Чак и после примања хришћанства словенски народи нису престали да верују у „старе богове”. Они су сматрали да извесни ритуали могу да им помогну да заштите породицу и кућу од злих духова, урока и негативне енергије уопште. Испоставило се да је инерција тако снажна да се многе древне технике примењују и дан данас.
У претхришћанска времена Словени су имали обичај да једног од чланова породице сахране испод кућног прага како би чувао живе рођаке. Веровали су да на прагу пролази граница између света живих и мртвих. Осим тога, за време градње куће испод прага су се закопавале заштитне амајлије. Становници различитих региона имали су своје амајлије, али најчешће је то било нешто оштро као што је нож или мали каменчићи са заштитним симболима. Изнад прага су такође качили амајлију: коњску потковицу, грану пелина, бели лук или су просто исцртавали заштитне знаке. Предмете који су пронађени код прага третирали су као подметнуте да би се покварила срећа породице, посебно ако су то били новчићи, конци, игле или земља умотана у мараму. Преко ових предмета није се смело прекорачити нити су се смели узимати голим рукама.
За праг се такође везује велики број обичаја, који су живи и данас: не сме се љубити на прагу, ни разговарати, ни давати поклони. И уопште није препоручљиво стајати на прагу са отвореним вратима како се не би узнемирили духови.
Ако погледате традиционалну руску кућу, видећете да је њена фасада украшена резбаријом. То се није радило из љубави према дизајну. Сви симболи и орнаменти некада су имали свето значење. Како би се заштитили од „злог погледа” Словени су на прозоре стављали изрезбарене прозорске оквире. У центру су представљали полулопту са зрацима који се расипају на све стране (сунце као главни симбол живота), а по ивици коња или петла. Коњ је био симбол паганског бога Перуна, те се тако кућа налазила под његовом заштитом. Сматрало се да је петао магична птица која растерује мрак у којем живе зле силе. И обавезно у свакој кући су на прозорима биле завесе како „зао поглед” не би могао да завири унутра.
Богата резбарија украшавала је и друге делове куће: трем, ограду на степеницама, кров. У северним областима Русије био је обичај да се резбаре фигуре лабудова (покровитељи водене стихије), јелена (покровитељи рода), силуета коњске главе, а понекад су могле да се виде и але са отвореним чељустима или чудовишта са ушима и роговима (као чувари границе између света живих и мртвих). У јужним регионима украси нису били тако сложени и разноврсни, често су то биле главе коња са уздама (коњ је код свих Словена био један од најважнијих симбола).
Чак и на фасадама савремених сеоских кућа у Русији могу се често видети ови претхришћански симболи.
Како би се човек заштитио од нечистих сила на одећи су се носили специјални знаци и шаре. Они су се везли по ивици одеће: на оковратнику кошуље, на појасу, на рукавима. Сматрало се да највећу моћ има одећа коју су својим рукама направили крвни сродници.
За Словене су свети били следећи симболи: круг са крстом у њему (ватрено око против урока), спирала (симбол Универзума), полумесец (плодност), класје (богатство). Често се у шарама на везу могу препознати и прикази паганских богова, као што су богиња Макош (газдарица куће) са вретеном у руци којим испреда своју судбину, Роженице (на српском Рођенице или Суђаје), које су покровитељица продужења рода, бог Сварог (мушки заштитник занатлија), бог Велес (заштитник земљорадника). Украси на јастуку били су заштитни знаци против кошмара. Сматрало се да највећу моћ при везу има црвена боја конца. Зато у многим руским бајкама можете прочитати како девојке у плетенице уплићу црвене траке и цвеће.
Временом је вез постао само украс и коришћен је да се истакне „руски” стил. На пример, у совјетска времена стране делегације су се често дочекивале са хлебом на платну са „комунистичким” везом.
Заштитни орнаменти су се стављали и на женски метални и дрвени накит: минђуше, наруквице, висеће алке.
Словени су сматрали да зле силе најјаче делују на новорођенчад и зато су им правили заштиту не само помоћу веза, него су користили и веома стару амајлију: крпену заштитну лутку без лица (сматрало се да у лице може да се усели зао дух).
Лутке су одевали у традиционалне ношње са везом, а на главу им везивали црвене кончиће. Лутке нису штитиле само новорођенчад. Амајлије су се поклањале и младенцима за свадбу, носећим женама како би се заштитиле од болести, а деци против несанице. Уместо лица лутке су некад имале крст, древни симбол сунца.
Лутке је могла да прави само жена као она која продужава род. Најмоћније су биле лутке које су заједно направиле крвне сроднице. Смарало се да се крпена лутка може правити само од ношене одеће (која је задржавала човекову енергију), а тканину је требало кидати, а не сећи.
Словени су, као и многи други народи света, веровали у исцељујућу моћ природе и њој су се обраћали да их заштити од негативних сила. Најједноставнији начин да са себе скинете урок било је да се окупате или да се бар умијете текућом водом, како би она од вас однела сву лошу енергију. Ватра се такође користила за обреде прочишћења: на пример, у ноћи уочи празника Ивана Купале млади су прескакали ватру како би она спалила све болести.
Со се у Русији такође сматрала за заштитно средство. Стављали су је у врећице и носили са собом, верујући да ће она на себе узети све лоше ствари. Код куће се за заштиту користио пелин тако што су се изнад врата и прозора вешале гранчице ове биљке. Пелин је такође могао путницима да обезбеди безбедан повратак кући.
Прочитајте такође! Словенски неопаганизам у Русији: Ко се све моли Перуну и Сварожичу?
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
