Како су руски цареви славили Божић

Традиција прославе Божића код куће са јелком и поклонима, појавила се на руском двору за време цара Николаја I захваљујући његовој супрузи Александри Фјодоровној, која је пре удаје била принцеза Шарлота. Такви породични празници подсећали су је на родну Пруску. Јелка је припремана на Бадње вече 24. децембра (по старом стилу), одмах после бденија у цркви, и постављана је у Концертној дворани или Ротонди Зимског дворца. За сваког члана породице кићена је посебна јелка поред које је стајао сто са белим столњаком и поклонима на њему. „Увек су нас најпре окупљали у унутрашњим одајама Њеног Величанства“, писала је дворска дама, баронеса Марија Фредерикс. „Тамо, испред затворених врата <…> борила су се и гурала сва деца, укључујући и царску децу, ко ће први ући у салу са поклонима. Царица је одлазила пре осталих да још једном прегледа све столове, а нама је јако лупало срце од радости, знатижеље и ишчекивања. Изненада би се зачуло звоно, врата су се отварала и ми смо утрчавали са виком и галамом у дворану осветљену хиљадама свећа. Царица је сама свакога водила до означеног стола и давала поклоне“.

Божићне јелке су кићене и после смрти Николаја I, само се мењало место прославе. За време Александра II то је најчешће била Златна гостинска одаја Зимског дворца, док је његов син Александар III радије прослављао Божић у Гатчинском дворцу, где су јелке кићене у Жутој и Гримизној гостинској одаји, а за време цара Николаја II Божић као породични празник прослављан је у Александровском дворцу у Царском Селу. Само једно се није мењало – деца су увек са неподношљивим нестрпљењем чекала испред затворених врата, као што је описано у успоменама ћерке Александра III, велике кнегиње Олге Александровне:

„Ручали смо у соби поред дворане за банкете. Врата дворане била су затворена, а испред њих су стражарили козаци из Конвоја. <…> Сви ми <…> чекали смо само једно – када ће већ једном уклонити са стола дезерт који никога не занима и када ће родитељи устати од стола и упутити се у дворану за банкете. Али и деца и сви остали морали су да чекају док император не зазвони у звонце, и одмах су заборављали бонтон и углађеност, и јуришали су на врата дворане за банкете. Врата би се широм отворила и ми бисмо се нашли у чаробном царству“. Дворана је заиста подсећала на чаробну шуму. У њој је било шест јелки за чланове породице и далеко више за рођаке и послугу. Све оне су биле окићене упаљеним свећама, позлаћеним и посребреним воћем и играчкама.

Царски поклони

Поклоне за дворске јелке су достављали петербуршки посластичари. Њихови „новогодишњи пакетићи“ тешко да могу задивити данашњег школарца. На пример, 1880. године сваки пакетић је садржао два замотуљка слаткиша („француско изненађење“ и „бомбоне“), две мандарине и две јабуке. Велики кнезови су уз све то добијали још и кутију сувих шљива, а император Александар II сандук кајсија. Али наравно, најважнији поклони су били они које су чланови царске породице поклањали једни другима. Цар и царица су се трудили да стимулишу таленте своје деце: велики кнез Михаил Николајевич био је најмлађи у породици цара Николаја I, и једном је за Божић добио виолончело – инструмент о коме је сањао и желео да научи на њему да свира, а његова сестра Олга је 1843. године добила на поклон „чудесан клавир фирме Вирт“. Деца су куповала родитељима поклоне за сопствени џепарац, или су сама нешто правила. „Поклон који сам ја увек поклањала тати био је дело мојих руку. То су биле мекане црвене папуче украшене белим крстићима. Тако сам волела да видим како их он носи!“, писала је у својим успоменама велика кнегињица Олга Александровна о своме поклону цару Александру III.

Најекстравагантнији поклон је вероватно револвер 38 Smith & Wesson са кубуром и 100 метака који је Александар III добио од царице Марије Фјодоровне. Додуше, то је било у децембру 1881. године, у време великих нереда. Тада је прошло непуних девет месеци откако је у самом центру Петербурга убијен Александар II. Можда је управо из тог разлога царица тада својим синовима, Николају и Георгију поклонила по један одличан енглески нож. А најоригиналнији поклон је од своје породице добила велика кнегињица Александра Николајевна на Божић 1843. године. Када је ушла у Концертну дворану Зимског дворца видела је тамо привезаног за јелку свог вереника, принца Фридриха Вилхелма фон Хесен-Касела са којим је већ пола године била верена. Принц је допутовао у Петербург дан раније (свадба је била планирана за јануар), али је његов долазак чуван у тајности.

Јеловник руског самодршца

Иван Грозни је био радикалан и у политици и у кулинарству, Петар Велики никада није окушао печурке, а императорка Катарина Велика нудила је гостима фазане. Ове и друге необичне чињенице из историје гастрономских навика руских царева и императора читајте у прегледу Russia Beyond.

Добротворне јелке

Царска породица Романов није заборављала ни своје поданике. Николај I је организовао божићну лутрију за дворске даме, домаће учитеље, дадиље, слуге и остале који су живели у дворцу. Свако од њих је извлачио из шпила једну карту, затим је император редом наглас говорио ко је извукао коју карту, и тај би из царичиних руку добијао на поклон: вазу, лампу или сервис од порцелана. Царска породица је 1866. године први пут у Аничковом дворцу приредила божићну прославу за стотину сиромашне деце. Свако је на поклон добио бунду, обућу, топло одело, рубље или хаљину, а после гозбе је царевић Александар (будући Александар III) наредио да се обори јелка како би деца могла сама да изаберу коју ће играчку однети кући. Од тада су сваке године кићене дворске јелке за сиромашну децу, а „представничке обавезе“ царске породице за време празника постајале су све веће. Тако је цар Николај II 1907. године посетио шест божићних прослава у Царском Селу – у болницама, школи и касарнама. Ево како о једном од тих празника у својој књизи „Последње године императорског двора у Царском Селу“ пише начелник императорског дворског обезбеђења Александар Спиридонович:

„У центру јахаонице постављен је подијум са огромном јелком, високом до саме таванице и украшеном хиљадама електирчних лампица. <…> Тачно у два часа је допутова император са свом својом децом и Великом Кнегињом Олгом Александровном. <…> Војници су редом прилазили столу са поклонима и насумице извлачили папириће са написаним бројевима. Велике кнегињице, царевић и официри су налазили поклоне са истим тим бројевима и доносили Олги Александровној која их је предавала добитницима. <…> Царевић се посебно радова дељењу поклона. Нарочито је био срећан када би неко извукао будилник. Официри су тада навијали будилнике и они су звонили, а мали царевић се томе много радовао“. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.