Последњи рекорд у погледу цене једна совјетска фотографија је достигла 2019. године. Аукцијска кућа Christie's продала је једну верзију аутопортрета авангардног уметника Ела Лисицког из Третјаковске галерије за скоро 950 хиљада фунти.
Лисицки је био једна од кључних фигура руске авангарде и конструктивизма. Бавио се и сликарством, и архитектуром, илустровао је књиге, дизајнирао намештај, бавио се фотографијом. Као и многи други авангардни уметници, он је одушевљено прихватио идеје револуције и нову власт и интензивно учествовао у изради агитационих плаката и других атрибута Земље Совјета.
Родченко, сликар и фотограф, „отац” савременог дизајна и рекламе, унео је у совјетску фотографију геометријску апстракцију, минимализам и нетипичну перспективу, карактеристичне за уметност авангарде. Данас његови радови спадају међу најтраженије на међународним аукцијама.
На овој фотографији с почетка 30-их година приказана је Родченкова муза Јевгенија Лемберг неколико месеци пре њене трагичне смрти. Фотографија је продата на аукцији у Christie’s у Њујорку 2018. године.
Још једно Родченково дело продато је у аукцијској кући Christie’s 2019. године. Фотографија из 1935. године на карактеристичан начин прелама класичну композицију и перспективу. Управо Родченкови радови су формирали изглед нове „Земље Совјета” и њен визуелни језик у свести народа: како би требало да изгледају улице, куће, совјетски човек и читав његов живот.
Фотографија која је продата на аукцији „Сотебиса” у Лондону начињена је 1985. године.
„То је кућна фотографија какве су сви имали, она је обојена сувише лепо, у чему је било извесног идиотизма. За мене је то знак идиотизма читаве совјетске културе”, објаснио је Михајлов.
Када су фотографије „Лурики” први пут изложене у Михајловљевом родном граду Харкову (данашња Украјина), реакције су биле непријатељске: „ђубре” на којем су сви фотографи зарађивали уведено је у сферу уметности! Отада се однос према његовим радовима слабо променио. По мишљењу уметничких критичара, у домовини је Михајлов остао чудак, дисидент који руши прихваћене норме. Али на Западу је он један од најпознатијих фотографа из СССР-а. Његове изложбе се, између осталог, одржавају у Музеју модерне уметности (Мома) у Њујорку, галерији Тејт Модерн у Лондону, на бијеналу у Венецији.
Други рад Михајлова који је достогао високу цену на аукцији припада серији „Соц-арт”. Она се појавила 70-их и, као и „Лурики”, преиспитује визуелне слике СССР-а. Само овога пута на мети се нашла естетика масовних демонстрација са њиховим транспарентима, масивним портретима и митом о несаломивости совјетског човека.
Ово је култна и највише умножавана фотографија из Другог светског рата. На њој се види совјетска застава на згради нацистичког парламента у Берлину. Истина, данашњи историчари тврде да је до времена када је званични војни дописник Халдеј стигао на лице места, парламент већ био прекривен заставама. Он је закаснио. Тада је Халдеј, наводно, тражио од војника да инсценирају постављање заставе, нашао ефектан угао и начинио легандарни снимак.
Ово је фотографија из 1965. године, најпознатија фотографија Литванца Суткуса (у Литванији се налазила једна од најјачих школа фотографије у СССР-у) и најпознатији портрет француског филозофа Сартра. Она се више пута нашла на насловној страни светских часописа и у Француској је ушла у школске уџбенике. Сартр на њој није ни слутио да га фотографишу, сматрајући да је Суткус, кога су му послали, писац.
„Шта сад да радим с тобом”, одговорио је Сартр када је сазнао за фотографије. „Бар ми пошаљи снимке.”
Тренутак забележен неколико секунди пре најпознатијег кадра који је обишао цео свет (види бр. 6 са нашег списка) продат је 5 000 долара јефтиније.
На овом снимку млади руски поручник се тек припрема да подигне заставу над Рајсхстагом за коначни кадар.
Још један Литванац, Мацијаускас, путовао је у удаљене крајеве СССР-а и бележио свакодневицу. Истина, не на уобичајен „супериоран” совјетски начин , већ у објективном документаристичком стилу. Данас се његови радови налазе у Музеју савремене уметности у Сан Француску, Музеју лепих уметности у Санта Феу, Националној библиотеци Париза, Међународном центру фотографије у Њујорку и на другим местима широм света.
Погледаjте! „Крв на платну“: 15 најпознатијих и најбруталнијих дела руских сликара посвећених рату
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
