Како су руски сликари доживљавали и приказивали Исуса Христа

Александар Иванов: Јављање Христа народу, 1837-1857.

Александар Иванов / Третјаковска галерија

На овој слици уметник је радио двадесет година. Ниједан изложбени простор у Третјаковској галерији није био довољно велики да се слика димензија 5,4 х 7,5м постави, па је направљена посебна сала.

Карл Брјулов. Христос у гробу, 1840.

Карл Брјулов / Руски музеј

За ову слику везан је велики скандал. Реч је о поруџбини једног грофа који је слику однео у Немачку. После смрти власника рад је поклоњен једном православном храму у Европи. Како на слици није било потписа није се ни знало да је у питању ремек-дело. Црквена општина је 2002. године продала слику колекционарима који су је однели на експертизу у Руски музеј, где је утврђено ауторство Брјулова, а ФСБ конфисковао вредно уметничко дело. Истина, врховни суд наложио је потом да се слика врати власницима колекционарима.

Николај Ге: Тајна вечера, 1863.

Николај Ге / Руски музеј

Николај Ге у свом опусу има много радова с религиозном тематиком, а међу најпознатије спада његов Страсни циклус, посвећен последњим данима Исуса Христа, његовом распећу и васкрсењу. У приказу Христа и апостола на последњој вечери уметник се удаљава од канона. Иако је у стручним круговима слика критикована због неуверљивости, купио ју је император Александар Други и она се данас чува у Руском музеју у Санкт Петербургу.

Иван Крамској: Христос у пустињи, 1872.

Иван Крамској / Третјаковска галерија

Једна од најпознатијих представа Христа у руском сликарству и један од првих покушаја да се Христос прикаже пре свега као човек. Дакле, не као светац кога са свих страна кушају зле силе, него као обичан човек који сумња. Историчари уметности посебну пажњу скрећу на централни део слике и Христове руке са укрштенм прстима.

Василиј Поленов: Христос и грешница, 1888.

Василиј Поленов / Руски музеј

Поленов је ову слику сматрао својом „лабудовом песмом“. Да би верно насликао Христа и пределе Јудеје уметник је неколико пута одлазио на Блиски исток, правећи десетине скица и цртежа. Главни задатак је био да се Христос прикаже као обичан човек.

Василиј Поленов: Испуњен премудрошћу, 1866-1809.

Василиј Поленов / Државни уметнички музеj Нижњег Новгорода

Касније ће насликати читаву серију слика „Из живота Исуса Христа“, пратећи његов пут од дечака и стицања мудрости до Беседе на гори када и сам почиње да подучава.

Иван Ајвазовски: Крштење, 1890.

Иван Ајвазовски / Национална уметничка галерија Ајвазовски у Феодосији

На помен имена Ивана Ајвазовског замишљамо слике  непрегледног мора, олуја и бродова. Међутим, ни он није успео да се отме верским темама.

Николај Ге: Шта је истина? 1890.

Николај Ге / Третјаковска галерија

Још једно дрско одступање од традиције религиозног сликарства Ге демонстрира у разговору Христа с Понтијем Пилатом после његовог хватања. Ге смешта Сина Божијег у таму  и приказује га као изможденог, безизражајног и чак јадног. Док Пилат изгледа као победник.

Архип Куинџи: Христос у Гетсиманском врту, 1901.

Архип Куинџи / Воронцовски дворац музеј

Куинџи је најпознатији као пејзажиста чије радове одликује мајсторска употреба светлости. У овој библијској композицији он Христа осветљава месечином која је у контрасту са околном тамом.  

Иља Рјепин: Васкрсавање Јаирове кћери, 1871.

Иља Рјепин / Руски музеј

Реч је о сликаревом дипломском раду на Уметничкој академији на задату тему. Рјепин је на платно зналачки пренео драматични моменат пре него што ће се догодити библијско чудо васкрсења. За ову слику је добио златну медаљу. У приказивању Христа уметник ће касније еволуирати ка реалистичнијој, па чак и постимпресионистичкој представи.

Михаил Врубељ: Христос у Гетсиманском врту, 1887-1888.

Михаил Врубељ / Третјаковска галерија

Познат по мрачним демонима на својим чувеним платнима, модерниста Врубељ сликао је и свете духове, пророке и осликавао храмове. У Третјаковској галерији у Москви чува се управо такав уметников цртеж угљем.

Михаил Несторов: Света Русија, 1901-1906.

Михаил Несторов / Руски музеј

Михаил Несторов осликавао је храмове и за собом оставио бројне скице на библијске теме. Пресвета Богородица, светитељи, монаси и наравно, Исус Христос. На његовом програмском раду „Света Русија“ Спаситељ благосиља сироте и напаћене Русе.

Погледајте још! Десет ремек-дела светске уметности која се могу видети само у Русији

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!