Историја Русије у 14 познатих слика

Иља Рјепин
Од оснивања државе до Другог светског рата уметнике су интересовали пресудни догађаји у развоју земље. Ево неколико ремек-дела руског сликарства инспирисаних историјским догађајима. 

1. Виктор Васњецов: Признање Варјага (1909)

Ова слика је била специјално насликана за школске уџбенике из историје. Њен сиже је оснивање руске државе. Према најраспрострањенијој теорији, разједињена словенска племена нису могла да изаберу једног владара и позвала су Варјаге да владају њима како би се удружени успешније бранили од непријатељских напада. Тако је у Русију стигао кнез Рјурик са браћом.

2. Виктор Васњецов: Крштење Русије (1890)

Ова слика је копија монументалне фреске коју је Васњецов насликао у Владимирској цркву у Кијеву. У центру композиције је кнез Владимир који је у Русији увео хришћанство и данас се сматра за светитеља. У предњем плану приказано је крштење првих становник Кијева у реци Дњепар.

3. Василиј Суриков: Јермак Тимофејевич осваја Сибир (1895)

Један од најважнијих догађаја у XVI веку било је освајање Сибира од стране козака Јермака и његовог одреда. На слици је приказана битка козака против војске сибирског кана.

4. Иља Рјепин: Иван Грозни и његов син Иван 16. новембра 1581. године (1883-85)

Једна од најпознатијих историјских слика приказује популарну верзију смрти наследника Ивана Грозног. Историчари се разилазе у мишљењу како се то догодило, али захваљујући Рјепину у народној свести се учврстио став да је руски цар приликом свађе случајно штапом ударио свог сина. Царевићева смрт касније је довела до краја династије Рјурикович и почетка Смутног доба у Русији.

5. Василиј Суриков: Јутро погубљења стрелаца (1881)

Ово огромно платно посвећено је погубљењу 1.300 московских стрелаца, припадника привилегованих војних пукова. На тај начин се Петар I на почетку своје владавине обрачунао са побуном 1698. године и показао своју владарску моћ.

6. Валентин Серов: Петар I (1907)

На овој слици приказана је изградња Петербурга и Петар који моћним кораком гази преко мочваре на којој је наредио да се подигне град. Његова свита посрће пратећи његов самоуверен корак.

7. Николај Ге: Петар I испитује царевића Алексеја Петровича у Петерхофу (1871)

Још један драматичан сиже на тему „очева и деце“ у руској историји. Император је оптужио сина за издају и припрему преузимања власти. Царевић је бачен у тамницу, где је умро у мукама (сматра се да је Петар I знао за то).

8. Василиј Перов: Пугачовљев суд (1875)

Јемељан Пугачов је био вођа највећег сељачког устанка у историји Русије (1773-75). Козак Пугачов се представљао као умрли цар Петар III и окупио је читаву војску. На слици се Пугачов појављује као судија на суду. Уметник је насликао неколико верзија слике, јер није могао да донесе јасан суд о лику Пугачова и о свом односу према њему: да ли је он био злотвор или херој и храбри козак?

9. Василиј Верешчагин: Наполеон на узвишењу код Бородина (1897)

Рату 1812. године против Наполеонове Француске посвећен је велики број слика (као и других уметничких дела, укључујући „Рат и мир“ Лава Толстоја). А тајанствена Наполеонова личност изазивала је интересовање многих генерација Руса. На овој слици Бонапарта је очигледно разочаран развојем ситуације у Бородинској бици.

10. Григориј Мјасоједов: Читање Манифеста 19. фебруара 1861. године (1873)

Један од најважнијих догађаја у руској историји било је укидање кметства. Манифест посвећен томе овде читају сељаци или, тачније, слушају како га чита једини писмени међу њима.

  • Више о томе како је укидање кметства довело до револуције 1917. године прочитајте овде.

11. Валентин Серов: Крунисање. Миропомазање Николаја II у Успенској цркви (1897)

Серов је насликао велики број портрета чланова царске породице и дворјана. Владавина Николаја II, последњег руског цара, завршила се трагедијом и његовом смрћу заједно са породицом. Али и почетак његове владавине обележила је несрећа: после крунисања у гужви која је настала приликом поделе бесплатних дарова народу у Москви је погинуло преко хиљаду људи.

12. Исак Бродски: Лењиново обраћање радницима Путиловског завода у мају 1917. године (1929)

Митинзи радника у Петрограду и револуција 1917. која је уследила били су међу најзначајнијим моментима у руској историји. Бродски је насликао велики број сижеа из живота Владимира Лењина. На овој слици совјетски сликар истиче јединство Лењина с народом.

13. Михаил Соколов: Хапшење Привремене владе (1933)

Захваљујући филму „Октобар“ Сегеја Ејзенштајна и масовно умножаваним сликама совјетске пропаганде  у народу се формирала представа о Октобарској револуцији 1917. као о масовном оружаном устанку са окршајима и насилним заузимањем Зимског дворца, у којем је била смештена Привремена влада. Међутим, Зимски дворац је „заузет“ веома мирно, а влади је заиста одузета власт, након чега је основана Руска совјетска република и почело је сасвим другачије доба.

14. Сергеј Герасимов: Мајка партизана (1943-50)

Другом светском рату посвећен је велики број дела совјетског сликарства. Осим великих сцена битака, уметници су приказивали и јунаштво обичних људи. На овој слици Герасимов је приказао колективни лик свих мајки које у непријатеља гледају са изразом патње на лицу, али поносно уздигнуте главе.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“