„Нисам читао Пастернака, али га осуђујем“: Шта се крије иза познате совјетске фразе?

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Борис Пастернак је један од најбољих руских писаца свих времена. Он је познат у целом свету, а у савременој Русији се веома поштује, али је у совјетско време био persona non grata.

Како је истакнути песник одбачен у совјетском друштву?

Борис Пастернак је познатији као песник него као прозни писац. Његови стихови пуни симболизма припадају Сребрном веку руске књижевности, тј. добу најплоднијих и најталентованијих руских песника.

После бољшевичке револуције Пастернак није напустио земљу као што су урадили многи писци и чланови његове породице. Наставио је да пише стихове и совјетска власт га је прихватила. Током 1920-их и 1930-их сматран је за једног од најбољих совјетских песника. Био је почасни члан Удружења писаца СССР-а. Чак је и Јосиф Стаљин ценио његову личност и таленат, и многе људе је пустио из затвора највероватније због тога што га је Пастернак лично замолио.

Међутим, од краја 1930-их совјетска пропаганда је захтевала од песника патриотске стихове који подстичу борбени дух, а не филозофске текстове „који немају везе са стварношћу“, какве је писао Пастернак. Његови стихови више нису објављивани па се писац окренуо преводима и прози.

„Доктор Живаго“

После десетак година рада на књизи Пастернак је 1955. године завршио један од најбољих романа на руском језику. „Доктор Живаго“ је формално посвећен Грађанском рату који је у Русији избио после револуције, али на дубљем нивоу то је прича о људима, о љубави и смрти, о смислу живота и о универзуму. Роман је био потпуно неуместан у совјетско доба јер није приказивао бољшевике у позитивном смислу, него је, напротив, показао како су они варварски поступали и колико су живота уништили.

Није никакво чудо што је „Доктор Живаго“ забрањен и што је изазвао бујицу критике медија и власти, између осталих и Никите Хрушчова. А оно што се затим догодило „убило“ је Пастернака као совјетског писца.

Наиме, аутор је успео да пошаље књигу на Запад, тако да је „Доктор Живаго“ објављен у Италији 1957. године. Касније је ЦИА објавила документе из којих се види да су њени агенти учествовали у објављивању књиге. Књига им је послужила као „оружје“ против совјетске државе.

Пастернак је 1958. године добио Нобелову награду за књижевност. Совјетске власти су ту одлуку дочекале на нож и доживеле је као политички потез против Совјетског Савеза.

У СССР-у је отпочео прави прогон познатог писца. Пастернак је проглашен за издајника и избачен из Удружења писаца, што је у оно време значило да се његова дела више не могу објављивати. Званични совјетски писци су покренули читаву кампању против свога колеге. Сви државни медији су писали да је роман клевета против револуције и совјетске власти. Цитирали су чак и поједина писма која су им, наводно, слали пролетери осуђујући роман.

Нико од њих, међутим, заправо није имао могућност да прочита роман јер он у Совјетском Савезу није објављен. Због тога су многе поменуте осуде почињале речима: „Нисам читао Пастернака, али га осуђујем“ или „Нисам читао роман, али сматрам да је лош“. Било је чак и предлога да се Пастернаку одузме совјетско држављанство. На крају је он морао јавно да се одрекне Нобелове награде.

Прогони су уништили пишчево здравље. Пастернак је умро 1960. године од рака. Његов роман је у СССР-у званично први пут објављен 1988. године.