Катарина Велика, Баба Јага, Џингис Кан, Снежна краљица - мајстори из каменорезачке радионице у Јекатеринбургу знају све како о историјским личностима, тако и о јунацима из бајки. За протеклих 30 година они су ове ликове приказали користећи волуметријску технику мозаика и настављајући каменорезачку традицију радионице легендарног Карла Фабержеа.
„Првобитно смо желели да оживимо готово заборављену каменорезачку уметност, али временом смо схватили да се много тога променило за више од сто година”, каже један од мајстора радионице. „Док је подручје рада раније било ограничено величином драгог камења, данас користимо технологију која нам омогућава да повећамо волумен фигуре и притом задржимо изузетан квалитет израде.”
Тим од пет-шест уметника сарађује на сваком комаду. То нису само каменоресци, него и јувелири, скулптори и уметници који раде са бронзом, месингом и емајлом. Када изаберу фигуру коју ће радити, стручњаци анализирају како је лик описан у бајкама или причама и како је приказан на познатим илустрацијама књига, у цртаним и играним филмовима или на фотографијама.
Након тога уметник израђује црно-белу скицу на основу које се одлучује да ли ће радионица прихватити израде. Затим се прави верзија у боји, коју уметници користе да изаберу које ће камење користити за које елементе на основу боје и текстуре.
„Природа је већ створила све што је потребно, ми само постављамо камен на његово право место”, објашњава Алексеј Антонов. „Флуорид има у себи мехуриће, као морска пена, па смо га изабрали да прикажемо таласе око сирене. Њена харфа је направљена од прозрачног ахата, који даје утисак као да је од воде.”
Неки детаљи изгледају боље у бронзи. На пример, Баба Јагино дрво је направљено од бронзе како би се добио ефекат лаког, тананог лишћа.
Затим се прави тродимензионални модел на којем се готово у потпуности може видети како ће цела фигура изгледати. Некада су ове моделе правили уметници у пластелину, али данас, захваљујући компјутерским технологијама, процес је знатно убрзан. Фигура се прави од пластике с тим што се неки делови причвршћују за тело магнетима. Уметник може да одвоји било који део и ради на њему не реметећи целокупну композицију или њене пропорције.
Мада модели омогућавају да се делови израде прецизније, то не значи да ће производња фигура од камена у скорије време бити аутоматизована. „Када радите са каменом, у томе увек има много непознаница: може почети да се мрви или се може испоставити да је изнутра другачије боје него што сте очекивали. Камен је део природе. Он је жив. Врхунски уметници га ослушкују и он им говори шта да раде. Зато посао каменоресца никада неће постати механички процес”, каже Антонов.
Једна фигура искористи само стоти део драгог или полудрагог камења које се налази у огромном магацину радионице. Камена плоча од 100-150 kg можда садржи само један делић који ће се искористити да истакне неки детаљ, као што је ожиљак на лицу Кошчеја Бесмртног (лик из руске бајке) или смежурана старачка кожа на ногама Баба Јаге.
Сваки део се буши и поставља на метални клин, који се касније користи како би се повезао са остатком композиције. Када се композиција склопи, предаје се јувелиру, који израђује елементе од драгоцених метала. На пример, ако пажљиво погледате, видећете да се на грудима Кошчеја налазе копије савремених новчића из 30 земаља света.
У зависности од величине, за израду сваке фигурине потребно је од две до три године.
Најмања фигура је висока око 23 cm. Најнижа цена је 20 000 долара. Фигуре средње величине, тешке 15-20 килограма и високе око 30 cm, процењују се на 100 000 долара. Највеће скулптуре, које могу бити високе до метра и 100 kg тешке, могу коштати до милион долара. Међу великим скулптурама које су израђене у овој радионици нису били само ликови из бајки, него и стварне историјске личности као што су Џингис Кан и Тамерлан.
Камен не дозвољава уметнику да двапут направи исти објекат, исто као што у природи не постоје две идентичне шаре, тако је исто немогуће направити две потпуно исте фигуре од камена. Свако дело одржава фантазију аутора и њихово схватање лика који су изабрали.
„Уметничка интерпретација било којег лика носи огромну одговорност, јер је уметност каменорезаца вечита и наша дела ће се и за 200 година налазити у музејима или уметничким колекцијама”, каже Антонов.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
