Какав је то загонетни народ Аину, „космати Курилци“ између Русије и Јапана?

Две жене стоје једна наспрам друге у народној ношњи. Једна у руци држи црну оловку за очи којом покушава сама себи да нацрта нешто попут „Џокеровог осмеха“ из саге о Бетмену.

„Асја, овако уради...“, каже једна другој на руском и показује прстима како треба цртати од једног до другог образа. Друга је слуша. Црна оловка оставља угљени траг на образима и уснама.

„Ето, сад си права Аину!“, каже прва задовољно.

Те жене су дошле на јапанско острво Хокаидо где постоји неколико заједница представника древног народа Аину који је некада настањивао огромне територије на обалама Тихог океана, укључујући савремени Јапан, Сахалин, Курилска острва и југ Камчатке. Сада их према званичним подацима у Јапану има 25.000, а у Русији свега неколико десетина људи.

О народу Аину у Русији се не зна много. Живели су на Далеком истоку, стално су били гоњени и као етнос су у Русији ишчезли – још 1979. године су уклоњени са званичног списка етничких заједница. То је отприлике све што је познато.

Па ипак, у Русији још увек живе представници народа Аину. Две жене на видео-снимку руског етнографа са Далеког истока заинтересовано посматрају кућице у заједници сународника каква не постоји у Русији и стидљиво разговарају на енглеском са представником свога народа на Хокаиду и кажу да знају шта иде прко чега кад се правилно облачи народна ношња, тј. не треба им то показивати.

Жене са осмехом, мушкарци са брадом

„Џокеров осмех“ је тетоважа усана карактеристична за жене народа Аину. Од седме године су девојчицама засецани углови усана обредним ножем, и у засечено место је утрљаван угљен. Сваке године је додавано по неколико линија, а „осмех“ је довршавао младожења у свадбеном обреду. Само су жене имале тетоважу на лицу и рукама.

Сада се то више не ради. Уместо тетоваже жене нацртају „осмех“ оловком, и то само о великим празницима. Последња жена из народа Аину која је била тетовирана по свим „канонима“ умрла је 1998. године у Јапану.

Мушкарци су се одликовали бујним брковима и брадом. Бркове су за време јела морали да придржавају специјалним штапићима. Још у старокинеском трактату написаном два века пре нове ере помиње се „космати“ народ. Руски истраживач Камчатке Степан Крашенињиков је у 18. веку дао народу Аину надимак „крзнени Курилци“ због косматих мушкараца.

Занимљиво је да су представници народа Аину у почетку више личили на Европљане него на Азијате. Према описима Крашенињикова и других руских истраживача личили су на руске сељаке тамније пути или на Цигане, али не на Јапанце, Кинезе или Монголе. Тај изглед је свакако везан за порекло овог народа, али нико не зна одакле они потичу.

Непозната раса

Сматра се да је народ Аину стар 15.000 година, тј. да је старији од Сумера и Египћана. Због тога појединци говоре да се не ради о једном народу, него о засебној „раси Аину“.

Постоје две теорије порекла Аину. Прва је „северна варијанта“, по којој је овај народ дошао са северних територија где су се касније настанили Монголи и Кинези. Друга је да су њихови преци из Полинезије, с обзиром да житељи Океаније имају много заједничког са народом Аину, пре свега када је реч о одевању, ритуалима, религији и тетоважи.

Оно што се сигурно зна је да су Аину били први староседеоци јапанских острва, мада тај податак у Јапану није популаран и често се прикрива. Јапанци и Аину су одвајкада били у сукобу око територије. Староседеоци су губили битке једну за другом, што је и природно с обзиром да никада нису имали државу и армију. Зато су временом потискивани све даље на север, мада су још у средњем веку чинили половину становништва Јапана.

„Трагедија мог народа се може упоредити можда само са трагедијом Индијанаца, аутохтоних житеља Северне Америке“, каже Алексеј Накамура, најистакнутији представник заједнице народа Аину на Камчатки. Али није их само Јапан потискивао.

Избрисани из историје

У Руској империји им је било забрањено да се изјашњавају као припадници народа Аину, јер су Јапанци тврдили да све земље где живи овај народ припадају Јапану. А народ Аину је живео на острвима који припадају Јапану и Русији.

У одређеном периоду је људе било срамота да се изјасне као представници овог народа, а било је и опасно. Многи су се асимиловали, почели су да говоре руски и примили су православље. Касније су комунисти третирали припаднике овог народа као Јапанце јер су због мешања са источњачким народима добили више азијатских црта. „Тако је испало да смо ми у Русији Јапанци, а у Јапану смо Руси“, каже Алексеј Накамура, човек са руским именом и јапанским презименом.

У народу Аину је исконски постојало само име. Презимена су им давали Руси и Јапанци, а затим су припадници овог народа сами почели узимати словенска презимена. Многи су то учинили за време Стаљинових репресија, јер им Народни комесаријат за унутрашње послове другачије није давао совјетско држављанство, а свака веза са Јапанцима третирана је као шпијунажа, подривање државних интереса и сарадња са милитаристичким Јапаном, што је подразумевало затворску казну.

„После Другог светског рата нигде није било пожељно помињање народа Аину. Постојала је тајна наредба државног органа за цензуру која се тако и звала: ’О забрани помињања народности Аину у СССР-у’“, каже доктор историје Александар Костанов. Када је Јапан 1946. капитулирао поставило се питање репатријације јапанског становништва са руских територија. „Припадници народа Аину као бивши држављани империје нису ни разматрани, јер се сматрало да су они држављани Јапана“, каже Костанов. Тако су се скоро сви представници овог народа нашли на Хокаиду.

Данашње стање

У попису становништва Русије 2010. године само 109 особа се изјаснило да припада националности Аину, али на инсистирање власти Камчатског краја ни они нису евидентирани са том националном припадношћу. Пет година касније је регистрована невладина организација Аину, али ју је суд укинуо. Не зна се зашто. Према томе, у Русији званично нема представника овог народа.

„То значи да ми немамо право на риболов и лов као други мали народи. Ако испловимо у море на бродићу ми смо ловокрадице и плаћамо огромну казну“, прича Накамура.

На Хокаиду постоји корпорација „Утари“. То су културно-образовни центри народа Аину. Има укупно 55 одељења. У Русији представници Аину немају ништа слично. Сви уџбеници су на енглеском или јапанском, сви су донети из иностранства. „Покушали смо са њима да сарађујемо, али смо одустали. Увек се поставља питање Курилских острва, увек траже од нас да се изјаснимо и да се наша национална припадност исполитизује“, каже Алексеј.

Они, међутим, не желе да буду исполитизовани. Као што не желе много да причају о свом идентитету. Према статистичком извештају „Јапанске дијаспоре у иностранству“, Русија има 2.134 становника јапанске националности, а неки од њих вуку порекло из народа Аину. Међутим, и они се изјашњавају као Јапанци јер им то омогућава одлазак у Јапан без визе. Оних којима је битно да буду признати као народ остало је тако мало, да их помињу само етнографи. Накамура је, на пример, рекао да је ово вероватно последњи интервју који даје, јер „ми никоме не требамо“.