5 најбољих руских филмова које можете погледати на Нетфликсу

Russia Beyond је изабрала најзанимљивије филмове који су доступни сваком регистрованом кориснику овог стриминг сервиса. Од мелодраме и комедије, па до филма катастрофе.

„Русалкаˮ (2007)

Драмедија Ане Меликјан је пре тринаест година изазвала одушевљење на највећем америчком фестивалу „Санденсˮ, где је филм освојио награду за најбољу режију у категорији World Cinema. Након тога „Русалкаˮ је побрала награде у Берлину и Карловим Варима, Стокхолму и Јеревану. А Меликјан је доспела на ранг-листу 10 најперспективнијих редитеља на свету према часопису Variety.

„Русалкаˮ је романтична прича о љубави између девојке са супермоћима (која може да контролише природне стихије) и младог бизнисмена кога она спасава од самоубиства. Комбинација фантастике, финог хумора и мелодраме и данас се често среће у руској кинематографији, а пре скоро деценију и по филм Меликјан био је пионир на том пољу. Прецизна драматургија и неочекивано финале постали су препознатљиво обележје ауторског стила редитељке. Она је отада снимила још неколико дугометражних филмова у којима необична девојка аутсајдер улази су свет богатих и циничних људи и наводи их да у потпуности промене однос према животу. Међутим, „Русалкаˮ је и даље opus magnum Ане Меликјан. Управо у овом филму енергија младости се повезала са снажном причом, која је једнако занимљива љубитељима љубавних филмова и познаваоцима суптилног ауторског филма.

„2 данаˮ (2011)

Односи између интелектуалаца и власти су вечита тема руске културе. Крајем прве и почетком друге деценије 21. века овом темом се бавила и руска кинематографија, а редитељка Авдотја Смирнова снимила је неколико филмова који из различитих углова третирају ову проблематику. Први међу њима је и најлиричнији: „2 данаˮ. Заплет је следећи: високи московски функционер Дроздов долази у град у унутрашњости са задатком да затвори музеј полузаборављеног писца из 19. века како би на месту скромне виле власти региона подигле раскошну државну резиденцију. У почетку службеник приљежно испуњава овај план, али све се мења када упозна познаваоца књижевности Марију Иљинишну, која ради у музеју као заменица директора. Дроздов се заљубљује у њу и захваљујући тој љубави  музеј може бити спасен.

Филм Смирнове је делимично идилична прича о могућности компромиса између непомирљивих супротности. Редитељка сматра да између појединих представника интелигенције и власти постоји тло за дискусију и узајамну симпатију. Ова увереност код ње се делимично појавила захваљујући личном искуству. Смирнова, која је изградила успешну каријеру као телевизијска и филмска редитељка пре неколико година се удала за Анатолија Чубајса, запаженог државног функционера, чија политичка каријера траје од почетка 90-их. „2 данаˮ је у извесном смислу најличнији филм Смирнове. Али истовремено је то филм који својом тоналношћу, пејзажима и дијалозима може да вас подсети на класичну руску прозу, на коју се повремено позива.

„8 првих састанакаˮ (2012)

У јесен 2012. много пажње је привукла онлајн премијера филма „Палм Спрингсˮ са Ендијем Сембергом и Кристин Милиоти у главним улогама. У њему је концепт „Дана мрмотаˮ искомбинован са класичном романтичном комедијом. Претходник овог филма било је „50 првих пољубацаˮ са Адамом Сендлером и Дру Баримор у главним улогама. Комедија Марјуса Вајсберга личи на оба ова филма. У њему се главни јунаци сваког јутра буде у истом кревету, мада су претходног дана заспали на различитим местима. Схвативши да су доспели у временску петљу, момак и девојка су принуђени да се боље упознају и то, наравно, доводи до неизбежног љубавног хепиенда. Овом сижеу интригантност додаје кастинг. У главној мушкој улози се појављује садашњи председник Украјине Владимир Зеленски, који се тих година често појављивао у руским филмовима.   

„Шагал - Маљевичˮ (2014)

После Октобарске револуције Марк Шагал постаје комесар за уметност и добија предлог да у родном Витебску оснује комуну уметника. У ту комуну 1918. године стиже Казимир Маљевич, нова звезда руске авангарде. Односи сањалачки настројеног и благог Шагала са амбициозним и својеглавим Маљевичем нису започели добро. А како је време протицало било је све више повода за конфликте. Класик совјетске кинематографије Александар Мита представља причу о сукобу између два генија руске авангарде као сцену на којој младост побеђује искуство, а мрачне побуде светла начела.

Заснован на контрастима, овај филм пружа исцрпну представу о духу једне епохе, када су уметници креирали естетику за ново друштвено уређење. Ово је вероватно једна од најзанимљивијих биографија светски познатих уметника снимљена у овој деценији.

„Посадаˮ (2016)

Александар Мита, аутор филма „Шагал-Маљевичˮ, прославио се 1979. године филмом „Посадаˮ, првим филмом катастрофе у историји совјетског филма. Прича о паду авиона била је хит у совјетским биоскопима, а 40 година касније снимљен је и римејк. Овај скупо, визуелно ефектно и динамично остварење режирао је један од најуноснијих руских редитеља данашњице Николај Лебедев. Прича о једном младом и једном искусном пилоту, који херојски спасавају авион од судара са тлом, направљена је према холивудским канонима и држи пажњу гледалаца од прве до последње минуте. Ово је редак пример жанра који с годинама не застарева. За протекле четири године од премијере „Посадаˮ је и даље веома привлачан филм.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“