„Принцеза лабудица”. Сликар: Михаил Врубељ.
Третјаковска галеријаАндреј Рубљов је најпознатији руски иконописац. Његова легендарна „Света Тројица“ (1411) доживљава се као духовни симбол руског сликарства.
„Света Тројица”
Третјаковска галеријаЖивот овог сликара је доста загонетан, али се зна да је он био монах и да је посветио себе Богу и сликању икона. Руска православна црква га је канонизовала.
„Спас”
Третјаковска галеријаРубљов је радио на фрескама у цркви Благовештења у Московском Кремљу, која нажалост више не постоји.
„Архангел Михаил”
Третјаковска галеријаХрамове посвећене Успењу Пресвете Богородице у Зенигороду и Владимиру осликао је Андреј Рубљов. Те фреске се и данас могу видети.
Савременици су га називали „цар сликарства“. Сматра се да је Карл Брјулов један од првих руских сликара који су доживели успех на међународном нивоу.
Монументална слика „Последњи дан Помпеје“ (1830-1833), коју је насликао док је живео у Италији, освојила је Гран при на Париској изложби, после чега је овај сликар постао изузетно популаран и у Европи и у Русији.
„Последњи дан Помпеје”
Државни Руски музејОтац руског сликарског романтизма потицао је од родитеља који су по националности били Французи и до 1822. године је носио француско име Шарл Брило. Брјуловљева породица је читава династија сликара, почев од његовог прадеде.
Портрет руског баснописца Ивана Крилова
Третјаковска галеријаБрјулов је највише познат као сликар портрета. „Јахачица“ (1832) је један од најупечатљивијих експоната Третјаковске галерије.
„Јахачица”
Третјаковска галеријаНико на свету није сликао као он! Иван Ајвазовски, познати мајстор морских пејзажа, један је од најскупљих руских сликара на свету. Његова слика „Поглед на Цариград и Босфорски залив“ (1856) продата је за скоро 5 милиона долара на аукцији куће Sotheby's 2012. године.
„Поглед на Цариград и Босфорски залив”
Приватна колекцијаПолупрозрачни узбуркани таласи, карактеристични за радове Ајвазовског, постали су светски сликарски феномен.
„Међу таласима”
Галерија слика „И. К. Ајвазовски”Ајвазовски је био врло плодан сликар, насликао је преко 6.000 дела. „Девети талас“ (1850), „Црно море“ (1881), и „Месечина на Босфору“ (1894), спадају међу најбоље.
„Девети талас”
Државни Руски музејСликар реалиста Алексеј Саврасов је зачетник жанра лирског пејзажа у руском сликарству. Његови радови су пуни индивидуалности, интиме и природе.
„Поглед на Московски кремљ”
Државни Руски музејОн је у својој 24. години постао академик и био је веома поштован међу савременицима. Нажалост умро је у 67. години у болници за сиромашне.
„Морска обала у близини Ораниенбаума”
Приватна колекцијаСаврасов је насликао један од најпознатијих руских пејзажа – „Гачци су долетели” (1871). Скоро сваки ђак је написао есеј посвећен овој слици. Сви Руси од детињства знају за њу.
„Гачци су долетели”
Третјаковска галеријаПрема подацима Сверуског центра за проучавање руског јавног мњења он је први на списку најпознатијих руских сликара.
„Шума у предвечерје”
Музеј историје, архитектуре и уметности у РибинскуДеца за њега сазнају врло рано, пре свега зато што је његова слика „Јутро у боровој шуми“ (1886) искоришћена за дизајнирање омота чувених руских чоколадних бомбона „Мишка косолапый“.
„Јутро у боровој шуми”
Третјаковска галерија„Околина Санкт Петербурга“ (1856), „Залазак сунца“ (1869), „Подне у предграђу Москве“ (1869), „Раж“ (1878) и „Сунчани дан“ (1895) су његове најпознатије слике.
„Околина Санкт Петербурга”
Третјаковска галеријаРјепин је највећи руски сликар реалиста. Осликао је сву разноликост живота у Русији. Многе његове слике имају снажну идеолошку позадину.
„Литија”
Третјаковска галеријаУ најпознатија ремек-дела спадају „Бурлаци на Волги“ (1870-1873) где је приказан надљудски труд радника који су вукли реком велике бродове. Рјепин је ово насликао још као студент сликарске Академије у Санкт Петербургу.
„Бурлаци на Волги”
Државни Руски музејСлика је изазвала велики скандал. Поједини критичари су окарактерисали Рјепина као највећег профанатора уметности, тврдећи да он „монументализује“ сцене из живота „нижих слојева“.
„Неочекивани повратак”
Третјаковска галерија„Иван царевић на сивом вуку“ (1889), „Витезови“ (1898), „Снегурочка“ (1899), „Кнегиња Несмејана“ (1926) само су нека од изванредних дела Виктора Васњецова.
„Иван царевић на сивом вуку”
Третјаковска галеријаОн је био изузетан народни сликар, творац руске бајке у сликарству и „витез руске уметности“.
„Аљонушка”
Третјаковска галеријаВасњецов се такође бавио архитектуром. Чак је и пројектовао фасаде Третјаковске галерије.
Третјаковска галерија
Константин Кокошкин/Global Look PressРадио је и на фрескама Владимирског храма у Кијеву.
Он је био један од најупечатљивијих представника руске модерне. Често је на својим платнима приказивао сцене из ноћних кошмара. Посебно га је интересовао демон из истоимене поеме Михаила Љермонтова. Толико је био обузет њиме да су савременици тој обузетости приписивали душевну болест која га је задесила пред крај живота.
„Пали демон”
Третјаковска галеријаВрубељ се интересовао и за монументално сликарство и правио скице за фреске Владимирског храма у Кијеву. Бавио се и декоративном уметношћу правећи скулптуре од мајолика и керамичке вазе.
Фреске у храму светог Владимира у Кијеву.
Legion MediaУ најпознатије радове овог уметника спадају „Пали демон“ (1902), „Принцеза Лабудица“ (1900), „Источна бајка“ (1886), „Портрет девојке са персијским тепихом у позадини“ (1886).
„Принцеза лабудица”
Третјаковска галеријаИстакнути руски сликар Валентин Серов је познат као мајстор психолошких портрета. Представницима руске елите је у оно доба било стало да имају свој портрет који је насликао Серов. За његов атеље се чекало у реду. Са друге стране, људи су се и бојали Серова, јер је он могао врло незгодно да прикаже људске недостатке.
„Девојка на сунцу”
Третјаковска галеријаПоједини критичари сматрају да је Серов припадао руском импресионизму. Његова најсимболичнија слика је „Девојка са бресквама“ (1887).
„Девојка са бресквама”
Третјаковска галеријаНајпознатије слике су му „Девојка на сунцу“ (1888), „Лето“ (1985) и „Отмица Европе“ (1910).
„Отмица Европе”
Третјаковска галеријаБорис Кустодијев је на својим јарким платнима приказивао свакодневицу руског села.
„Жена трговца”
Третјаковска галеријаСтудирао је заједно са познатим сликаром Иљом Рјепином и учествовао у познатом покрету „Свет уметности“ који је изнедрио Руски балет Сергеја Дјагиљева.
„Лепота”
Третјаковска галеријаМеђу његова најпознатија дела спадају „Трговчева жена пије чај“ (1918), „Бољшевик“ (1920), „Шаљапинов портрет“ (1922) и „Лепота“ (1915).
„Бољшевик”
Третјаковска галеријаТекстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
