10 неочекиваних чињеница везаних за совјетски спорт

Спортисти Совјетског Савеза, 1950-их.

Спортисти Совјетског Савеза, 1950-их.

Лав БородулинМАММ/МДФ
Каква је била спортска прошлост Русије? Прикупили смо неколико најчуднијих и најзанимљивијих догађаја и чињеница – од прве олимпијаде до фудбалских утакмица на Црвеном тргу које је посматрао Јосиф Стаљин.

1. Јавно истицање комунистичке заставе у Европи

Совјетски фудбалери учесници првог меча радних тимова Француске и Совјетског Савеза 1926. године у Паризу. Заставу држи капитен совјетског тима Петар Артемјев.

Симболика и химне социјалистичких земаља на међународним такмичењима у Европи нису биле добродошле. На пример, било је забрањено приказивати црвену заставу СССР-а и интонирати совјетску „Интернационалу“. Ову забрану су вешто заобишли фудбалери совјетске репрезентације на међународној турнеји 1932. године по Балтику, Скандинавији и Немачкој. Капитен репрезентације Артемјев прошверцовао је преко границе заставу умотавши је око тела. Екипа је изашла на стадион носећи огромно црвено платно.

2. Прва радио-репортажа о спорту у СССР-у

Вадим Сињавски

Радио се ширио заједно са популаризацијом спорта. Први пренос футбалске утакмице преко радија био је 26. маја 1929. године. Меч између репрезентација Украјине и Москве коментарисао је 22-годишњи Вадим Сињавски, који ће касније постати легендарни коментатор и један од првих спортских новинара у СССР-у. Занимљиво је да је Сињавски имао веома добар слух. Пре него што је примљен на дужност инструктора за фискултурне преносе радио је као пијаниста у московским позориштима.

3. Фудбалска утакмица на Црвеном тргу

Утакмица на Црвеном тргу.

Главни гледалац утакмице одигране 1939. на Црвеном тргу био је велики љубитељ фудбала Јосиф Стаљин. Меч је одигран у завршници велике фискултурне параде. Играла је прва постава „Спартака“ против резервне екипе истог тима. Пре утакмице је на тргу распрострт џиновски зелени тепих од филца површине 9.000 квадратних метара. На изради тепиха радило је 300 људи. Игра је изведена по унапред прописаном сценарију, тако да је Стаљин видео разноврсне голове.

4. Норме ГТО као гаранција квалитета спортисте

Жива значка Свесавезног спортског комплекса ГТО („Готов к труду и обороне“ – „Спреман за рад и одбрану“).

У СССР-у је 1932. године покренут свеобухватан пројекат у области физичке културе. Он је подразумевао нову концепцију начина живота совјетских грађана. Звао се „Готов к труду и обороне“ (спреман за рад и одбрану), скраћено ГТО. Према плану, сваки совјетски грађанин је морао добро да трчи, скаче, пуца, баца и плива, да добро ради згибове, итд. Степен физичке спремности дефинисан је нормама ГТО, а успех је обележаван значком. Пројекат је функционисао све до распада СССР-а.

5. Чинија као награда на фудбалском првенству

Совјетско руководство је дуго било против награђивања спортиста. Сматрало се да су медаље и награде утицај буржоаског Запада који не треба да постоји у социјалистичкој земљи. Временом се тај став променио. Награду на фудбалском првенству дизајнирао је руководилац фудбалског савета Алексеј Соколов. Он је током 1930-их у једној московској антикварници купио чинију за болу и дао јувелирима да јој додају стопице одоздо и грб СССР преко средине, а на врху фигуру фудбалера.

6. Судбина браће Старостин

Фудбалери „Спартака“ на Паради спортиста 1937.

У пролеће 1942. године Народни комесаријат за унутрашње послове ухапсио је легенду престоничког „Спартака“, заслужног мајстора спорта Николаја Старостина. Касније су приведена и три његова брата, сви фудбалери „Спартака“. Истрага је трајала преко годину и по дана, после чега су браћа оптужена за покушај убиства Јосифа Стаљина на паради 1937. године. Касније је оптужба преиначена у „похвалу буржоаског спорта и покушаје да се у совјетски спорт инфилтрирају буржоаски манири“. Наводно је аутомобил у облику копачке прошао десетак метара од Маузолеја, што би Старостиним омогућило да изврше терористички напад. Браћа су осуђена на 10 година и послата у различите затворе да не би долазили у контакт.

7. Спортисти у Другом светском рату

На рингу су спортисти из ОМСБОН-а (Засебне мотострељачке бригаде за посебне намене НКВД-а). Лево Ј. Г.Трофимов. Стрељана „Динамо“ у Митишчима, август 1941.

Москва је била један од последњих градова на територији Европе где је у време рата одржано фудбалско првенство. Фудбалери су наставили да играју и поред жестоких сукоба Црвене армије и непријатељских снага. Додуше, на крају је првенство ипак обустављено. Петог дана рата основана је Засебна мотострељачка бригада за посебне намене у склопу Народног комесаријата за унутрашње послове. У њој су били различити спортисти, од атлетичара и стрелаца до скијаша, боксера и пливача. Главни задатак ове јединице биле су диверзантске операције на фронту и у непријатељској позадини.

8. „Динамо“ у Великој Британији

Фудбалска екипа „Динама“ пред утакмицу са „Челсима“, 1945.

После рата, у јесен 1945. године, совјетски клуб „Динамо“ одлази на турнеју по градовима Велике Британије. Званично је то била спортска акција која је имала за циљ пружање подршке савезницима у тешком послератном периоду и демонстрацију спортских достигнућа. Међутим, совјетска делегација је уручила Британцима списак захтева везаних за правилник одржавања пријатељских утакмица, тражећи да совјетски фудбалери излазе на терен само против енглеских клубова и то највише једном недељно (искључиво суботом), без икаквих забавних активности које немају везе са фудбалом, без загревања и тренинга пред утакмицу (то је Британцима звучало прилично чудно). Совјетски фудбалери су одиграли четири утакмице, две су победили а две су завршене нерешеним резултатом.

9. Највећа шаховска сила

Шаховски меч-турнир за титулу светског шампиона између велемајстора Михаила Ботвиника (СССР) и Семјуела Решевског (США). Москва, 1948.

Михаил Ботвиник је 1948. године одиграо меч-турнир у Хагу и Москви и постао светски првак у шаху. После те победе шах постаје државни спорт а совјетска шаховска школа заузима доминантан положај у целом свету, и то у неколико наредних деценија. Аматери и професионалци до детаља анализирају схеме и мечеве совјетских мајстора Ботвиника, Таља, Петросјана, Спаског и касније Карпова и Каспарова.

10. Најважнији совјетски стадион

Фудбалски меч 1937. Трибине стадиона „Динамо“.

Један од првих и највећих стадиона у земљи била је арена државног спортског друштва „Динамо“. Било је то прво и успешно искуство рада са спортским објектима од армираног бетона толиких размера. Стадион је, наиме, могао да прими 25.000 гледалаца и саграђен је у рекордном року – за само годину дана. Већ у лето 1928. године на овом стадиону је одржана свесавезна Спартакијада. Пројекат су направили Дмитриј Јофан и Мојсеј Гинзбург, али је на крају стадион ипак грађен по коригованом плану Аркадија Лангмана и Лазара Чериковера.

Russia Beyond се захваљује документарном пројекту онлајн биоскопа KION „Спорт XX века“ за помоћ у припреми материјала.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“