- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
1. „Седамнаест тренутака пролећа“ („17 мгновений весны“)
Татјана Лиозонова/Филмски студио „Горки“, 1973.
Совјетски обавештајац Макс Ото фон Штирлиц инфилтриран је у предратну Немачку још пре него што су нацисти дошли на власт. Његов задатак је да осујети нацистичке планове везане за склапање сепаратног мировног споразума између Немачке и западних савезника. Међутим, официр Гестапоа и нацистичке тајне полиције креће у лов против совјетске „кртице“ у редовима есесоваца.
Сматра се да је ова ТВ серија најуспешнији совјетски шпијунски трилер свих времена.
2. „Неухватљиви осветници“ („Неуловимые мстители“)
Едмонд Кеосајан/Мосфильм, 1966.
Три дечака и девојчица се заклињу да ће помагати једни другима када је отац једног од њих убијен у грађанском рату. Млади осветници западају у многе авантуре трудећи се да помрсе рачуне бруталној банди анархиста и њиховом предводнику. Класичан пример такозваног „истерна“, тј. совјетске интерпретације класичних западних вестерна.
3. „Шерлок Холмс и доктор Вотсон“
Игор Маслеников/Филмски студио „Ленфильм, 1980.
Сматра се да су совјетски филмови о чувеном британском иследнику солидан покушај наставка чувене серије књига Артура Конана Дојла. Василија Ливанова у улози Шерлока Холмса многи грађани Русије доживљавају као оличење ове франшизе.
Серија је снимана од 1979. до 1986. и добила је високе оцене и у иностранству, тј. изван „гвоздене завесе“. Ливанов је чак добио Орден почасног Реда британске империје „за заслуге у позоришној и извођачкој уметности“.
„Ово је прилично добро“, написао је The Guardian поводом серије.
4. „Десет малих црнаца“ („Десять негритят“)
Станислав Говорухин/Филмски студио „Одеса“, 1987.
Ова екранизација романа Агате Кристи објављеног 1939. године је уникат зато што у њој, за разлику од западних екранизација, нису уношене никакве измене ни у ликове, ни у злочине који су почињени. Филм има суморан крај исто као и роман.
Снимљен је на Криму 1987. године. Већина сцена на отвореном снимана је поред легендарног замка „Ластино гнездо“, а пошто су одаје у замку сувише мале унутрашње сцене су снимане на другом месту.
5. „Место састанка се не може променити“ („Место встречи изменить нельзя“)
Станислав Говорухин/Филмски студио „Одеса“, 1979.
Ова совјетска ТВ серија од пет епизода има одређене класичне црте ноара. Ту су заседе, јурњава за бандитима, пуцњава и убиства са култним глумцем Владимиром Висоцким у улози иследника у послератној Москви. Харизматични инспектор треба да раскринка банду која се крије под мистичним називом „Црна мачка“.
6. „Посета Минотауру“ („Визит к Минотавру“)
Елдор Уразбајев/Централни филмски студио за дечије и омладинске филмове „М. Горки“, 1987.
Ова детективска серија није имала толиког одјека као „Место сусрета се не може изменити“, али је ипак изванредан пример совјетског детективског жанра. Радња се дешава у Москви током 1980-их. Непознатом музичару је неко украо виолину коју је направио Антонио Страдивари. Док се води истрага о том случају гледалац се упознаје са паралелном линијом радње која се дешава у Италији у 17. веку и у којој учествује лично Антонио Страдивари.
7. „ТАСС је овлашћен да изјави...“ („ТАСС уполномочен заявить“)
Владимир Фокин/Филмски студио „Горки“, 1984.
Ова шпијунска мини-серија дешава се у доба Хладног рата. Приказана је борба америчких и совјетских обавештајних служби за утицај у измишљеној земљи Нагонији на Афричком континенту. КГБ треба да неутралише агента „кртицу“ кога су Американци убацили у совјетске редове у очајничком покушају да извуку тајне податке о томе како Совјети снабдевају измишљену афричку државу. Серија је класичан пример пропагандне кинематографије из доба Хладног рата, али има својих чари.
Овде сазнајте више о осветничкој „Белој стрели“: Да ли је руска милиција ликвидирала без суђења највеће мафијаше 90-их?