Како је прослављан Божић у царској Русији (ФОТОГРАФИЈЕ)

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Житељи СССР-а и савремене Русије навикнути су да је Нова година најважнији зимски празник. Она се прославља бучно, често са великим бројем људи. Има много хране, традиционалних салата са мајонезом, сендвича са кавијаром, мандарина и шампањца, а ту је и незаобилазна видео-честитка шефа државе преко телевизора, непосредно пред поноћ. Затим следи весеље до зоре, пуцају петарде и праште ватромети. Руси се чудом чуде што странци одлазе на спавање одмах после поноћи (или уопште не дочекују Нову годину).

Па ипак, треба рећи да се обичај прославе „најлуђе ноћи“ појавио тек током 1930-их. Совјетска власт је одлучила да направи празник првенствено за децу, како би она могла добити поклоне. Поред тога, СССР је Новој години доделио и окићену јелку, која је пре тога била главни атрибут Божића. Постепено су се празнику придружили и сви одрасли грађани, навикнути на велику прославу усред зиме.

По календару Православне цркве Божић пада 25. децембра. Пре револуције су и Црква и држава користиле исти, Јулијански календар. Бољшевици су 1918. године прешли на Грегоријански календар, а Црква је остала на Јулијанском, тако да је дошло до несклада, тј. 25. децембра по црквеном календару је заправо 7. јануар по државном календару (код католика тај несклад не постоји јер су они одавно прешли на Грегоријански календар).

Божић је увек био нешто више од обичне ноћне гозбе. Тај дан је очекиван са великим нестрпљењем. Уочи празника су организоване „свјатке“, тј. бурне прославе и маскараде, које су затим трајале још две недеље. Тај обичај има дубоке корене у прошлости словенских племена.

Лав Толстој овако описује тај весели период у роману „Рат и мир“: „Слуге прерушене у медведе, Турке, крчмаре и госпође – и страшне и смешне – уносиле су хладноћу и весеље. Најпре су се сви стидљиво снебивали у предсобљу, кријући се један иза другога, и гурајући један другога у салу. У почетку су певали снебивљиво, а затим све веселије и сложније, да би се на крају све орило од песама и празничних игара“.

Уочи Божића су у многим градовима организовани добротворни базари.

Пре свега је требало побринути се да сва деца добију поклоне. Градске власти су често организовале поделу поклона сиромашној и незбринутој деци.

Крајем 19. и почетком 20. века постало је модерно да се шаљу божићне разгледнице. Обично се томе приступало са пуном одговорношћу: разгледнице су цртали познати сликари, оне су благовремено потписиване и ношене у пошту.Тај обичај је задржан и у совјетском периоду.

Важан подухват је био избор божићног дрвета. Племићи су слали у шуму слуге, а људи нижег статуса су сами одлазили да траже јелку.

Становници градова су ипак радије одлазили на пијац да купе јелку, што је и данас случај.

Са друге стране, није било ни лако довући из шуме велику јелку ако човек нема своје кочије или не може да изнајми кочијаша.

Јелка је кићена кришом од деце. Тек када би све било спремно, одрасли су звонцем позивали децу да виде ово божићно чудо. И деца су заиста често била одушевљена!

Овако је Лав Толстој 1870. године описао Божић: „На Божић је била предивна јелка. Хана и ја смо са децом унапред фарбали орахе златном бојом, облачили лутке, лепили кутијице и правили цвеће. Дјакови су донели прегршт прелепих играчака, које су наши драги пријатељи изабрали са посебним укусом и љубављу. Преко дана смо се сви клизали на леду... и били смо необично весели и срећни“.

„Од давнина се код Свентицких са јелкама поступало на овај начин. У десет, када се дечурлија разиђе, паљена је друга јелка за омладину и одрасле, и сви су се веселили до зоре. Старији су по целу ноћ играли карте <...> Цело друштво је вечерало у зору“ – тако Борис Пастернак описује прославу Божића у племићкој породици почетком 20. века у царској Русији.

„Јелка је одисала топлотом и у неколико редова била опасана светлећим низовима, а поред ње су пролазиле даме које нису учествовале у плесу. Разговарајући, шуштећи хаљинама и газећи једна другу, оне су правиле живи црни зид око центра у коме су се лудо вртели плесни парови“, пише Пастернак.

Припреми божићне вечере приступало се крајње озбиљно. Као и данас, намирнице су биране и куповане знатно раније. Људи су строго постили до саме божићне ноћи, а омрсили би се шунком, кавијаром и питама са разним филовима.

Божићни ручкови и пријеми су приређивани и после празника, све до Нове године.

Божић није запостављан чак ни на фронту. Руске јединице су увек имале свог војног свештеника. У Првом светском рату 1914. године у божићној ноћи су утихнула чак и борбена дејства.