Најлепше руске калдрме (ФОТОГРАФИЈЕ)

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

У царској Русији је постојала такозвана „обавеза калдрмисања“. Земљопоседници и сеоски срезови су били у обавези да одржавају путеве у добром стању. Земљани путеви су се у пролеће и јесен претварали у непроходно блато, и зато су од краја 17. века власти почеле да калдрмишу улице у Москви и наредиле да се исто тако удара калдрма и у другим градовима. Често је поред камена коришћен и други материјал, најчешће дрво, јер је њега у земљи било у изобиљу. Тако поплочан коловоз није био дуговечан, али се преко старог увек могао ударити нови слој.

Улице за превозна средства су калдрмисане необрађеним каменом. Таква покривка је била врло неравна, па су се чезе невероватно труцкале и путницима вожња вероватно није много пријала.

Средином 19. века у Русији су предузети први скромни кораци у асфалтирању улица. Тек 1873. године је инжењер Иван Бутац организовао производњу асфалта у фабрици града Сизрања на обали Волге. Испоставило се, међутим, да је у оно време покривање путева асфалтом било превише скупо.

У првој четвртини 20. века 90% саобраћајница у Русији су чинили земљани путеви. Прво темељито асфалтирање путева спровели су бољшевици 1924. године у Лењинграду, после поплаве која је однела већину путева. Након тога су бетон и асфалт постали главни материјал за покривање путева. Уједно су и многе царске калдрме додатно покривене асфалтом.

Данас приликом реновирања улица у појединим градовима испод слојева асфалта радници наилазе на стару калдрму, која далеко боље подноси руску климу. Због наглих промена температуре асфалт пуца и у њему се појављују рупе.

Па ипак, стара калдрма се задржала у многим руским градовима. Ево најлепших примерака.

1. Црвени трг. Москва

Најпознатија московска калдрма је на Црвеном тргу. До 1920-их је била поплочана необрађеним каменом, а у Стаљиново време је тај камен замењен тесаним коцкама за калдрму од дијабаза, вулканског камена са обала Оњешког језера који је чвршћи од гранита. Касније је та покривка обновљена и постављена на бетонску подлогу.

2. Санкт Петербург

За време изградње Петербурга почетком 18. века Петар Први је увео „камени порез“, тј. наредио је свим бродовима и колима која долазе у Петербург да доносе камење како би се могле калдрмисати све главне улице у граду. Поједине улице су касније поплочане глатким каменом, али је глачање камена био тежак и дуготрајан процес. На многим местима је коловоз био поплочан шестоугаоним дрвеним шајбнама. У Кронштату постоји чак и јединствени коловоз поплочан обручима од ливеног гвожђа.

3. Виборг, Лењинградска област

Виборг је филијала старе Европе близу Санкт Петербурга. Овај град су основали Швеђани. Калдрма је сачувана у скоро целом историјском средњовековном делу око Виборшког замка.

4. Калињинград

Бивши немачки Кенигсберг (данас Калињинград) тек после Другог светског рата је постао део Русије, тачније СССР-а. Због тога су и овде, као и у Виборгу, сачувани артефакти старе Европе, између осталог и калдрме.

5. Суздаљ, Владимирска област

У туристичком Суздаљу је поред чувених медењака добро сачуван и историјски староруски центар града, али путеви су у лошем стању. Калдрма је остала на главном тргу Гостиниј Двор. Поред тога, у последње време се калдрма враћа и у друге улице, што граду даје додатни староруски колорит.

6. Изборск, Псковска област

Град Изборск на западној граници Русије познат је по својој моћној тврђави из 14. века која је издржала многе опсаде немачких витешких редова. У 21. веку је у Изборску скинут део терена и ископана је калдрма из 18. века, која води до улаза у замак.

7. Тобољск, Тјумењска област

Град Тобољск је у 18. веку био важно упориште у освајању Сибира. Овде је очуван и једини камени кремљ (тврђава) у Сибиру. Стара калдрма која води у кремљ као да је стешњена бедемима.

8. Казањ, република Татарстан

У 19. веку је локални губернатор уз цареву дозволу почео интензивно да калдрмише градске улице (чак је уведено нешто налик на „камени порез“ за бродове који овде пристану). Када се 2019. године спустио водостај Волге, на њеној обали је пронађена стара калдрма која је годинама била под водом! Калдрма испред казањског кремља је у совјетско време покривена асфалтом. Њен првобитни вид је враћен тек 2005. године поводом хиљадугодишњице оснивања града.

9. Пљос, Ивановска област

Калдрма се ретко среће у мањим старим руским градовима. У овом граду на обали Волге била је врло интензивна речна трговина и било би тешко вући терет по стрмим земљаним улицама. Зато се овде калдрма сачувала на неколико места. Археолози су пронашли чак и остатке калдрме из 12. века!

10. Краснодар

Већина улица у Краснодару је у совјетско време покривена асфалтом, али су ипак сачуване ретке калдрме попут ове у улици Горког, где пролази линија трамваја. И у пешачком делу главне Красне улице рестаурирана је стара и додата нова калдрма.