„Бољарка Морозова“ и друга џиновска ремек-дела руског сликарства

1. Карл Брјулов. Последњи дан Помпеје. 1833.

Димензије: 456,5 × 651 цм

Legion Media

Брјулов је током боравка у Напуљу дошао на идеју да на огромном платну наслика пропаст Помпеје. Највећи део слике је урадио у Риму за шест година. Пажљиво је проучавао историјске изворе по архивима, и наравно, рушевине града.

Слика је имала врло велики успех. Била је изложена у Милану и Паризу, а затим је донета у Петербург и представљена цару Николају I. Најпре је изложена у Ермитажу, где се читав град сјатио да је види. Крајем 19. века је предата Руском музеју, где се и данас налази.

2. Александар Иванов. Јављање Христа народу. 1837-1857.

Димензије: 540 × 750 цм

Getty Images

Иванов је на овој слици радио 20 година у Италији. Царска породица је платила да се слика превезе у Петербург, где је изложена заједно са многобројним скицама. После сликареве смрти ово ремек-дело је купио император Александар II, а затим га је поклонио првом јавном Румјанцевљевом музеју у Москви. За слику је направљен посебан објекат, а касније и посебна сала у Третјаковској галерији где је ово ремек-дело пренето после револуције.

Христово лице, као и лица ходочасника и светитеља, Иванов је насликао по угледу на античке статуе, покушавајући да им дода источњачке црте. Сматра се да је ходочасник са штапом (седи десно од централне фигуре светог Јована Крститеља) заправо аутопортрет.

3. Василиј Суриков. Бољарка Морозова. 1884-1887.

Димензије: 304 × 587,5 цм

Николај Малишев/TASS

Ово огромно ремек-дело такође се чува у Третјаковској галерији. На њему је приказан црквени раскол – трагичан моменат руске историје. Богата бољарка коју одвозе у оковима показује два прста као знак да она није сломљена, тј. да се и даље придржава старе вере.

Суриков се родио и одрастао у Сибиру, где је било много старообредника, и зато га је тема раскола одувек занимала. Као прототипи свих ликова, па и бољаркиног, послужили су случајни пролазници. У дворани музеја се поред ове слике могу видети и скице појединачних портрета.

4. Василиј Поленов. Христос и грешница. 1888.

Димензије: 325 × 611 цм

Adavyd/Википедија

Поленов је један од најпознатијих руских сликара верских мотива. „Христа и грешницу“ је почео да ради инспирисан Ивановљевим „Јављањем Христа народу“. У потрази за надахнућем је путовао по Блиском истоку, а ради што веће аутентичности скицирао је велико мноштво кућа и портрета мештана. Све костиме које носе ликови сашила је Поленовљева жена, а он их је сликао по моделу.

За новац добијен од продаје слике (купац је био император Александар III) сликар је купио имање и направио вилу (данас музеј Поленово) са посебном салом за скицу слике у њеној правој величини. Оригинал је изложен у Руском музеју у Санкт Петербургу.

5. Иља Рјепин. Свечана седница Државног савета 7. маја 1901. године у част стогодишњице оснивања. 1903.

Димензије: 400 × 877 цм

Владимир Вјаткин/Sputnik

Ово је по габаритима највећа слика на нашем списку. Аутор је Иља Рјепин. Слику у жанру „групни портрет“ наручио је лично император Николај II.

Сликар је присуствовао свечаној седници Савета и направио заједничку фотографију која му је помогла у раду. Па ипак је сваки члан Савета понаособ позирао за скицу свог портрета пред Рјепином и његовим помоћницима Иваном Куликовом и Борисом Кустодијевом.

Требало је да Рјепин наслика цара Николаја Другог за време свечаног говора, али је сликар одлучио да унесе више емоција и покрета, и зато је приказао процес доделе медаља. Император је лично проверио и одобрио сваку скицу.

У почетку је слика била изложена у Маријинском дворцу у Петербургу, где је Савет заседао. Касније је предата Руском музеју где данас заједно са скицама заузима огромну салу.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!