Како је прослављан Божић у царској Русији (ФОТОГРАФИЈЕ)

Божићна јелка 1913-1914.

Божићна јелка 1913-1914.

Централни државни архив филмских и фотографских докумената Санкт Петербурга/Russia in photo
Бољшевици су укинули древни хришћански обичај и уместо њега увели помпезну прославу Нове године. А како је изгледала прослава Божића пре револуције?

Житељи СССР-а и савремене Русије навикнути су да је Нова година најважнији зимски празник. Она се прославља бучно, често са великим бројем људи. Има много хране, традиционалних салата са мајонезом, сендвича са кавијаром, мандарина и шампањца, а ту је и незаобилазна видео-честитка шефа државе преко телевизора, непосредно пред поноћ. Затим следи весеље до зоре, пуцају петарде и праште ватромети. Руси се чудом чуде што странци одлазе на спавање одмах после поноћи (или уопште не дочекују Нову годину).

Па ипак, треба рећи да се обичај прославе „најлуђе ноћи“ појавио тек током 1930-их. Совјетска власт је одлучила да направи празник првенствено за децу, како би она могла добити поклоне. Поред тога, СССР је Новој години доделио и окићену јелку, која је пре тога била главни атрибут Божића. Постепено су се празнику придружили и сви одрасли грађани, навикнути на велику прославу усред зиме.

Са божићном јелком 1911.

По календару Православне цркве Божић пада 25. децембра. Пре револуције су и Црква и држава користиле исти, Јулијански календар. Бољшевици су 1918. године прешли на Грегоријански календар, а Црква је остала на Јулијанском, тако да је дошло до несклада, тј. 25. јануар по црквеном календару је заправо 7. јануар по државном календару (код католика тај несклад не постоји јер су они одавно прешли на Грегоријански календар).

Божићна јелка 1900-1910.

Божић је увек био нешто више од обичне ноћне гозбе. Тај дан је очекиван са великим нестрпљењем. Уочи празника су организоване „свјатке“, тј. бурне прославе и маскараде, које су затим трајале још две недеље. Тај обичај има дубоке корене у прошлости словенских племена.

На санкама по леду, Јусуповски врт 1900.

Лав Толстој овако описује тај весели период у роману „Рат и мир“: „Слуге прерушене у медведе, Турке, крчмаре и госпође – и страшне и смешне – уносиле су хладноћу и весеље. Најпре су се сви стидљиво снебивали у предсобљу, кријући се један иза другога, и гурајући један другога у салу. У почетку су певали снебивљиво, а затим све веселије и сложније, да би се на крају све орило од песама и празничних игара“.

Маскарада у Јусуповском врту, 1900.

Уочи Божића су у многим градовима организовани добротворни базари.

Немачки пијац (Немецкий рынок), Москва, 1910.

Пре свега је требало побринути се да сва деца добију поклоне. Градске власти су често организовале поделу поклона сиромашној и незбринутој деци.

Деца полицијских службеника добијају поклоне за Божић, 1910-1912.

Крајем 19. и почетком 20. века постало је модерно да се шаљу божићне разгледнице. Обично се томе приступало са пуном одговорношћу: разгледнице су цртали познати сликари, оне су благовремено потписиване и ношене у пошту.Тај обичај је задржан и у совјетском периоду.

„Срећан Божић“! 1910-1912.

Важан подухват је био избор божићног дрвета. Племићи су слали у шуму слуге, а људи нижег статуса су сами одлазили да траже јелку.

На стазици у јеловој шуми, 1910.

Становници градова су ипак радије одлазили на пијац да купе јелку, што је и данас случај.

Продаја божићних јелки у Јекатерининском врту, 1913.

Са друге стране, није било ни лако довући из шуме велику јелку ако човек нема своје кочије или не може да изнајми кочијаша.

Јелка је кићена кришом од деце. Тек када би све било спремно, одрасли су звонцем позивали децу да виде ово божићно чудо. И деца су заиста често била одушевљена!

Деца са јелком, 1910.

Овако је Лав Толстој 1870. године описао Божић: „На Божић је била предивна јелка. Хана и ја смо са децом унапред фарбали орахе златном бојом, облачили лутке, лепили кутијице и правили цвеће. Дјакови су донели прегршт прелепих играчака, које су наши драги пријатељи изабрали са посебним укусом и љубављу. Преко дана смо се сви клизали на леду... и били смо необично весели и срећни“.

Божићна јелка у Никољском, 1911.

„Од давнина се код Свентицких са јелкама поступало на овај начин. У десет, када се дечурлија разиђе, паљена је друга јелка за омладину и одрасле, и сви су се веселили до зоре. Старији су по целу ноћ играли карте <...> Цело друштво је вечерало у зору“ – тако Борис Пастернак описује прославу Божића у племићкој породици почетком 20. века у царској Русији.

Окићена јелка у стану глумице Вере Шувалове, 1911.

„Јелка је одисала топлотом и у неколико редова била опасана светлећим низовима, а поред ње су пролазиле даме које нису учествовале у плесу. Разговарајући, шуштећи хаљинама и газећи једна другу, оне су правиле живи црни зид око центра у коме су се лудо вртели плесни парови“, пише Пастернак.

Припреми божићне вечере приступало се крајње озбиљно. Као и данас, намирнице су биране и куповане знатно раније. Људи су строго постили до саме божићне ноћи, а омрсили би се шунком, кавијаром и питама са разним филовима.

Божићни ручкови и пријеми су приређивани и после празника, све до Нове године.

Уочи празничног ручка, 1910.

Божић није запостављан чак ни на фронту. Руске јединице су увек имале свог војног свештеника. У Првом светском рату 1914. године у божићној ноћи су утихнула чак и борбена дејства.

Божић на борбеном положају. Молебан 1915.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“