Десет кључних уметника који су дали неизбрисив печат руској авангарди

Третјаковска галереја
Руска авангарда с почетка прошлог века имала је огроман утицај на ликовну уметност у целом свету. Многи велики сликари и архитекте, ни дан-данас не скривају своју љубав и приврженост руској авангарди.

1. Казимир Маљевич (1879–1935)

Идеолог апстрактне уметности, човек који је измислио супрематизам, један од кључних уметничких праваца руске авангарде (сетите се упечатљивих комбинација фигура у боји и црно-белих).

Црни квадрат, 1915

Аутор чувеног Црног квадрата, око кога полемике у јавности још увек не јењавају, Маљевич је данас један од најскупљих из плејаде уметника тог времена. Његова Супрематистичка композиција продата је на аукцији код Кристија прошле године по рекордној цени од 85,8 милиона долара.

2. Василиј Кандински (1866-1944)

Један од пионира апстрактног сликарства, изузетно цењен још за живота, како у Русији, где је стварао до 1921. тгодине, тако и у Немачој, земљи у којој је емигрирао и одакле је његова уметност и продрла у Европу и Америку.

Композиција VII, 1913

У љубитеље његових колоритних пунктуалних композиција спадала је и чувена галеристкиња и колекционарка Пеги Гугенхајм. Пре свега њеном заслугом радови Кандинског активно су излагани са обе стране океана, а уметник стекао мноштво следбеника, од Џексона Полока до Герхарда Рихтера.

3. Владимир Татлин (1885-1953)

Један од утемељивача конструктивизма и учесник чувене Последње футуристичке изложбе 0,10, на којој је први пут приказан Црни квадрат. По многим критичарима Татлин се на изложби представио много импресивније него Маљевич.

Споменик Трећој интернационали (Татлинова кула), 1919

На овој изложби Татлин је први пут приказао своје контрарељефе, велике конструкцијама сачињеним од различитих материјала са акцентом на апстракцији. Он је аутор чувених утопијских пројеката као што су Споменик Трећој интернационали или орнитоптер Летатлин који није успео да се вине у ваздух, а данас лебди испод плафона Третјаковске галерије.

4. Александар Родченко (1891–1956)

Родченко би се слободно могао назвати мултиинструменталистом, будући да се успешно опробао у свим могућим жанровима и техникама. Он је сликао, вајао, фотографисао, постављао представе у позоришту, бавио се филмом, а појављивао се и у улози дизајнера, па је прву рекламну кампању у СССР потписао управо Родченко.

Рекламни постер Ленгиза, 1925

Заједно са Владимиром Татлином и Алексејем Ганом, слови за утемељивача конструктивизма у младој Земљи Совјета.

5. Наталија Гончарова (1881–1962)

Гончарова је вероватно најважнија уметничка персона међу амазонкама авангарде, како је жене уметнице припаднице тог покрета „крстио” њихов савременик, футуристички песник Бенедикт Лившиц. Учествовала је на готово свим авангардним изложбама с почетка двадесетог века.

Анђели бацају камење на град, 1911

У радовима је неговала љубав према народном цртежу (лубок), иконопису, али и Шпанији (више од двадесет година сликала је своје Шпањолке у разним стиловима), вешто радећи у новом духу.

6. Ел Лисицки (1890–1941)

Сликар и архитетка, био је авангардни уметник, радио на развоју совјетске пропагандне уметности, али и био члан холандског уметничког покрета Де стил чији је један од оснивача чувени Пит Мондријан.

Избиј беле црвеним клином

Једно од његових главних достигнућа је проналазак проуна (конструкције сачињене од геометријских тела у равнотежи) и примена супрематистичких идеја у архитектури.

7. Михаил Ларионов (1881–1964)

Био је муж и сарадник Наталије Гончарове, с којом је превалио дуг животни и уметнички пут, од првих андерграунд изложби бунтовника до емиграције и тешког живота у Француској.

Петао, 1912

Иако је био оснивач новог правца у уметности, лучизма (објекти као да су грађени од зракова који продиру у простор), његов рад дуго је био у сенци стваралаштва Наталије Гончарове.

8. Љубов Попова (1889–1924)

Кубофутуристичка и супрематистичка платна ове уметнице која је живела кратко, али пуним плућима, знак распознавања су њеног стваралаштва. Кћерка богатог трговца после револуције 1917. године остала је у новој Русији због нове уметности, будући да је прве године совјетске власти обележила авангардна уметност.

Композиција с фигурама, 1915.

Маљевичева ученица, чланица групе Супремус коју је он основао, надмашила је свог учитеља. Радови за које током уметнициног живота није постојало интересовање, данас се чувају на тако престижним местима каква су Третјаковска галерија и Руски музеј, њујоршка МоМа и мадридски Музеј Тисен- Борнемиса.

9. Александра Екстер (1882–1949)

Пикасова познаница важи за најинтернационалнију уметницу авангарде. Екстер која је сликарство учила у Паризу стизала је да учествује на новим изложбама у Француској, Италији и Русији.

Венеција, 1918

Заједно са Поповом приступила је Супремусу, правила је најневероватније футуристичке сценографије и костиме за позоришне представе. После емиграције 1924. године авангардна одважност полако је нестајала из њених радова, а многа дела из каснијег периода урађена су готово у фигуративном маниру.

10. Иван Пуни (1892–1956)

Ученик чувеног передвижника Иље Рјепина наставио је школовање у Француској, где се надахњивао идејама кубизма и фовизма које је донео у Русију. Управо је Пуни био организатор футуристичких изложби Трамвај В и 0,10, на којима је представљен Маљевичев супрематизам и други авангардни правци.

Аутопортрет, 1921

Након што је емигрирао 1923. године, опростио се од апстракције и скоро у потпуности посветио примитивној уметности.

Прочитајте такође! Ко су „передвижници” и зашто су тако важни за руско сликарство?

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“