1. То је најстарија фабрика порцелана у Русији и међу најстаријима у Европи. Основана је 1744. године по налогу руске царице Јелисавете и ове године прославља 275 година постојања. Међутим, њен оригинални назив није био тако грандиозан. У почетку је то била Невска порцеланска мануфактура.
Табакера са ликом царице Јелисавете Петровне и приказом битке код Кундерсдорфа (Императорски порцелански завод)
Александр Саверкин/TASS2. Први покушај производње порцелана у Русији завршио се фијаском. Испоставило се да је немачки мајстор Кристофер Гунгер, који је први ангажован да води Мануфактуру у Санкт Петербургу, шарлатан. Његови производи били су тамни, деформисани и лошег квалитета.
3. Тек када је Мануфактура поверена инжењеру рударства Дмитрију Виноградову, све је дошло на своје место. Он је био човек који је развио руски стил производње порцелана, једнако добар као саксонски или кинески.
4. За време владавине Катарине Велике, Мануфактура је доживела процват. 1765. године добила је данашњи назив: Императорски порцелански завод. Након што је примила царску наредбу да „целу Русију снабдева порцеланом”, фабрика није престајала са радом.
Шоља и тацна са монограмом Катарине Велике (Императорски порцелански завод), 70-80-их 18. века
Sputnik5. У то доба створена су ремек-дела примењене уметности, међу којима се издвајају огромни сервиси са преко хиљаду елемената посуђа. Сервис „Арабеска” је био декорисан сценама из антике, док је такозвани „Јахтински сервис” био посвећен тематици руске морнарице и трговине.
6. По налогу Катарине Велике, фабрика је произвела и серију малих фигура „Народи Русије”, која је приказивала разноврсност становништва велике империје. Почетком 20. века, поводом обележавања 300-годишњице династије Романов, Императорски порцелански завод је поновио ову серију фигура од порцелана, обогативши је и унапредивши.
7. У првој половини 19. века војне теме су биле доминантне на производима санктпетербуршког произвођача порцелана. Предмети су масовно украшавани сценама које приказују јунаштво руске војске у рату против Наполеона 1812. године.
8. После револуције 1917. године фабрика је у свом називу изгубила одредницу „императорска”. Добила је ново име: Државни порцелански завод; и постала важно оруђе совјетске пропаганде, производећи сервисе за ручавање и фигурине на револуционарне теме. Међу водећим уметницима које је ангажовала за дизајн биле су и легенде авангарде као што су Василиј Кандински и Казимир Маљевич.
9. Фабрика, која је 2015. године вратила старо име, данас је један од светских лидера у производњи порцелана. И даље користи технологију из 18. века и нуди 4000 врста производа: сервисе за чај и кафу, декоративне тањире, вазе, статуе итд.
10. Порцеланско посуђе Императорског порцеланског завода данас је врло популарно у Немачкој, Великој Британији, Француској, Канади, Шведској и Јапану. Међутим, највеће тржиште за руски порцелан последњих година су Сједињене Америчке Државе, у које одлази 15% укупне продаје.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу