„Крв на платну“: 15 најпознатијих и најбруталнијих дела руских сликара посвећених рату

Ова уметничка дела су најбољи прикази руског јунаштва у многобројним ратовима и оружаним конфликтима, али су уједно и прикази неизбежних ратних ужаса.

1. Василиј Верешчагин.Апотеоза рата (1871). Тамерланова војска је у својим походима често за собом остављала читава брда непријатељских глава. Сликар је на овој слици приказао ужас ратовања и посветио ју је „свим великим завојевачима прошлих, садашњих и будућих времена“.

2. Павел Риженко.Калка (1996). Отприлике 14 година пре монголске најезде Руси су осетили моћ будућих завојевача у бици код Калке. После слома који је доживела руска војска заробљени Руси су побацани у плитак ров и покривени дрвеним облицама, и на таквом „поду“ су победници приредили пир. Жртве су умирале сломљених костију гушећи се без ваздуха.

3. Михаил Авилов.Двобој Пересвета и Челубеја на Куликовом пољу (1943). Према легенди, чувеној Куликовској бици (1380) између Руса и Монгола претходио је двобој најбољих ратника из оба табора. Обојица су у том двобоју изгубила живот.

4. Василиј Суриков.Јермак осваја Сибир (1895). На слици је приказан одлучујући бој између одреда козачког атамана Јермака и Сибирског каната 1582. године. Јермак је кренуо у освајање Сибира у име руске државе.

5. Александар Коцебу.Битка код Нарве (1846). Битка код Нарве одиграла се 30. новембра 1700. године. Шведска војска је са 9.000 војника нанела тежак пораз руској војсци која је бројала скоро 40.000 људи. Било је то највеће понижење које су Руси доживели у Великом северном рату (1700-1721).

6. Василиј Суриков.Суворов прелази Алпе (1899). На слици је приказан један од најодважнијих подвига у кампањи руске војске под командом генерала Александра Суворова чији је циљ био уништење француских трупа које су окупирале Швајцарску.

7. Богдан Вилеваљде.Подвиг коњичког пука у бици код Аустерлица 1805 (1884) познатој и као Битка тројице императора – Наполеона, Александра I и Франца II. Француски император је са 65.000 војника поразио руско-аустријску армију која је бројала скоро 84.000 људи. Руси су пре тога сматрали да је њихова војска непобедива, тако да их је пораз код Аустерлица снажно уздрмао.

8. Василиј Верешчагин.Наполеон на брду изнад Бородина (1897). Ово је прва у серији од 20 слика које је Верешчагин посветио походу Велике армије на Русију.

9. Иван Ајвазовски.Наваринска битка (1848). Током грчког рата за независност (1821-1822) удружена руско-британско-француска флота је поразила османлијску флоту у бици код Наварина (1827). Ова победа је донела спас Грцима, чија борба за независност је у том тренутку била на ивици краха.

10. Василиј Верешчагин.Смртно рањен (1873). На слици су приказани догађаји везани за руску експанзију у Централној Азији у другој половини 19. века.

11. Василиј Верешчагин.Побеђени. Панихида (1879). Сликар је присуствовао овом догађају, затим насликао бојно поље после битке код Телиша која се одиграла 3. октобра 1877. године за време Руско-турског рата (1877-1878). Победа Русије донела је независност Румунији, Србији и Црној Гори.

12. Николај Дмитријев-Оренгбургски.Опсада Плевне: Заузимање Гривицког редута (1885). Петомесечна опсада Плевне од стране руске војске била је кључни догађај Руско-турског рата (1877-1878).

13. Митрофан Греков.Трубачи Прве коњичке армије (1934). Била је то једна од најефикаснијих формација Црвене армије у Руском грађанском (1917-1922) и Совјетско-пољском рату (1919-1921).

14. Александар Дејнека.Одбрана Севастопоља (1942). Дејнекино дело није реалистична слика опсаде Севастопоља 1942. године него симболичан приказ сукоба двеју непомирљивих сила – безличне тамне масе завојевача против витешких совјетских морнара у снежнобелим униформама.

15. Петар Кривоногов.Победа (1948). Совјетским трупама је уз подршку Пољске народне армије требало више од недељу дана да заузму Берлин. Битке око Рајхстага су настављене чак и после Хитлеровог самоубиства (30. априла). Последње веће жариште отпора у Берлину сузбијено је 2. маја али су окршаји са фанатичним нацистима избијали све до 7. маја.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“