Седам најбољих совјетских детективских и шпијунско-авантуристичких филмова и серија (ВИДЕО)

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

1. „Седамнаест тренутака пролећа“ („17 мгновений весны“)

„Седамнаест тренутака пролећа“

Татјана Лиозонова/Филмски студио „Горки“, 1973.

Совјетски обавештајац Макс Ото фон Штирлиц инфилтриран је у предратну Немачку још пре него што су нацисти дошли на власт. Његов задатак је да осујети нацистичке планове везане за склапање сепаратног мировног споразума између Немачке и западних савезника. Међутим, официр Гестапоа и нацистичке тајне полиције креће у лов против совјетске „кртице“ у редовима есесоваца.

Сматра се да је ова ТВ серија најуспешнији совјетски шпијунски трилер свих времена.

2. „Неухватљиви осветници“ („Неуловимые мстители“)

„Неухватљиви осветници“

Едмонд Кеосајан/Мосфильм, 1966.

Три дечака и девојчица се заклињу да ће помагати једни другима када је отац једног од њих убијен у грађанском рату. Млади осветници западају у многе авантуре трудећи се да помрсе рачуне бруталној банди анархиста и њиховом предводнику. Класичан пример такозваног „истерна“, тј. совјетске интерпретације класичних западних вестерна.

3. „Шерлок Холмс и доктор Вотсон“

„Шерлок Холмс и доктор Ватсон“

Игор Маслеников/Филмски студио „Ленфильм, 1980.

Сматра се да су совјетски филмови о чувеном британском иследнику солидан покушај наставка чувене серије књига Артура Конана Дојла. Василија Ливанова у улози Шерлока Холмса многи грађани Русије доживљавају као оличење ове франшизе.

Серија је снимана од 1979. до 1986. и добила је високе оцене и у иностранству, тј. изван „гвоздене завесе“. Ливанов је чак добио Орден почасног Реда британске империје „за заслуге у позоришној и извођачкој уметности“.

„Ово је прилично добро“, написао је The Guardian поводом серије.

4. „Десет малих црнаца“ („Десять негритят“)

„Десет малих црнаца“

Станислав Говорухин/Филмски студио „Одеса“, 1987.

Ова екранизација романа Агате Кристи објављеног 1939. године је уникат зато што у њој, за разлику од западних екранизација, нису уношене никакве измене ни у ликове, ни у злочине који су почињени. Филм има суморан крај исто као и роман.

Снимљен је на Криму 1987. године. Већина сцена на отвореном снимана је поред легендарног замка „Ластино гнездо“, а пошто су одаје у замку сувише мале унутрашње сцене су снимане на другом месту.

5. „Место састанка се не може променити“ („Место встречи изменить нельзя“)

„Место састанка се не може променити“

Станислав Говорухин/Филмски студио „Одеса“, 1979.

Ова совјетска ТВ серија од пет епизода има одређене класичне црте ноара. Ту су заседе, јурњава за бандитима, пуцњава и убиства са култним глумцем Владимиром Висоцким у улози иследника у послератној Москви. Харизматични инспектор треба да раскринка банду која се крије под мистичним називом „Црна мачка“.

6. „Посета Минотауру“ („Визит к Минотавру“)

„Посета Минотауру“

Елдор Уразбајев/Централни филмски студио за дечије и омладинске филмове „М. Горки“, 1987.

Ова детективска серија није имала толиког одјека као „Место сусрета се не може изменити“, али је ипак изванредан пример совјетског детективског жанра. Радња се дешава у Москви током 1980-их. Непознатом музичару је неко украо виолину коју је направио Антонио Страдивари. Док се води истрага о том случају гледалац се упознаје са паралелном линијом радње која се дешава у Италији у 17. веку и у којој учествује лично Антонио Страдивари.

7. „ТАСС је овлашћен да изјави...“ („ТАСС уполномочен заявить“)

„ТАСС је овлашћен да изјави...“

Владимир Фокин/Филмски студио „Горки“, 1984.

Ова шпијунска мини-серија дешава се у доба Хладног рата. Приказана је борба америчких и совјетских обавештајних служби за утицај у измишљеној земљи Нагонији на Афричком континенту. КГБ треба да неутралише агента „кртицу“ кога су Американци убацили у совјетске редове у очајничком покушају да извуку тајне податке о томе како Совјети снабдевају измишљену афричку државу. Серија је класичан пример пропагандне кинематографије из доба Хладног рата, али има својих чари.

Овде сазнајте више о осветничкој „Белој стрели“: Да ли је руска милиција ликвидирала без суђења највеће мафијаше 90-их?

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!