- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
1. „Пакао“ или досије о самом себи, 1989.
Лична драма младог заљубљеног пара одвија се у послератним данима. Јунакињин отац, бивши официр НКВД-а не може да се помири са њиховом љубављу и денунцира ћеркиног изабраника. Момка хапсе, туку на саслушању и терају да потпише измишљени случај. На крају доспева у логор где се суочава са борбом за преживљавање, тешким радом, несносним мразом и страшном глађу.
Филм је аутобиографски. Снимио га је Генадиј Беглов по својој истоименој причи. Међутим, експериментални испрекидани филмски језик „Пакла“ уопште се није свидео совјетским цензорима и филм није ушао у биоскопску дистрибуцију.
2. Изгубљен у Сибиру, 1990.
Совјетске специјалне службе за британског археолога који је вршио ископавања у северном Ирану погрешно мисле да је амерички шпијун. Хапсе га и одводе у Москву, а затим у далеки сибирски логор. Он тамо покушава да сачува остатке људскости без обзира на бруталан однос чувара и криминалаца који служе казну раме уз раме са политичким затвореницима.
У Русији ГУЛАГ се дотицао многих људи којима су робијали рођаци, родитељи или пријатељи. За редитеља Александра Миту ради се о врло личној причи. О логорима је слушао из прве руке, од своје мајке. На тај начин може се објаснити толика искреност филма и велика међународна признања. Био је номинован чак и за Златни глобус.
3. Људождер, 1991.
У једном од логора у совјетском Казахстану 1954. године дошло је до велике побуне осуђеника. После бруталног гушења побуне, у логору се обрео млади милиционер који добија наредбу да истражи чудан случај. Два затвореника побегла су у време побуне. Један од њих како би преживео у пустињи убио је и појео свог сапутника...
Геннадий Земель/Киностудия Катарсис, 1991
4. Лењинов тестамент, 2007.
Серија је снимљена по мотивима биографије Варлама Шаламова, аутора чувених „Записа са Колиме“, најпоштеније и најсуровије приче о животу у логору.
Млади Шаламов био је осуђен због ширења Лењиновог тестамента, забрањеног писма Владимира Лењина конгресу партије у коме је критиковао Стаљина. У серији је приказан неиздржљиво тежак рад осуђеника у екстремним временским условима. Логори на Колими спадали су у најсуровије. Затворенцима су се редовно мрзли удови, били су гладни и сурово кажњавани за неиспуњавање немогућих норми.
5. Зулејха отвара очи, 2020.
Систем ГУЛАГ-а нису само радни поправни логори, него и специјална насеља. О томе говори серија и истоимени бестселер Гузеље Јахине.
Почетком тридесетих година прошлог века власт је организовала активну кампању одузимања имовине богатим сељацима. Муж Татарке Зулејхе пружа отпор и бива убијен. Њу заједно са другим сељацима шаљу у далеки Сибир. У суровој тајги они морају да направе куће од темеља и снађу се за храну.
Егор Анашкин/Кинокомпания «Русское», 2020
6. Обитељ, 2021.
Серија је снимљена по мотивима још једног бестселера о ГУЛАГ-у, роману „Обитељ“ Захара Прилепина.
Главни јунак Артјом обрео се у Соловјецком логору специјалне намене међу првима у земљи. У логору су заточеници најразличитије феле, од истински опасних криминалаца до бивших свештеника и интелeктуалаца. Артјом не покушава само да преживи у логору, већ се труди и да себи створи што боље услове за живот. У том смеру отпочиње романсу са надзорницом...
Александр Велединский/«Продюсерская компания Валерия Тодоровского», 2021
7. Иван Денисович, 2021.
Многи совјетски грађани који су успели да побегну из немачког заробљеништва у Другом светском рату, касније су у Совјетском Савезу били оптуживани за шпијунажу и слати у логор. То се догодило и главном јунаку Ивану Денисовичу Шухову. Његов тамнички дан почињао је у пет ујутру. Целог дана радио је у неподношљивим условима, добијајући за јело само ретку кашу и кору хлеба.
У совјетској књижевности о ГУЛАГ-у је почело да се говори 1962. године, управо са објављивањем приче „Један дан из живота Ивана Денисовича“ Александра Солжењицина. Њено штампање у часопису „Нови свет“ лично је одобрио Никита Хрушчов. Писац је скоро десет година провео у логорима. Описао је свакодневицу осуђеника, а касније написао и велико истраживање логорског система „Архипелаг Гулаг“.
После Хрушчовљевог одласка са власти и завршетка кратког периода политичког отопљавања, примерци књига су повучени из библиотека, а Солжењицин је постао непожељан писац.„Иван Денисович“ је поново објављен у Русији тек 1990. године. На Западу је ова прича екранизована још 1970. године, а у Русији се први филм појављује тек ове године.
Редитељ Глеб Панфилов је добар познавалац дела Александра Солжењицина. По мотивима његовог романа „У првом кругу“ снимио је филм. У „Ивану Денисовичу“ озбиљно је изменио оригинално штиво и додао елементе бајке, на негодовање критике, а његов јунак савладава сва искушења на путу ка добру и просветљењу. Код Солжењцина нема тако оптимистичне теме.