Десет најпознатијих ликова руске књижевности

Да ли су вам сви они познати?

Да ли су вам сви они познати?

Getty Images; Лав Кулиџанов/Gorky Film Studio, 1970; King Vidor/Paramount Pictures, 1956
Чак и ако нисте велики љубитељ читања, сигурно сте чули бар за половину ликова са овог списка, на коме има и јунака, и злочинаца, и нежних, рањивих душа.

Није лако измерити популарност ликова књижевних дела, поготово ако је реч о измишљеним личностима, и зато смо применили различите критеријуме да издвојимо најпознатије славне јунаке (или негативце) у свим делима руских писаца. Узели смо у обзир број прегледа и резултата на Гуглу, интервјуисали странце, итд. Ево шта смо добили:

10. Јевгениј Базаров

Базаров разговара са женском особом, што му није баш ишло од руке.

Нихилиста је онај ко одбацује све конзервативне вредности којих се придржава друштво, и ко гласно каже: „Нека иде дођавола све ово лицемерје и сва ова глупост!“ Сама по себи, та концепција је прилично стара, али у Русији је управо Иван Тургењев приказао идеалног нихилисту Јевгенија Базарова у свом најпознатијем роману „Очеви и деца“ (1862).

Млади доктор Базаров крајње грубо критикује све „велеумне“ разговоре о политици и љубави, сматрајући да су све то празне приче, чиме шокира људе око себе. Он много ради покушавајући да помогне људима, али на трагичан начин и сам постаје беспомоћан као и сви остали.

9. Аљоша Карамазов

Аљоша се често приказује као анђеоско створење.

Аљоша је један од три брата познатог романа Фјодора Достојевског „Браћа Карамазови“. Он је најмлађи брат и, судећи по Гуглу, најпопуларнији, а свакако је био најдражи самом писцу. Његова браћа Дмитриј и Иван симболизују страственост и рационализам, а Аљоша је чиста хришћанска душа испуњена љубављу. У роману он служи као огледало осталих ликова, који пред њим откривају своје добре стране, тј. док разговарају са њим испуњени су милосрђем и разумевањем. Касније он одлази у манастир као искушеник, али се по благослову враћа у свет. Достојевски је планирао да у наставку (који није стигао да напише) Аљоша постане револуционар.

8. Наташа Ростова

Одри Хепберн је једна од многих глумица које су на платну играле Толстојеву идеалну жену Наташу Ростову.

Наташа Ростова је популарнија од других главних јунака Толстојевог епског романа „Рат и мир“, тј. од Пјера Безухова и Андреја Болконског, бар судећи по резултатима које даје Гугл. То је и разумљиво, јер Одри Хепберн није играла ни Пјера ни Андреја, него управо Наташу (у холивудском филму из 1956. године).

Кроз четири тома „Рата и мира“ наивна 13-годишња девојчица Наташа стасава најпре у страсну младу жену жељну љубави, а затим постаје пуначка мајка четворо деце и тако оваплоћује Толстојев идеал еволуције женског начела. Наташа је у целој књизи нежна и добра душа, увек спремна да помогне људима око себе.

7. Професор Воланд

Воланд посматра човечанство са разумљивим скептицизмом.

„Није ђаво тако црн како га људи сликају“, каже руска пословица. Са тим се слаже и Михаил Булгаков, аутор романа „Мајстор и Маргарита“. Професор Воланд се на почетку романа описује као „странац“ који је током 1930-их посетио Москву, а касније се испоставља да је то ђаво, који је са свитом гротескних демона дошао да осмотри социјалистички град.

Булгаков не приказује Воланда као зло биће, него више као филозофа који кажњава само рђаве људе и са интересовањем посматра совјетске грађане, после чега изводи закључак да нема ту ничега новог и на крају приче одлеће, остављајући у ваздуху оштар мирис сумпора.

6. Иља Обломов

Иља Обломов у својој „зони комфора“, тј. на каучу.

Обломов је чувена ленштина из истоименог романа Ивана Гончарова, објављеног 1859. године. Он се кроз цео роман излежава на каучу и фантазира о великим делима која ће остварити, али никада ништа конкретно не предузима у том правцу.

То није данашњи јапански „хикикомори“. У питању је лењост типична за Русе, кад човек машта о нечему великом, али не учини ниједан корак да би то остварио. „У сваком од нас има доста сличности са Обломовом“, написао је критичар Николај Доброљубов, пишчев савременик. Према томе, Обломов је у извесном смислу најтипичнији Рус у руској књижевности.

5. Јуриј Живаго

Ханс Матесон (десно) играо је 2000. године Живага у серији Ђакома Кампиотија.

И ово је лик по коме цео роман носи име („Доктор Живаго“ Бориса Пастернака, 1957). Јуриј Живаго је физичар кога кроз живот прате ужаси револуције и грађанског рата у Русији почетком 20. века. У свим тим догађајима он није изгубио своје достојанство. Пастернак је за овај роман добио Нобелову награду и мноштво непријатности у отаџбини (совјетске власти су биле незадовољне романом о интелектуалцу). „Доктор Живаго“ је и данас веома популаран. Није ни чудо, јер је снимљено неколико екранизација, а међу њима и верзија из 2002. године са Киром Најтли у главној улози.

4. Евгеније Оњегин

Ралф Фајнс као Евгеније Оњегин.

Роман у стиху „Евгеније Оњегин“ Александра Пушкина спада међу најпознатија књижевна дела у Русији. Ђаци многе делове уче напамет, и то им остане урезано у сећање до краја живота.

У иностранству није баш толико позната ова прича о младом, али већ уморном аристократи који упропашћује туђе животе, а на крају и свој сопствени живот. Па ипак, Оњегиновој популарности је допринела неколицина добрих превода на друге језике, опера Петра Чајковског и свакако британско-амерички филм из 1999. године са Ралфом Фајнсом. Ми смо ставили Оњегина на ранг-листу највећих хуља у руској књижевности, али то нимало не умањује вредност романа.

3. Родион Раскољников

Раскољников са секиром.

Раскољников је најпопуларнији лик Фјодора Достојевског. Главни јунак романа „Злочин и казна“ одавно је постао мем за убиство старице секиром. Али у пишчево време он је био оваплоћење грешног интелектуалца који се дрзнуо да одузме другоме живот ради својих апстрактних „узвишених идеја“. То га је коштало слободе, јер је завршио у затвору, али је још важније што је он сагледао свој грех и горко се покајао. И на крају се претворио у мем на интернету...

2. Лолита

Сцена из филма „Лолита“ Адријана Лина (1997).

Технички гледано, Владимир Набоков је написао „Лолиту“ на енглеском 1955. године, а истоимена јунакиња романа је Американка, али будући да је Набоков био руски писац и да је „Лолиту“ сам превео на руски, ипак смо је уврстили у овај списак. Чим је објављена, прича о младој девојци Лолити где је наратор педофил подигла је толико велику прашину у конзервативним подручјима САД, да се то није могло заборавити. Направљено је неколико адаптација овог романа – два филма (један је Кјубриков), један мјузикл, два балета и једна опера.

Лолита је остала запамћена као симбол изгубљене невиности. Чак је и гледаоци посматрају очима педофила, који је приказује као помало порочну и подмуклу особу. У сваком случају, немогуће је не сажалити се над њеном ужасном судбином. Можда је управо то разлог толике њене популарности.

1. Ана Карењина

Можда Кира Најтли није била баш најбољи избор за улогу Карењине, али је Џо Рајт још једном скренуо пажњу на Толстојеву класику.

Она је заиста шампион по популарности! Карењина је јунакиња истоименог романа чији је аутор Лав Толстој, један од најпознатијих руских писаца. Било је тридесетак адаптација овог књижевног дела у разним варијантама. Редитеље је привлачио лик страсне жене чврстог карактера чија се чежња за срећним животом трагично сукобљава са конзервативним вредностима које владају у Русији у 19. веку. Ако је неки странац чуо само за један лик из целе руске књижевности, онда је велика вероватноћа да је тај лик Ана Карењина.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“