- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
1. Операција „Ы“ и друге Шурикове авантуре, 1965.
редитељ Леонид Гајдај, 1965./Мосфильм
Рана Гајдајева остварења нису масовно привукла пажњу публике. Он је покушао да снима револуционарне филмове и да екранизује класичну књижевност. А онда се 1965. године појавио његов филм „Операција ’Ы’ и друге Шурикове авантуре“ и постао први по гледаности. Тако је име овог редитеља заувек уписано у историју совјетске кинематографије. Данас овај филм спада у класична остварења совјетске комедије.
Филм се састоји од три филмске новеле, које спаја лик главног јунака, младића Шурика. Помало прост, али поштен и принципијелан студент постао је миљеник целог народа.
У првој новели „Ортак“ Шурик ради на градилишту са човеком који крши јавни поредак и злоупотребљава Шурикову наивност. У „Привиђењу“ је Шурик толико удубљен у припрему испита на факултету да не примећује своју лепу колегиницу. У трећем је случајно осујетио провалу у стан коју припремају лопови Трус, Балбес и Бивалиј. Ова комична тројка коју играју Георгиј Вицин, Јуриј Никулин и Јевгениј Моргунов постала је прави култ. Лопови се у истом саставу појављују и у другим Гајдајевим филмовима: „Пас Барбос и необични крст“ („Пёс Барбос и необычный кросс“) и „Мајстори за самогон“ („Самогонщики“).
2. „Кавкаска заробљеница или Нове Шурикове авантуре“, 1966.
редитељ Леонид Гајдај, 1966./ Госкино, Мосфильм
Несвакидашњи успех „Операције ’Ы’“ буквално је приморао Гајдаја да сними „сиквел“ о Шурику. Овога пута то више није зборник новела, него дугометражни филм. И у овом филму се појављују комични лопови Трус, Балбес и Бивалиј.
Студент долази на Кавказ, у летњу експедицију чији је задатак прикупљање народног фолклора. Он се упознаје са „спортисткињом, комсомолком и правом лепотицом“ Нином, која се одмара код стрица и планира да се уда за човека који је родом из ових крајева. На њеној свадби Шурик мимо своје воље постаје саучесник у отмици младе, што је стари кавкаски обичај.
Жанр филма је дефинисан као ексцентрична комедија у којој има елемената кловнијаде, апсурдних гегова и комичне технике немог филма. И наставак приче о Шурику је постао најгледанији филм године.
3. „Брилијантна рука“, 1968.
редитељ Леонид Гајдај, 1968. / Мосфильм
Радња и главни лик у овој популарној комедији осмишљени су специјално за Јурија Никулина, чувеног глумца и циркуског кловна са широком лепезом комичарских и глумачких талената.
Никулин је са Гајдајем већ радио, глумећи Балбеса, члана преварантске тројке, а у „Брилијантовој руци“ игра поштеног и скомног совјетског грађанина Семјона Горбункова. Током путовања по иностранству Горбунков је сломио руку, а кријумчари су грешком помислили да је он њихов „колега“ па су му зашили брилијанте у гипс.
Совјетска милиција моли Горбункова јој помогне да раскринкају криминалце, тако да овај лик који нимало не личи на хероја постаје прави тајни агент на опасном задатку. Он чак ни жени не може да исприча да је на тајном задатку. Његов опонент је невероватно шармантан криминалац кога игра Андреј Миронов, такође звезда совјетске кинематографије.
4. „12 столица“, 1971.
редитељ Леонид Гајдај, 1971. / Мосфильм
Гајдај је овде одступио од жанра ексцентричне комедије, мада није потпуно одбацио њену технику. Он се окреће екранизацијама књижевних дела. Неколико година је развијао идеју да направи филм по мотивима романа Иље Иљфа и Јевгенија Петрова „Дванаест столица“. Ово остварење је оборило рекорде у приказивању за 1971. годину.
Авантуриста Остап Бендер долази у градић Старгород, где се упознаје са бившим племићем Иполитом Воробјањиновом. Иполит тражи столице из гостинске гарнитуре, јер је његова ташта у једну такву столицу зашила своје брилијанте за време револуције. Проблем је у томе што је столице конфисковала совјетска власт и распродала их појединачно. Бендер нуди помоћ у потрази и заузврат тражи део пронађених брилијаната.
Тако се ова два пустолова отискују на путовање кроз младу совјетску земљу у потрази за жељеним брилијантима, и на том путу их чека мноштво невероватних доживљаја. Међутим, немају среће ни у једној ситуацији, тј. ни са једном столицом.
5. „Иван Васиљевич мења професију“, 1973.
редитељ Леонид Гајдај, 1973. / Мосфильм
У овој екранизацији позоришног комада Михаила Булгакова Гајдај поново уводи Шурика, с тим што сада глумац Александар Демјањенко не игра наивног студента, него одраслог и озбиљног совјетског научника. Он је направио времеплов и доспева директно на двор Ивана Грозног.
Али нешто је лоше кренуло и времеплов се покварио, тако да се Грозни нашао у совјетском стану, а уместо њега је у прошлост грешком послат царев двојник, и са њим лопов који је управо у том тренутку пљачкао стан Шуриковог комшије.
Ова комедија је била водећа филмска пројекција 1973. године. Редитељ је првобитно планирао да опет ангажује Јурија Никулина у улози Ивана Грозног, али је Никулин одбио понуду јер није очекивао да ће власт одобрити приказивање таквог филма. На крају је ову улогу сјајно одиграо Јуриј Јаковљев.
6. „Не може бити!“ 1975.
редитељ Леонид Гајдај, 1975. / Мосфильм
Филм се састоји од три филмске новеле, снимљене по мотивима сатиричних прича Михаила Зошченка. Аутор се у свим новелама подсмева „малограђанској“ љубави. Радња је смештена у 1920-е, у доба слабљења режима и нове економске политике.
У првој новели „Злочин и казна“ шеф продавнице је позван да се јави иследнику. Страхујући да ће завршити у затвору и да ће му имовина бити конфискована, он моли своју жену да што брже све распрода, и она то почиње да ради по хитном поступку. Али ствар је у томе што он заправо и не зна зашто је позван...
У другој је описана „Забавна авантура“, тј. комичне ситуације у које западају људи када варају свог брачног друга. Глумац вара супругу са удатом женом, а муж те удате жене спава са њеном другарицом, док је глумчева жена са трећим господином, комшијом глумчеве другарице... На крају сви они буду раскринкани и заједно размишљају шта им је чинити.
Трећа новела се зове „Догађај на свадби“. То је прича о штетности спонтаних поступака. Јунак Волођа у трамвају упознаје своју будућу жену и они убрзо затим одлучују да склопе брак. Он се задржава код брице и зато са закашњењем стиже на свадбу која је организована у кући младиних родитеља. И у гомили гостију он не може да препозна своју невесту, јер ју је видео само једном, и то у зимској бунди и зимској капи.
Као и сви Гајдајеви филмови, и овај је препун музике и песама Александра Зацепина, које су прирасле за срце многим генерацијама гледалаца.
7. „У Дерибасовској улици је лепо време, или на Брајтон Бичу опет пада киша“, 1992.
редитељ Леонид Гајдај, 1992. / Мосфильм
Последњи Гајдајев филм није више совјетски. То је комедија из периода Перестројке која се подсмева последњим годинама постојања СССР-а и шпијунској конфронтацији са САД.
Американци моле КГБ да им помогне у обуздавању разуларене руске мафије, и зато се тајни агент Фјодор Соколов упућује из Одесе право у Брајтон Бич. Циљ му је да раскринка неухватљивог шефа мафије познатог под надимком „Артист“ који се прерушава у различите људе и нико не може да каже како он заправо изгледа. У тајној операцији агенту помаже шармантна Американка Мери.
Дугачак назив филма је заправо шифра помоћу које они треба да се међусобно препознају. То је пародија на шифре из доба Грађанског рата у Шпанији и револуције у Чилеу: „Изнад целе Шпаније небо без облака“ и „У Сантјагу пада киша“.