Емир Кустурица: Сигурно ћу снимити филм о Русији пре него што завршим каријеру

Новинарка руске државе новинске агенције приметила је да се Кустурици сви обраћају са „професоре“, а он јој је шеретски објаснио како је добио овај надимак. 

„Обраћање професоре настало је као шала пре тридесет година, заснована на провинцијском уверењу да је човек неко важан тек ако је адвокат, инжењер, професор или нешто слично. А пошто ја много волим да причам и паметујем, у друштву су ме прозвали „професор“, и тако је остало до данас. 

Уметник огромне енергије и стваралачких потенција, у овом тренутку пун је великих планова. А шта је за Емира Кустурицу приоритетно, занимало је новинарку? Филм о Казахстану по делу Чингиза Ајтматова, остварење о Русији, засновано на роману Михаила Јурјевича Љермонтова „Јунак нашег доба“, или пак филмска прича о савременој Кини према књизи коју управо пише и која ће послужити као сценарио? 

Прво ће бити снимљен кинески филм. Реч је о врло занимљивој причи која говори о краху морала, својеврсна мешавина романа „Идиот“ и „Злочин и казна“. Прича карактеристична за деведесете године прошлог века у целом свету. Генерално узевши та трагедија се завршава победом добра, рекао је Кустурица. 

Додао је да су све његове приче по правилу везане за морал, породицу и љубав. Трагикомедија је притом увек полазна тачка. „Када је реч о Казахстану, много ми се допада Ајтматов и његова прича Бели облак Џингис-кана“, признао је Кустурица.

Упитан када се може очекивати филм о Русији одговорио је да ће „сигурно снимити филм о Русији пре него што заврши каријеру“. Роман Јунак нашег доба могао би се снимити и посветити рату у Сирији, верује двоструки кански лауреат. 

А шта га је навело на радикалну изјаву да филма за педесет година неће бити? 

„Биће кинематографије, али у другом облику. Имам утисак да ће биоскопи у градовима постати прошлост, и да ће их заменити телевизијске серије које се гледају код куће. Биће и фантазмагорије и реализма, али ће се формат променити. Филмски фестивали се не приређују ни у овом тренутку у част аутора, већ пројекта. Зато фестивали попут нашег Кустендорфа остају храмови културе“, објаснио је Кустурица. 

И још једну изјаву барда седме уметности изречену на конференцији за новинаре, желела је да разјасни руска новинарка коју је заинтригирала Кустуричина мисао о ограничењима у савременој кинематографиј без којих, како је навео, не бисмо знали шта је слобода. 

„На Западу се већ не поставља питање слободе, нема га ни у рокенролу, ни у филмовима. У свету се догађају велике промене, и технолошке и филолошке. Не знам шта ће у будућности бити с Европом. У граду Чебоксари (административни центар републике Чувашија) срео сам монаха Француза који је примио православље и који ми је рекао „Европа без Русије неће моћи да постоји“. Био сам у Астани и видео шта може да се уради на огромном простору. Наиме они су за петнаестак година подигли огроман град са милион и по становника. Град је 60 одсто већи од града средње величине у Немачкој или Француској. И ја верујем да је Евроазија будућност, нов концепт европског живота у коме ће ограничења и поредак коегзистирати“, рекао је Емир Кустурица.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!