Како је градоначелник Јекатеринбурга сакупио највећу колекцију староверских икона

Ulf Mauder/Global Look Press
Бивши градоначелник Јекатринбурга успео је да сакупи колекцију изузетно ретких икона. Неке од њих потичу још с почетка 18. века. Ни у Русији нити игде другде на свету не постоји ништа слично.

Можда звучи чудно, али у царско доба могли сте изгубити главу због израде оваквих икона. Данас оне на тржишту вреде стотине или хиљаде долара, а када се ради о њиховој уметничкој и историјској вредности, непроцењиве су.  

Прича почиње око 1650. године, када се Руска православна црква поделила на два дела. Један део чинили су староверци који су задржали стара руска литургијска правила и текстове. Други су били нововерци који су прихватили литургијске реформе патријарха Никона. С обзиром да је држава чврсто стала уз Никона и званичну Православну цркву, староверци су проглашени за јеретике и сурово су прогањани због својих уверења.

Macro-photo

Ако сте живели као староверац, могло вас је задесити присилно преобраћање у званично православље, али још гора казна очекивала је оне који су сликали староверске иконе. Кључни елемент Никонових реформи била је промена канона у сликању православних икона и патријарх је захтевао да се иконописци строго придржавају грчких оригинала. На тај начин многе дотадашње руске иконе су забрањене.

Macro-photo

Неке иконе су забрањене и после Никона. Свети Христофор је, на пример, традиционално приказиван са псећом главом и у таквом облику поштован међу староверцима. Међутим, 1722. године званична црква је наредила да се Христофор приказује са људском главом. Староверци су ипак наставили да се држе старог начина приказивања овог светитеља.

Све ове иконе сматране су за јеретичке и зато су староверци били спремни да плате велике суме новца оним иконописцима који су били спремни да их насликају. Били су то вешти уметници који су притом ризиковали своје здравље и слободу. Заиста нам је тешко да данас потпуно схватимо значај ових светих слика за вернике.

Евгениј Ројзман у свом музеју икона

Крајем 90-их година 20. века експерти су закључили да су иконе из малог уралског града Невјанска биле врхунац староверске уметности. Током много година Јевгениј Ројзман, бивши градоначелник Јекатеринбурга, сакупио је највећу колекцију староверских икона. Најстарија икона у његовој колекцији потиче из 1734. године, а најновија је из 1919.

„Чак сам пронашао и иконописца који је рекао да је староверске иконе сликао до 1934. године”, каже Ројзман. „У Невјанску се налазила последња чисто руска иконописачка школа, на коју нису утицале европске традиције.”

Зашто су иконе из Невјанска тако посебне?

Стил иконописања познат као невјански потиче с почетка 18. века, а почетком 19. века добио је нови подстицај захваљујући индустријском развоју Урала. Подстакнути наруџбинама од богатих фабриканата, трговаца и власника рудника злата, од којих су многи тајно били староверци, невјански мајстори су створили нека од ремек-дела религијске уметности.

Macro-photo

Невјанск је био мало староверско насеље са само неколико радионица. Иконописци су тешко живели. Полиција их је редовно обилазила и претресала њихове радионице у потрази за забрањеним иконама. Мајстори су морали да крију свој рад.

Ови уметници нису сликали ради продаје. Сликали су само када би добили конкретну наруџбину од верника. Ако није било наруџбина, уопште нису сликали.

Macro-photo

До данас је сачуван мали број невјанских икона и Ројзманова колекција је највећа ове врсте на свету. Ове иконе су специфичне по својој раскошној и визуелно богатој изведби и коришћеним материјалима.

Како је бивши градоначелник сакупио ретку колекцију?

Јевгениј Ројзман каже да се први пут заинтересовано за староверске иконе кад му је било само 15 година. 1999. године Ројзман је основао Невјански музеј икона у Јекатеринбургу и јавности представио своју јединствену колекцију. На тај начин невјанске иконе су постале део званичне руске историје уметности. 

„Због прогона ове иконе су за староверце биле потврда сопственог идентитета”, каже Ројзман. „Оне су показивале ко је део заједнице, а ко је изван ње.”

Иконе су такође биле средство за прокламовање староверских убеђења. Узмимо, на пример,  икону „Усековање главе Св. Јована Крститеља”. Са тачке гледишта старовераца, када је Православна црква средином 17. века усвојила нове каноне, она је била „обезглављена”.

Неке иконе имају изузетно ситне детаље који се могу видети само под микроскопом. „На пример, свака коњска длака преко копита има трагове злата, као и сваки детаљ на свештеничкој мантији”, објашњава Ројзман.

Икона Марија Египћанка

„Невјански иконопис је потпуно посебан феномен у руској култури и у Ројзмановој колекцији проналазимо читаву историју његовог развоја”, каже Јелена Лаврентјева, рестауратор икона у Државном истраживачком институту за рестаурацију у Москви. „Он поседује на десетине најранијих невјанских икона, из прве половине 18. века, које је готово немогуће наћи у државним музејима и другим колекцијама. Колико знамо, у руским државним музејима налазе се само две ране невјанске иконе.”

Лаврентјева је на колекцији радила шест месеци и утврдила да су готово све ране невјанске иконе из прве половине 18. века насликане помоћу истих пигмената. Ради се о укупно 10 пигмената. При сликању лица светитеља у првој половини 18. века невјански иконописци су користили технику сличну московским мајсторима: неколико наизменичних слојева такозваног „белила” (беле боје) и „охре” (жуто-окер).

„Хемијска анализа пигмената показује да су иконописци са почетка 18. века на Уралу користили синтетички азурит, индиго, цинобер, црвенo олово, црвени органски пигмент и различите врсте окер боје”, каже Лаврентјева, додајући да су позадину икона и ореоле светитеља такође покривали такозваним „двојником”, који чини танак слој сребра помешан са танким слојем злата.

Погледајте такође! Овај Московљанин уз благослов цркве црта графите са ликовима светаца (ФОТО)

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“