Зашто су руски племићи у 19. веку међу собом разговарали на француском?

Морис Квентин де ла Тур, Пјер Мињар, Ијасинт Риго, Орест Кипренски, Франц Кригер, Џорџ Доу
У 18. и 19. веку је француска граматика појединим Русима била прва граматика коју су учили. Са друге стране, приватне часове француског су им у почетку давали бивши робијаши и варалице. Како и зашто је познавање француског језика постало обавезно у круговима руског племства?

Када се кнез Дмитриј Голицин (1771-1844), московски генерал-губернатор, изнервирао и почео да псује на руском, његови потчињени су се уплашили и уједно се уздржавали да не прасну у смех. Он је тада употребио највулгарније речи, али са елитним француским изговором.

Портрет кнеза Д. В. Голицина.

Ствар је у томе што је Голицин боље знао француски него руски језик. Већи део своје младости он је провео у Француској, а када је 1820. постао московски генерал-губернатор сви су приметили да он говори руски са приметним француским нагласком, и да у писању на руском прави невероватне грешке.

У 19. веку је то у Русији била уобичајена појава јер су сви представници племства међу собом разговарали на француском. Тај обичај је привремено сузбијен у рату против Наполеона, али није искорењен.

1. Руском племству је био потребан језик који слуге не разумеју

Павиљон „Ермитаж“ у Петерхофу.

Први „ермитаж“ у Русији направио је Петар Велики у Петерхофу, предграђу Санкт Петербурга. Тако су Руси звали павиљон изван града у коме су племићи могли да се одморе и одвоје од својих слугу. Послуга је могла да буде само у приземљу док је племство боравило на спрату.

Постојао је механизам попут лифта помоћу кога је послуга слала храну господи на спрату и тако није могла да чује њихове разговоре.

Државни завичајни музеј Петерхоф

Петар Велики је са пријатељима често вечерао у ермитажу јер тада још увек није постојао обичај да се разговара на француском. А када је реч о милионима рубаља или милионима живота, никоме није у интересу да портир или слушкиња за судопером прислушкује и затим шири ту причу. Из тог разлога је француски изабран као језик који слуге не разумеју. Али, зашто баш француски, а не енглески или немачки, кад је у Руској империји било тако много Немаца

2. Француски је постао међународни језик политичара у Европи

Страница из Вестфалског споразума на француском језику.

У Европи је у модерно доба (од 1500. године) латински био међународни језик науке и дипломатије. Али он није био лак за учење и познавали су га само високообразовани људи, па је због тога у међународним односима његово место заузео француски.

Француски је 1539. године постао званични језик Француске, а сто година касније, 1635, основана је Француска академија за реформу француског језика. Формулисан је низ одређених граматичких правила. Први важнији међународни документи написани на француском језику били су Вестфалски мировни споразуми.

Од средине 17. века и руске дипломате и научници су почели да уче француски.

3. Многи Французи су после револуције 1789. године емигрирали у Русију и тамо давали часове француског

„Час певања“.

У Руској империји 18. века само најбогатији људи су могли да обезбеде својој деци елитно европско образовање, тј. да их пошаљу на школовање у иностранство. Остали племићи су могли само да унајме Француза који би давао часове њиховој деци и живео на њиховом имању. Ти учитељи су руским дечацима и девојчицама давали часове француског језика, музике, плеса, јахања и учтивог понашања. Дечацима су давали још и часове мачевања, а девојчицама часове сликања.

Многи такви учитељи су пре Француске револуције били ситни криминалци и варалице, и у сваком случају нису имали високо образовање. Руски историчар Јуриј Лотман пише како је 1770. године у једној прилици француски посланик у Петербургу препознао свог бившег кочијаша који је у Русији постао учитељ. Још гори је био случај када се одбегли фрацуски робијаш жигосан симболом хералдичког љиљана као и сви робијаши, у Русији представио као бурбонски принц и умало се није оженио племкињом, али су га образованији Руси на време раскринкали.

Стање се променило после француске револуције када је огроман број образованих Француза (укључујући и предане монархисте) напустио отаџбину бежећи од зверског терора. Они су радо дочекани у Руској империји која је тада била апсолутистичка монархија као и Француска.

Од краја 18. века учитељ из Француске је био обавезан практично у свакој руској племићкој породици. Нови француски учитељи су били образованији од својих претходника и усађивали су руском племству прави француски језик и праве француске манире.

4. Племство се знањем француског језика издвајало од осталих

Бал у Петербуршком племићком сабрању 1913. године поводом 300. годишњице династије Романов.

У 19. веку је руско племство толико савладало француски језик да су многи племићи попут кнеза Дмитрија Голицина боље знали француски него руски. Око 70% књига у библиотеци просечног руског племића било је на француском језику. Руси су Џорџа Бајрона, Вилијама Шекспира, Валтера Скота, Хајнриха Хајнеа и друге европске писце читали у преводу на француски. Енглеска књижевност на енглеском језику је у програм школовања руског племића ушла тек касније, у 19. веку.

У приватној преписци и нарочито у љубавним писмима коришћен је икључиво француски језик. Император Николај I је наредио да се сви државни документи пишу само на руском језику, али то није много помогло. Може се слободно рећи да је руско племство 19. века било двојезично. Познавање француског језика је био својеврсни знак препознавања.

Занимљиво је да су Французи и сами признавали Русима добро познавање француског језика и културе. У Стендаловом роману „Црвено и црно“ (1830), главни јунак Жилијен Сорел упознаје руског кнеза Коразова и друге руске племиће са којима се дружи и од којих може да научи много тога о финим манирима и културном понашању. Стендал говори о томе да су Руси у Европи 19. века заиста били носиоци старе француске културе.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“