10 најбољих совјетских (и руских) екранизација познатих европских романа

Игор Маслеников/Ленфилм, 1979
Неке совјетске екранизације познатих европских романа биле су тако успешне да се сматра да су боље од оригинала.

1. Д'Артањан и три мускетара (1979)

Ни совјетски филмски ствараоци нису могли да одоле изазову да на свој начин прикажу чувене авантуре француских краљевских мускетара и њихов сукоб са кардиналом Ришељеом. Совјетска екранизација романа Александра Диме је музичка мини-серија у три дела. Свако ко је одрастао у Совјетском Савезу познаје кадрове из овог филма.

2. Позориште (1978)

Једну од најбољих екранизација романа Самерсета Мома снимили су совјетски летонски глумци у филмском студију у Риги. То је прича о веома успешној глумици Џулији Ламберт која има љубавну аферу са младим чиновником Томом Фенелом. Изненада схвата да би њен живот на високој нози могао да се сруши за трен због једне њене брзоплете одлуке.

3. Хамлет (1964)

Совјетска екранизација бесмртне трагедије Вилијама Шекспира имала је добар пријем у иностранству. Филм је освојио специјалну награду жирија на Филмском фестивалу у Венецији 1964. године.

4. Десет малих црнаца (1987)

За разлику од већине екранизација овог криминалистичког романа Агате Кристи, совјетска верзија је сачувала оригиналну мрачну причу и песимистички завршетак. Десеторо људи који се никад раније нису срели долазе на удаљено острво, али ускоро им постаје јасно да ће са острва тешко отићи живи.

5. У потрази за капетаном Грантом (1986)

Заснована на роману Жила Верна „Деца капетана Гранта”, ова телевизијска серија снимљена у совјетско-бугарској копродукцији прати групу авантуриста у потрази за несталим капетаном Грантом за кога сви остали верују да је мртав.

6. Авантуре Шерлока Холмса и доктора Вотсона (1979-1986)

Серија совјетских филмова заснованих на романима Конана Дојла о познатом детективу заузима посебно место међу бројним филмовима који су широм света снимљени по истом литерарном предлошку. Филмови су топло дочекани не само у Совјетском Савезу, него и у Великој Британији. Британски критичари су истицали да су совјетски филмски ствараоци оригинални материјал третирали са пажњом и поштовањем. 2006. године глумац Василиј Ливанов постао је почасни витез Реда британске империје због бриљантно остварене улоге Шерлока Холмса. 

7. Баш тај Минхаузен (1980)

Овај филм је делимично заснован на причама Рудолфа Ериха Распеа о барону Минхаузену који доживљава много невероватних авантура. Иако се радња догађа у 18. веку у немачком граду Хановеру, филм се тумачи као сатиричан приказ Совјетског Савеза у периоду стагнације 70-их година.

8. Соларис (1972)

Сматра се да је екранизација романа пољског писца Станислава Лема коју је режирао Андреј Тарковски један од најбољих научнофантастичних филмова у светској кинематографији. Психолог стиже на свемирску станицу која се окреће око планете Соларис и тамо проналази посаду у тешком психичком растројству. Њихова потиснута сећања и опсесије им се непрекидно враћају, прогонећи их и мучећи.

9. Троје у чамцу, не рачунајући пса (1979)

У овој музичкој комедији заснованој на роману Џерома К. Џерома тројица пријатеља којима је досадила њихова монотона свакодневица одлазе на путовање чамцем по Темзи и доживљавају бројне авантуре.

10. Грофица Монсоро (1997)

За разлику од Совјетског Савеза, савремена Русија се не може похвалити бројним екранизацијама страних књижевних дела. Један од изузетака је изванредна телевизијска серија заснована на познатом роману Александра Диме. Сматра се да је „Грофица Монсоро” једна од најбољих телевизијских серија снимљених у савременој Русији.

Прочитајте још: Пет изузетних екранизација руских класика које вреди погледати

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“