Како верници у Русији поштују Велики пост?

Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама! 

Велики пост је најстрожи пост у православљу. Почиње одмах после Масленице (руски празник који траје недељу дана током последње седмице пред пост) и траје 48 дана, до Васкрса (40 дана као сећање на Христов пост, два празнична дана: Лазарева субота и Цвети, и Страсна недеља). Велики пост подразумева одрицање од производа животињског порекла, али не може се рећи да је то дијета, јер смисао ограничења је у томе да се човек духовно прочисти и припреми за прослављање Христовог васкрсења. 2021. године Велики пост траје од 15. марта до 1. маја.

Како почиње Велики пост?

Први дан поста назива се „Чисти понедељак“. Тог дана треба сређивати кућу, ићи у бању (руску сауну), борити се против лоших мисли помоћу молитви и припремити се за ограничења у исхрани и забави. Онима којима здравље то дозвољава црква препоручује да у понедељак уопште не једу, него да пију само воду. У уторак се може јести само хлеб и вода, у среду само сирова храна без уља. Генерално, прва и последња седмица поста сматрају се најстрожим.  

Али притом се одступања од строгих правила дозвољавају деци, трудницама, старима, као и онима који су на путовању. Представници цркве препоручују људима да уздржавање од хране буде добровољно и у складу са могућностима. На пример, са малом децом се родитељи могу договорити да добијају мање слаткиша него обично.

Чега се треба одрећи за време поста?

Током читавог трајања поста верници треба да се уздржавају од хране животињског порекла, тј. од меса, животињске масти, млечних производа и јаја. Риба и плодови мора су дозвољени само двапут током поста: на Благовести (7. априла) и Цвете (који 2021. падају 25. априла). У Лазареву суботу дозвољен је кавијар. Алкохол је забрањен током читавог поста, с тим што је недељом, у Лазареву суботу и у четвртак Страсне недеље дозвољена чаша црвеног вина.

Најважније је да се човек суздржава у моралном смислу и да „не једе“ своје ближње, избегавајући гнев и раздражљивост.

Како се хране људи током поста?

Радним данима једу једном дневно и то увече, а викендом два пута.

За време великог поста смењују се дани сирове и куване хране: у понедељак, среду и петак треба јести сирову храну без уља, а у уторак и четвртак кувану без уља, док је викендом дозвољена кувана храна на уљу.  

Основу посне трпезе чине бројне каше: од гершле, овса, хељде итд. Избор је огроман. Дозвољено је поврће, воће, коштуњаво воће, махунарке, печурке, хлеб и мед. Верници често припремају лаке супе, вегетаријанске ћуфте, посна теста. Од пића су дозвољени вода, сви чајеви, кафа, цикорија, компоти. Сматра се да храна не треба да има интензиван укус и зато треба избегавати зачине. Такође се не препоручује пржење, него кување, динстање или печење. 

Храна не треба да буде тешка. Верницима се саветује да избегавају преједање омиљеном храном. Ако је неко у стању да поједе одједном читаву ванглу вареника (кувано пуњено тесто) са купусом или гомилу пирошки са кромпиром, боље да се потпуно одрекне те хране, иако је посна.

Најстрожа недеља

Последња недеља пред Васкрс назива се Страсна. Од понедељка до среде једе се сирова храна без уља, у четвртак се може јести кувана на уљу и уз чашу вина, а у петак се треба потпуно суздржати од хране (дозвољена је само вода). У суботу се пост завршава сировом храном без уља, али с вином. У недељу је Васкрс, за који руски верници припремају кулич, пасху од сира и фарбају јаја.

Шта је још забрањено током Великог поста?

За време поста забрањене су све врасте гатања (које црква и иначе не одобрава), пушење (човек треба бар да покуша да се савлада), жесток алкохол, као и интимни односи. Због тога православна црква током поста и не венчава. Такође се препоручује суздржавање од забаве и провода, уз препоруку да се то време посвети молитви. 

Циљ великог поста је борба против страсти како би се човек духовно приближио Богу. Чак и ако не успева да ограничи своју исхрану, може да усмери енергију на добра дела. 

По чему се разликује Велики пост у православљу и католичанству?

Строг пост поштују и католици, али се он разликује пре свега по термину (због разлике у календарима). 2021. године католички пост траје од 17. фебруара до 3. априла. Док православни пост увек почиње у понедељак, католички почиње у среду (то је пепељава среда, када се верници на служби посипају пепелом по глави). Католички пост почиње 46 дана пре Васкрса и прекида се недељом. Зато се сматра да траје тачно 40 дана. У дане поста верници не једу месну храну, али су дозвољени млечни производи и риба, осим неким данима.