Како човек да се понаша у Русији ако не жели никога да увреди?

Legion Media
Руски бонтон је помало незгодна ствар. Он помало подсећа на минско поље где вас сваки погрешан корак може „коштати живота“.

Када је једна Рускиња довела свог америчког супруга Ричарда Гарета из предграђа Чикага да га упозна са Русијом, он је приметио да га у продавници раднице на каси гледају са извесном дозом гађења када покуша да им тутне новац у руке. Касније је схватио да постоји само један пожељан начин „примопредаје“ новца у продавници. „Када плаћате нешто у продавници, спустите новац на пулт или тацну предвиђену за то. Кад га тако спустите, тек онда ће га радница узети и исто тако ће вам вратити кусур“. Какво запажање!

Не мора да значи да ће вас баш свака радница на каси у свакој руској продавници гледати са гађењем ако јој пружите новац у руке, али јесте тачно да руски продавци из руке непознатог човека нерадо узимају било шта, па чак и новац. Као да хоће да кажу: „Стави то на тацну, немој ми улазити у лични простор“. На вашу жалост, Руси имају још много сличних тајанствених „тампон-зона“ везаних за бонтон, на које вам нико неће скренути пажњу док сами не питате. Навешћемо ради примера неке од њих.

Грубост у лифту

Возите се лифтом, и на неком спрату неко уђе у лифт (можда чак и ваш комшија), али се вожња наставља у мртвој тишини. Или, рецимо, кажете тој особи „добро јутро / добар дан / добро вече“, а она ћути. Зар то није непријатно? Зар није грубо? Не, руски експерти за говорни бонтон не третирају то као грубост. „Напротив, ми уопште не гледамо човека који стоји са нама у лифту или на аутобуској станици у касним вечерњим сатима. Самим тим као да кажемо: ’Не видим те и не представљам опасност по тебе. Ни ти не гледај у мене и не јављај ми се’“, објашњава лингвиста Михаил Кронгауз.

Руси теже да остану анонимни у присуству непознатих људи. Труде се да буду на дистанци и не ступају у контакт, и то доживљавају као идеалан начин да остану „невидљиви“. Кад би постојала могућност, ми бисмо ушли у други лифт, где нема никога. Према томе, немојте се вређати на нас због тога. Руси сматрају да је то пристојно. Ни они не залазе у ваш лични простор.

У градском превозу

Треба поступати по истом принципу – остати неприметан. То треба да увежбате. На пример, немојте се љубити у градском превозу. Тако узнемиравате усамљене људе и стичете непријатеље – чангризаве жене и баке које су већ заборавиле своју младост. Даље, немојте у метроу или аутобусу зурити у нечији телефон или књигу, немојте турпијати нокте... Додуше, ово за нокте се подразумева, али нажалост, има и оних који не схватају да то људима смета. Вероватно вам сапутници неће ништа рећи (као што знамо, они се праве да су „невидљиви“), али ћете сигурно приметити њихове гадљиве изразе.

Помозите женској особи, чак и ако она од вас то не тражи

У Русији је још увек уобичајено да мушкарац покаже мушкост и финансијске могућности, а женско своју крхкост, беспомоћност и бојажљивост. Другим речима, феминизам у Русији још увек није преовладао. Штавише, често су односи између мушког и женског заправо нека тешко схватљива игра у којој „да“ често значи „не“, а „не“ значи „да“.

Ако жена вуче тешку торбу, треба да јој понудите помоћ. Она ће можда у почетку одбити (из учтивости, а не зато што је увређена), али тада се учтиви мушкарац (обратите пажњу) не повлачи, него још више инсистира да помогне.

Овде не важи правило „не срљај да помогнеш док те неко не замоли“.

Мушкарци пред женама придржавају тешка врата, уступају им место у градском превозу, плаћају им ручак или вечеру у ресторану и труде се да у њиховом присуству не говоре непристојне речи.

Пазите на обућу!

Вероватно сте чули да Руси по кући не носе обућу у којој излазе напоље. Они за кућу имају папуче, а мало „пркоснији“ Руси су у стану увек боси. Ово је лако схватити и прихватити, али су иначе границе јавног и личног простора понекад толико неухватљиве, да сваки странац у свему томе може и да се изгуби.

На пример, ако у возу излазите из купеа да донесете врелу воду за чај, обавезно се обујте. „Или бар немојте ићи у чарапама“, каже Ричард Гарет.

„Једном сам помислио да ципеле, када су већ изван купеа, не треба користити ни кад се иде кроз ходник вагона, па сам без ципела отишао по врућу воду за самовар (на крају крајева, зар још увек нисам „унутра“?). Само да сте видели како је та дама јурила за мном све док се нисам вратио у купе и викала нешто на руском уперивши прстом у моја стопала. Мислио сам да никад неће престати“.

Политика непротивљења

Ово је камен темељац у разумевању руских правила пристојног понашања. Ако је бескомпромисна и недвосмислена, таква „политика“ вам гарантује успех. Дакле, ако не желите да увредите Руса, довољно је (бар први пут) да се покорите његовим захтевима и не показујете отворено да све то вама није потребно.

Рецимо, ако сте дошли Русима у госте, они ће вам показати где можете опрати руке и понудиће вам да их оперете. Шта кажете на такву љубазност? Руси су навикли да увек перу руке, после свега што додирну. Нарочито кад дођу споља. Према томе, ако не будете желели да оперете руке, то неће бити протумачено у вашу корист (један од наших аутора се већ „испалио“ на овај начин). И зато – перите руке.

Или, на пример, позвани сте на вечеру, па очекујете некакве тестенине или пециво, а тамо постављена трпеза као за тридест гладних дрвосеча. Правила пристојног понашања подразумевају да пробате сва јела и да будете одушевљени (или бар да покажете како вам све то прија, јер све је то ради вас припремљено). Ако вам понуде да попијете „по једну“, попијте бар једну.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“