Драмедија Ане Меликјан је пре тринаест година изазвала одушевљење на највећем америчком фестивалу „Санденсˮ, где је филм освојио награду за најбољу режију у категорији World Cinema. Након тога „Русалкаˮ је побрала награде у Берлину и Карловим Варима, Стокхолму и Јеревану. А Меликјан је доспела на ранг-листу 10 најперспективнијих редитеља на свету према часопису Variety.
„Русалкаˮ је романтична прича о љубави између девојке са супермоћима (која може да контролише природне стихије) и младог бизнисмена кога она спасава од самоубиства. Комбинација фантастике, финог хумора и мелодраме и данас се често среће у руској кинематографији, а пре скоро деценију и по филм Меликјан био је пионир на том пољу. Прецизна драматургија и неочекивано финале постали су препознатљиво обележје ауторског стила редитељке. Она је отада снимила још неколико дугометражних филмова у којима необична девојка аутсајдер улази су свет богатих и циничних људи и наводи их да у потпуности промене однос према животу. Међутим, „Русалкаˮ је и даље opus magnum Ане Меликјан. Управо у овом филму енергија младости се повезала са снажном причом, која је једнако занимљива љубитељима љубавних филмова и познаваоцима суптилног ауторског филма.
Односи између интелектуалаца и власти су вечита тема руске културе. Крајем прве и почетком друге деценије 21. века овом темом се бавила и руска кинематографија, а редитељка Авдотја Смирнова снимила је неколико филмова који из различитих углова третирају ову проблематику. Први међу њима је и најлиричнији: „2 данаˮ. Заплет је следећи: високи московски функционер Дроздов долази у град у унутрашњости са задатком да затвори музеј полузаборављеног писца из 19. века како би на месту скромне виле власти региона подигле раскошну државну резиденцију. У почетку службеник приљежно испуњава овај план, али све се мења када упозна познаваоца књижевности Марију Иљинишну, која ради у музеју као заменица директора. Дроздов се заљубљује у њу и захваљујући тој љубави музеј може бити спасен.
Филм Смирнове је делимично идилична прича о могућности компромиса између непомирљивих супротности. Редитељка сматра да између појединих представника интелигенције и власти постоји тло за дискусију и узајамну симпатију. Ова увереност код ње се делимично појавила захваљујући личном искуству. Смирнова, која је изградила успешну каријеру као телевизијска и филмска редитељка пре неколико година се удала за Анатолија Чубајса, запаженог државног функционера, чија политичка каријера траје од почетка 90-их. „2 данаˮ је у извесном смислу најличнији филм Смирнове. Али истовремено је то филм који својом тоналношћу, пејзажима и дијалозима може да вас подсети на класичну руску прозу, на коју се повремено позива.
У јесен 2012. много пажње је привукла онлајн премијера филма „Палм Спрингсˮ са Ендијем Сембергом и Кристин Милиоти у главним улогама. У њему је концепт „Дана мрмотаˮ искомбинован са класичном романтичном комедијом. Претходник овог филма било је „50 првих пољубацаˮ са Адамом Сендлером и Дру Баримор у главним улогама. Комедија Марјуса Вајсберга личи на оба ова филма. У њему се главни јунаци сваког јутра буде у истом кревету, мада су претходног дана заспали на различитим местима. Схвативши да су доспели у временску петљу, момак и девојка су принуђени да се боље упознају и то, наравно, доводи до неизбежног љубавног хепиенда. Овом сижеу интригантност додаје кастинг. У главној мушкој улози се појављује садашњи председник Украјине Владимир Зеленски, који се тих година често појављивао у руским филмовима.
После Октобарске револуције Марк Шагал постаје комесар за уметност и добија предлог да у родном Витебску оснује комуну уметника. У ту комуну 1918. године стиже Казимир Маљевич, нова звезда руске авангарде. Односи сањалачки настројеног и благог Шагала са амбициозним и својеглавим Маљевичем нису започели добро. А како је време протицало било је све више повода за конфликте. Класик совјетске кинематографије Александар Мита представља причу о сукобу између два генија руске авангарде као сцену на којој младост побеђује искуство, а мрачне побуде светла начела.
Заснован на контрастима, овај филм пружа исцрпну представу о духу једне епохе, када су уметници креирали естетику за ново друштвено уређење. Ово је вероватно једна од најзанимљивијих биографија светски познатих уметника снимљена у овој деценији.
Александар Мита, аутор филма „Шагал-Маљевичˮ, прославио се 1979. године филмом „Посадаˮ, првим филмом катастрофе у историји совјетског филма. Прича о паду авиона била је хит у совјетским биоскопима, а 40 година касније снимљен је и римејк. Овај скупо, визуелно ефектно и динамично остварење режирао је један од најуноснијих руских редитеља данашњице Николај Лебедев. Прича о једном младом и једном искусном пилоту, који херојски спасавају авион од судара са тлом, направљена је према холивудским канонима и држи пажњу гледалаца од прве до последње минуте. Ово је редак пример жанра који с годинама не застарева. За протекле четири године од премијере „Посадаˮ је и даље веома привлачан филм.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
