Како Руси зову своју вољену отаџбину?

Култура
АЛЕКСАНДРА ГУЗЕВА
Руски народ има много лепих израза за своју земљу, и већина њих се помиње у химни Руске Федерације.

Руска химна садржи пет израза које Руси користе када говоре о својој земљи. Све те речи се често употребљавају, али у различитим ситуацијама и контекстима.

Мотив отаџбине је увек био крајње популаран у руској поезији и прози. Писци и песници су величали своју земљу користећи многе истанчане изразе. Патриотски стихови се од првог разреда уче у школи на часовима руске књижевности. Ево фрагмента чувених стихова Александра Пушкина:

Два осећања су нам дивно присна,

У њима срце стиче храну

– Љубав према свом огњишту

И љубав према гробовима предака.

ДЕРЖАВА

Держава је словенска реч која је имала значење „моћ, сила“. Данас се у руском језику користи у значењу „светска сила“ (моћна земља), а „сверхдержава“ је „суперсила“. Руска химна почиње стихом „Россия – священная наша держава“ („Русија је наша моћна држава/светска сила“).

У руским историјским изворима је за Велику Британију, на пример, коришћен израз „морская держава“ (поморска сила), а сви руски цареви су увек тежили да и од Русије направе державу, тј. светску силу. И успели су у томе. Штавише, на свечаним церемонијама цар је држао у једној руци жезал, а у другој державу (златну куглу) као најважније симболе царске власти.

Данас се реч держава врло често користи као цитат из култног совјетског филма „Бело сунце пустиње“, где се у одсудној сцени маркантни цариник супротставља злочинцима и изговара крунску фразу „Мне за державу обидно“ (описни превод: „Не волим што моћна држава пропада“). Та фраза је поготово била популарна у време распада Совјетског Савеза.

РОДИНА

Неће бити претерано ако кажемо да је ово реч коју деца у Русији најчешће чују на часовима, и то од првог до последњег разреда. Реч потиче од словенског корена „род“, који има исто значење као и у српском језику. „Родина“је земља у којој је човек рођен, где је поникао, где је провео детињство у кругу породице.

Када користе ову реч, Руси најчешће замишљају бескрајна поља, брезове шумарке, кућицу од дрвета или мало двориште где су провели детињство. Стога постоји и израз „малая родина“, и то је завичај, постојбина, тј. конкретно место на коме је проведено детињство. Тај израз је посебно актуелан за Русе који су се из родног краја преселили у други регион Русије.

Родина је била једна од најфреквентнијих речи у совјетској штампи током Другог светског рата. У изразу „Родина-мать зовёт“ („Мајка отаџбина зове“) на чувеном совјетском плакату наглашено је да је „родина“ женског пола, и да војника у борбу не позива власт, него мајка.

Широм Совјетског Савеза су подизани споменици посвећени „мајци отаџбини“, који се зову „Родина-мать“. Најпознатији такав монумент налази се у Волгограду (бивши Стаљинград).

ОТЕЧЕСТВО, ОТЧИЗНА

Обе речи воде порекло од речи „отац“, и обе значе исто што српска реч „отаџбина“. И обе се помињу у руској химни.

Реч отчизна је помало архаична. Среће се у стиховима прве половине 19. века, у званичним историјским документима и писмима. Данас се много чешће користи реч отечество. За разлику од израза „родина“, који подразумева присност и личну везаност за земљу или завичај, реч отечество се чешће односи на државу и садржи мало више патриотског набоја.

На пример, отечество се често користи у вези са руском армијом. Постоји и празник који се зове „День защитника Отечества“, тј. дан посвећен браниоцима отаџбине. Постоји и државни орден „За заслуги перед Отечеством“, тј. за заслуге пред отаџбином.

У Русији се рат против Наполеона често зове „Отечественная война 1812 года“ („Отаџбински рат 1812. године“), а део Другог светског рата који је вођен на Источном фронту зове се „Великая Отечественная война“, тј. велики отаџбински рат.

НАША СТРАНА, РОДНАЯ СТРАНА

„Россия – любимая наша страна!“ – то је други стих руске химне, и значи „Русија је наша вољена земља“. Руси воле своју земљу и често уз изразе „родина“ и „страна“ додају епитете „наша“, „родная“ (рођена), „любимая“ (вољена), „дорогая“ (драга) итд. Често кажу „любимая родина“, „родная страна“, „родная русская земля“, „наша страна“, „наша дорогая страна“, „дорогая страна“ итд.

И реч „отечество“ им често није довољна сама по себи, него додају неки епитет, на пример „любимое отечество“ или „родное отечество“, тј. рођена отаџбина, родна груда.