Како су преживљавали у ГУЛАГ-у: Седам руских филмова и серија које вреди погледати

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

1. „Пакао“ или досије о самом себи, 1989.

Лична драма младог заљубљеног пара одвија се у послератним данима. Јунакињин отац, бивши официр НКВД-а не може да се помири са њиховом љубављу и денунцира ћеркиног изабраника. Момка хапсе, туку на саслушању и терају да потпише измишљени случај. На крају доспева у логор где се суочава са борбом за преживљавање, тешким радом, несносним мразом и страшном глађу.

Филм је аутобиографски. Снимио га је Генадиј Беглов по својој истоименој причи. Међутим, експериментални испрекидани филмски језик „Пакла“ уопште се није свидео совјетским цензорима и филм није ушао у биоскопску дистрибуцију.

2. Изгубљен у Сибиру, 1990.

Совјетске специјалне службе за британског археолога који је вршио ископавања у северном Ирану погрешно мисле да је амерички шпијун. Хапсе га и одводе у Москву, а затим у далеки сибирски логор. Он тамо покушава да сачува остатке људскости без обзира на бруталан однос чувара и криминалаца који служе казну раме уз раме са политичким затвореницима.

У Русији ГУЛАГ се дотицао многих људи којима су робијали рођаци, родитељи или пријатељи. За редитеља Александра Миту ради се о врло личној причи. О логорима је слушао из прве руке, од своје мајке. На тај начин може се објаснити толика искреност филма и велика међународна признања. Био је номинован чак и за Златни глобус.

3. Људождер, 1991.

У једном од логора у совјетском Казахстану 1954. године дошло је до велике побуне осуђеника. После бруталног гушења побуне, у логору се обрео млади милиционер који добија наредбу да истражи чудан случај. Два затвореника побегла су у време побуне. Један од њих како би преживео у пустињи убио је и појео свог сапутника...

Геннадий Земель/Киностудия Катарсис, 1991

4. Лењинов тестамент, 2007.

Серија је снимљена по мотивима биографије Варлама Шаламова, аутора чувених „Записа са Колиме“, најпоштеније и најсуровије приче о животу у логору. 

Млади Шаламов био је осуђен због ширења Лењиновог тестамента, забрањеног писма Владимира Лењина конгресу партије у коме је критиковао Стаљина. У серији је приказан неиздржљиво тежак рад осуђеника у екстремним временским условима. Логори на Колими спадали су у најсуровије. Затворенцима су се редовно мрзли удови, били су гладни и сурово кажњавани за неиспуњавање немогућих норми.

5. Зулејха отвара очи, 2020.

Систем ГУЛАГ-а нису само радни поправни логори, него и специјална насеља. О томе говори серија и истоимени бестселер Гузеље Јахине.

Почетком тридесетих година прошлог века власт је организовала активну кампању одузимања имовине богатим сељацима. Муж Татарке Зулејхе пружа отпор и бива убијен. Њу заједно са другим сељацима шаљу у далеки Сибир. У суровој тајги они морају да направе куће од темеља и снађу се за храну.

Егор Анашкин/Кинокомпания «Русское», 2020

6. Обитељ, 2021.

Серија је снимљена по мотивима још једног бестселера о ГУЛАГ-у, роману „Обитељ“ Захара Прилепина.

Главни јунак Артјом обрео се у Соловјецком логору специјалне намене међу првима у земљи. У логору су заточеници најразличитије феле, од истински опасних криминалаца до бивших свештеника и интелeктуалаца. Артјом не покушава само да преживи у логору, већ се труди и да себи створи што боље услове за живот. У том смеру отпочиње романсу са надзорницом...

Александр Велединский/«Продюсерская компания Валерия Тодоровского», 2021

7. Иван Денисович, 2021.

Многи совјетски грађани који су успели да побегну из немачког заробљеништва у Другом светском рату, касније су у Совјетском Савезу били оптуживани за шпијунажу и слати у логор. То се догодило и главном јунаку Ивану Денисовичу Шухову. Његов тамнички дан почињао је у пет ујутру. Целог дана радио је у неподношљивим условима, добијајући за јело само ретку кашу и кору хлеба.

У совјетској књижевности о ГУЛАГ-у је почело да се говори 1962. године, управо са објављивањем приче „Један дан из живота Ивана Денисовича“ Александра Солжењицина. Њено штампање у часопису „Нови свет“ лично је одобрио Никита Хрушчов. Писац је скоро десет година провео у логорима. Описао је свакодневицу осуђеника, а касније написао и велико истраживање логорског система „Архипелаг Гулаг“.

После Хрушчовљевог одласка са власти и завршетка кратког периода политичког отопљавања, примерци књига су повучени из библиотека, а Солжењицин је постао непожељан писац.„Иван Денисович“ је поново објављен у Русији тек 1990. године. На Западу је ова прича екранизована још 1970. године, а у Русији се први филм појављује тек ове године.

Редитељ Глеб Панфилов је добар познавалац дела Александра Солжењицина. По мотивима његовог романа „У првом кругу“ снимио је филм. У „Ивану Денисовичу“ озбиљно је изменио оригинално штиво и додао елементе бајке, на негодовање критике, а његов јунак савладава сва искушења на путу ка добру и просветљењу. Код Солжењцина нема тако оптимистичне теме. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!