Како Руси зову своју вољену отаџбину?

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Руска химна садржи пет израза које Руси користе када говоре о својој земљи. Све те речи се често употребљавају, али у различитим ситуацијама и контекстима.

Мотив отаџбине је увек био крајње популаран у руској поезији и прози. Писци и песници су величали своју земљу користећи многе истанчане изразе. Патриотски стихови се од првог разреда уче у школи на часовима руске књижевности. Ево фрагмента чувених стихова Александра Пушкина:

Два осећања су нам дивно присна,

У њима срце стиче храну

– Љубав према свом огњишту

И љубав према гробовима предака.

ДЕРЖАВА

„Держава“ је словенска реч која је имала значење „моћ, сила“. Данас се у руском језику користи у значењу „светска сила“ (моћна земља), а „сверхдержава“ је „суперсила“. Руска химна почиње стихом „Россия – священная наша держава“ („Русија је наша моћна држава/светска сила“).

У руским историјским изворима је за Велику Британију, на пример, коришћен израз „морская держава“ (поморска сила), а сви руски цареви су увек тежили да и од Русије направе „державу“, тј. светску силу. И успели су у томе. Штавише, на свечаним церемонијама цар је држао у једној руци жезал, а у другој державу (златну куглу) као најважније симболе царске власти.

Данас се реч „держава“ врло често користи као цитат из култног совјетског филма „Бело сунце пустиње“, где се у одсудној сцени маркантни цариник супротставља злочинцима и изговара крунску фразу „Мне за державу обидно“ (описни превод: „Не волим што моћна држава пропада“). Та фраза је поготово била популарна у време распада Совјетског Савеза.

РОДИНА

Неће бити претерано ако кажемо да је ово реч коју деца у Русији најчешће чују на часовима, и то од првог до последњег разреда. Реч потиче од словенског корена „род“, који има исто значење као и у српском језику. „Родина“је земља у којој је човек рођен, где је поникао, где је провео детињство у кругу породице.

Када користе ову реч, Руси најчешће замишљају бескрајна поља, брезове шумарке, кућицу од дрвета или мало двориште где су провели детињство. Стога постоји и израз „малая родина“, и то је завичај, постојбина, тј. конкретно место на коме је проведено детињство. Тај израз је посебно актуелан за Русе који су се из родног краја преселили у други регион Русије.

„Родина“ је била једна од најфреквентнијих речи у совјетској штампи током Другог светског рата. У изразу „Родина-мать зовёт“ („Мајка отаџбина зове“) на чувеном совјетском плакату наглашено је да је „родина“ женског пола, и да војника у борбу не позива власт, него мајка.

Широм Совјетског Савеза су подизани споменици посвећени „мајци отаџбини“, који се зову „Родина-мать“. Најпознатији такав монумент налази се у Волгограду (бивши Стаљинград).

ОТЕЧЕСТВО, ОТЧИЗНА

Обе речи воде порекло од речи „отац“, и обе значе исто што српска реч „отаџбина“. И обе се помињу у руској химни.

Реч „отчизна“ је помало архаична. Среће се у стиховима прве половине 19. века, у званичним историјским документима и писмима. Данас се много чешће користи реч „отечество“. За разлику од израза „родина“, који подразумева присност и личну везаност за земљу или завичај, реч „отечество“ се чешће односи на државу и садржи мало више патриотског набоја.

На пример, „отечество“ се често користи у вези са руском армијом. Постоји и празник који се зове „День защитника Отечества“, тј. дан посвећен браниоцима отаџбине. Постоји и државни орден „За заслуги перед Отечеством“, тј. за заслуге пред отаџбином.

У Русији се рат против Наполеона често зове „Отечественная война 1812 года“ („Отаџбински рат 1812. године“), а део Другог светског рата који је вођен на Источном фронту зове се „Великая Отечественная война“, тј. велики отаџбински рат.

НАША СТРАНА, РОДНАЯ СТРАНА

„Россия – любимая наша страна!“ – то је други стих руске химне, и значи „Русија је наша вољена земља“. Руси воле своју земљу и често уз изразе „родина“ и „страна“ додају епитете „наша“, „родная“ (рођена), „любимая“ (вољена), „дорогая“ (драга) итд. Често кажу „любимая родина“, „родная страна“, „родная русская земля“, „наша страна“, „наша дорогая страна“, „дорогая страна“ итд.

И реч „отечество“ им често није довољна сама по себи, него додају неки епитет, на пример „любимое отечество“ или „родное отечество“, тј. рођена отаџбина, родна груда.