У Руској империји 19. века представник породице Романов није могао да одрасте а да не научи неколико страних језика, и то на доста високом нивоу. „Добро образовање и познавање страних језика, као и матерњег језика, био је важан показатељ на царском двору“, истиче историчар Игор Зимин у својој књизи „Свакодневни живот руског императорског двора“.
Три најважнија језика, поред руског, за Романове су били француски, енглески и немачки. Сви руски племићи 19. века говорили су француски. Обично су деца имала васпитачице из Енглеске, тако да су добро знала енглески. Са друге стране, руски императори и кнезови су се најчешће женили немачким принцезама, тако да је и тај језик био обавезан.
Поменута три језика су повезивала Романове са најмоћнијим државама Европе. Погледајмо изблиза све императоре почев од Александра I, чијом владавином је обележен крај хаотичног периода дворских преврата.
Почетком владавине Александра I руски племићи су већином радије говорили француски него руски, а император је у том погледу бриљирао. „Француски је доминирао на царском двору. Александар I је у дипломатском сусрету са Наполеоном боље говорио француски од свог ’колеге’ са Корзике“, истиче историчар Леонид Вискочков у својој књизи „Радни дани и празници на императорском двору“.
Ситуација у племићким круговима се променила 1812. После француске инвазије руско племство је радије говорило руски, али је француски и даље био популаран. Што се тиче цара Александра I, он је говорио још и немачки и енглески јер му је у детињству баба Катарина II обезбедила најбоље учитеље.
Брат Александра Првог Николај такође је био полиглота. Барон Андреј Корф је истакао: „Његово Величанство говори са гостима на руском, француском, немачком или енглеском језику. Све те језике зна подједнако добро“. Сам цар, међутим, није био задовољан својим енглеским језиком јер је ретко имао прилику да га користи. Једном приликом је рекао америчком амбасадору да мора чешће комуницирати са њим како би што више говорио енглески, пише Зимин.
Са друге стране, Николај I је био први император који је покренуо иницијативу да се на двору говори руски, и сам је са својим дворанима разговарао на матерњем језику. То је у извесном смислу била права „лингвистичка револуција“, али је француски језик ипак остао доста заступљен.
Николајева жена Александра је рођена као пруска принцеза и имала је проблема са руским. Њен учитељ, песник Василиј Жуковски, увек ју је забављао песмама и бајкама али није успео да је научи граматику (која може бити доста замршена). Императорка се целог живота стидела због лошег руског језика и трудила се да избегне разговор на руском. Са Николајем је говорила француски.
Николајев син Александар је научио „стандардни пакет“ језика – енглески, француски и немачки, с тим што му је отац избацио латински из програма обуке (Николај је мрзео тај језик), а додао пољски, из политичких разлога.
„Николај је знао да политички проблеми са Пољском, тадашњим делом Руске империје, неће бити скоро окончани“, пише Игор Зимин. Због тога је хтео да буде сигуран да му је наследник оспособљен за решавање тог питања, тј. да може говорити пољски. То је била мудра одлука будући да је Александар 1863. године морао да угуши пољски устанак.
Александрова жена Марија, такође је била немачка принцеза, али је за разлику од своје мајке добро знала руски и била је поборница тог језика на двору који се у међувремену вратио на свакодневну употребу француског језика.
Александар III се обично приказује као прави руски џин са огромном брадом. Он се од ране младости борио за руски језик, користећи га у комуникацији са дворанима радије него француски. На питања задата на француском упорно је одговарао на руском, и само на руском језику.
Наравно, и он је знао стране језике (мада је као дете имао озбиљних потешкоћа са учењем), али је желео да сви који служе Русији буду верни њеним коренима. Управо је овај император допринео да руски постане главни језик на двору. И његова жена Марија, родом из Данске, добро је научила руски.
Последњи руски император Николај II владао је у време када је енглески језик већ био језик међународне комуникације и у том смислу потиснуо француски. Нова ситуација се одразила и у царевом познавању страних језика. Његов стриц Александар се сећао: „Када је завршена обука сваки оксфордски професор се могао преварити и помислити да је Николас Енглез“.
Цар Николај II је говорио стране језике (и он је знао немачки и француски, као и сви остали цареви на овом списку), али су његови дворани приметили да се код њега увек помало осећа руски нагласак јер је цар умекшавао поједине сугласнике. Он је енглески често говорио и са својом женом Александром која је такође била немачка принцеза (енглеског порекла), мада је она добро знала руски.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
