„Дођи и види”: 9 занимљивости о најбољем ратном филму свих времена

Elem Klimov/Mosfilm, Belarusfilm, 1985
„Дођи и види” се често сматра за најбољи ратни филм свих времена и сигурно спада међу најпопуларније совјетске филмове на свету. Филм описује мали фрагмент Другог светског рата из перспективе белоруског дечака, не устежући се при приказивању ратних страхота. Са пуном дозом реализма филм показује да не постоји ништа страшније од зверстава која човек може да почини у рату. 

Ако још нисте имали прилику да видите овај филм, обавезно га потражите (погледајте га на руској филмској платформи RUSSIAN FILM HUB). А било да сте га већ видели или не, ових девет података ће учинити да га још више цените. Пазите само, последња ставка открива део садржаја из филма! 

У филму је коришћена права муниција

Током снимања филма „Дођи и види” коришћени су прави меци. Понекад су глумцима летели изнад самих глава, што њихове изразе лица чини још реалистичнијим. А сцена у којој митраљез убија краву стварно се догодила.

Квалитет звука се мења током филма 

Глумци Олга Миронова и Алексеj Кравченко

После кошмарне сцене бомбардовања главни јунак Фљора делимично губи слух.  Док гледате филм, примећујете да звуци постају пригушени и да се чује слаба звоњава. Осим тога, у остатку филма квалитет звука је слабији, што нам омогућава да дубље уђемо у застрашујући свет на екрану.

Глумац који игра Фљору је прошао кроз пакао

Алексеј Кравченко, четрнаестогодишњи глумац који је играо Фљору, током снимања је стварно прошао кроз пакао. Редитељ Елем Климов снимао је филм хронолошким редоследом током девет месеци. Физички изглед дечака на почетку и крају филма показује дубину његових доживљаја.

Кравченко се на почетку филма појављује као млад и здрав дечак, док на крају постаје  исцрпљена, измождена авет седе косе, исколачених очију и избораног лица.

Ова трансформација и висок квалитет шминке били су толико реалистични да су кружиле гласне да је дечаку коса стварно поседела. Заправо, за фарбање је коришћена специјална сребрна уљана боја заједно са танким слојем правог сребра. После тога је било тешко вратити његову косу у првобитно стање, па је Кравченко морао да живи са седом косом неко време, чак и после снимања филма.

Осим тога, придржавајући се преписане дијете за каснији део филма, Кравченко је стварно ослабио и претворио се у кост и кожу.

Редитељ Климов је покушао да примени хипнозу на Фљора

Редитељ Елем Климов је покушао да примени следећи метод: да уочи снимања најсуровијих сцена филма психотерапеут хипнотише Кравченка. Плашио се да би страховито искуство могло да нашкоди његовој младој души. Како је Климов рекао у једном интервјуу (који можете погледати на Јутјубу), „Кравченкова глума је могла да има веома тужан крај. Могло му се десити да заврши у лудници.”

Кравченко је приликом снимања користио неку врсто аутогеног тренинга, али је одбио да га хипнотишу. Све шокантне сцене је доживео при потпуној свести.

Квалитет слике је затамњен и „песковит”

„Дођи и види” је комплетно снимљен уз коришћење природног светла. Због тога су сцене на локацијама са мање светла, као у шуми, на пример, снимане филмском траком која се окреће брже него у нормалним условима. Тако је постигнута мрачна и зрнаста структура слике. „Песковит” квалитет слике у складу је са темом филма.

Првобитни назив филма је био „Убијте Хитлера”

Првобитно је филм требало да носи назив „Убијте Хитлера”. Међутим, у то време се сматрало да то није примерено. Уместо тога, Климов је назив „Дођи и види” пронашао у шестом поглављу Откровења Јовановог: „Јер дође велики Дан гнева његова, и ко може опстати?” (Откровење 6:17).

Климов је лично доживео Други светски рат

Елем Климов

Рођен и одрастао у Стаљинграду, Елем Климов је као дечак евакуисан из града док су беснеле страшне битке. У интервјуима је више пута говорио о томе да је његово лично искуство утицало на снимање филма.

Осим тога, његов косценариста Алес Адамович доживео је Други светски рат доста слично као и главни јунак филма. Адамович је у време Другог светског рата био тинејџер као Фљора у филму. Он и његова породица борили су се међу партизанима у Белорусији против Немаца.

Белорусија је у Другом светском рату највише страдала

Већина људи зна да је Совјетски Савез у Другом светском рату претрпео највеће губитке од свих земаља. Међутим, ретко коме је познато да је Белорусија била најтеже погођена совјетска република. Према руском историчару Вадиму Ерликману и његовој књизи „Губици становништва у 20. веку”, Белорусија је изгубила 25% укупне популације у рату, а већином су то биле цивилне жртве. Сматра се да је у Белорусији укупно страдало преко 2 милиона људи.

Када гледате филм „Дођи и види”, размислите о овој статистици. Заплет не чини неки изолован инцидент. То је нешто што се у Белорусији дешавало на хиљаде пута током неколико година. У завршним сценама филма, када група совјетских партизана одлази из села, нема узбуђења због победе или пораза. Уместо тога, они се крећу из једног кошмара у други.

Сцена у амбару се заиста догодила и не само једном

Од свих шокантних сцена у филму „Дођи и види” најтеже је поверовати у страшну сцену спаљивања цркве. СС бригада уз помоћ локалних колаборациониста све становнике села сатерује у цркву и живе их спаљује.

Колико год ужасно изгледала, ова сцена не садржи  никакво претеривање. Ова врста монструозних злочина нациста над Јеврејима и Словенима добро је документована на Источном фронту. Као што се наводи на крају филма, „628 белоруских села је спаљено до темеља са свим њиховим становницима”.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“