан сликар, насликао је преко 6.000 дела. „Девети талас“ (1850), „Црно море“ (1881), и „Месечина на Босфору“ (1894), спадају међу најбоље.

„Девети талас”

4. Алексеј Саврасов (1830-1897)

Сликар реалиста Алексеј Саврасов је зачетник жанра лирског пејзажа у руском сликарству. Његови радови су пуни индивидуалности, интиме и природе.

„Поглед на Московски кремљ”

Он је у својој 24. години постао академик и био је веома поштован међу савременицима. Нажалост умро је у 67. години у болници за сиромашне.

„Морска обала у близини Ораниенбаума”

Саврасов је насликао један од најпознатијих руских пејзажа – „Гачци су долетели” (1871). Скоро сваки ђак је написао есеј посвећен овој слици. Сви Руси од детињства знају за њу.

„Гачци су долетели”

5. Иван Шишкин (1832-1898)

Према подацима Сверуског центра за проучавање руског јавног мњења он је први на списку најпознатијих руских сликара.

„Шума у предвечерје”

Деца за њега сазнају врло рано, пре свега зато што је његова слика „Јутро у боровој шуми“ (1886) искоришћена за дизајнирање омота чувених руских чоколадних бомбона „Мишка косолапый“.

„Јутро у боровој шуми”

„Околина Санкт Петербурга“ (1856), „Залазак сунца“ (1869), „Подне у предграђу Москве“ (1869), „Раж“ (1878) и „Сунчани дан“ (1895) су његове најпознатије слике.

„Околина Санкт Петербурга”

6. Иља Рјепин (1844-1930

Рјепин је највећи руски сликар реалиста. Осликао је сву разноликост живота у Русији. Многе његове слике имају снажну идеолошку позадину.

„Литија”

У најпознатија ремек-дела спадају „Бурлаци на Волги“ (1870-1873) где је приказан надљудски труд радника који су вукли реком велике бродове. Рјепин је ово насликао још као студент сликарске Академије у Санкт Петербургу.

„Бурлаци на Волги”

Слика је изазвала велики скандал. Поједини критичари су окарактерисали Рјепина као највећег профанатора уметности, тврдећи да он „монументализује“ сцене из живота „нижих слојева“.

„Неочекивани повратак”

7. Виктор Васњецов (1848-1926)

„Иван царевић на сивом вуку“ (1889), „Витезови“ (1898), „Снегурочка“ (1899), „Кнегиња Несмејана“ (1926) само су нека од изванредних дела Виктора Васњецова.

„Иван царевић на сивом вуку”

Он је био изузетан народни сликар, творац руске бајке у сликарству и „витез руске уметности“.

„Аљонушка”

Васњецов се такође бавио архитектуром. Чак је и пројектовао фасаде Третјаковске галерије.

Третјаковска галерија

Радио је и на фрескама Владимирског храма у Кијеву.

8. Михаил Врубељ (1856-1910)

Он је био један од најупечатљивијих представника руске модерне. Често је на својим платнима приказивао сцене из ноћних кошмара. Посебно га је интересовао демон из истоимене поеме Михаила Љермонтова. Толико је био обузет њиме да су савременици тој обузетости приписивали душевну болест која га је задесила пред крај живота.

„Пали демон”

Врубељ се интересовао и за монументално сликарство и правио скице за фреске Владимирског храма у Кијеву. Бавио се и декоративном уметношћу правећи скулптуре од мајолика и керамичке вазе.

Фреске у храму светог Владимира у Кијеву.

У најпознатије радове овог уметника спадају „Пали демон“ (1902), „Принцеза Лабудица“ (1900), „Источна бајка“ (1886), „Портрет девојке са персијским тепихом у позадини“ (1886).

„Принцеза лабудица”

9. Валентин Серов (1865-1911)

Истакнути руски сликар Валентин Серов је познат као мајстор психолошких портрета. Представницима руске елите је у оно доба било стало да имају свој портрет који је насликао Серов. За његов атеље се чекало у реду. Са друге стране, људи су се и бојали Серова, јер је он могао врло незгодно да прикаже људске недостатке.

„Девојка на сунцу”

Поједини критичари сматрају да је Серов припадао руском импресионизму. Његова најсимболичнија слика је „Девојка са бресквама“ (1887).

„Девојка са бресквама”

Најпознатије слике су му „Девојка на сунцу“ (1888), „Лето“ (1985) и „Отмица Европе“ (1910).

„Отмица Европе”

10. Борис Кустодијев (1878-1927)

Борис Кустодијев је на својим јарким платнима приказивао свакодневицу руског села.

„Жена трговца”

Студирао је заједно са познатим сликаром Иљом Рјепином и учествовао у познатом покрету „Свет уметности“ који је изнедрио Руски балет Сергеја Дјагиљева.

„Лепота”

Међу његова најпознатија дела спадају „Трговчева жена пије чај“ (1918), „Бољшевик“ (1920), „Шаљапинов портрет“ (1922) и „Лепота“ (1915).

„Бољшевик”

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још: