- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
У Несторовој хроници је описано како је кнез Владимир бирао нову веру за своју државу. Долазили су му представници различитих религија и сликовито описујући предности своје вере убеђивали га да управо њу прими. Шта руском кнезу није одговарало у другим религијама и шта му се допало у источном хришћанству које ће касније добити назив Православље?
Како је Владимир бирао веру?
Било је то крајем 10. века. Кнез Владимир је управљао Русијом из Кијева. Летопис каже да је кнез био окорели паганин, да је имао много жена и конкубина, и био је плахе и необуздане нарави. Па ипак, мучио га је немир. Видео је да је са свих страна окружен новим монотеистичким силама, а његова баба, утицајна кнегиња Олга, примила је источно (грчко) хришћанство (у Руској православној цркви је прослављена као прва хришћанка, света равноапостолна кнегиња Олга).
Public domain
Прва руска хроника почиње речима „Ево повести минулих лета“ и по тим речима је и добила назив. У њој се детаљно, од почетка до краја, описује како је Владимир бирао веру. Једном (било је то 986. године), после новог успешног ратног похода на волшке Бугаре који су исповедали ислам, дођоше му представници „мухамеданске вере“ и рекоше му да он и поред све своје мудрости и моћи не познаје „закон“. Под законом су имали у виду, наравно, правила која су они сами проповедали. Стога предложише руском кнезу да прими њихов закон и да се поклони Мухамеду. Владимир је замолио да му испричају у чему се састоји њихова вера. По свему судећи, њему су као незнабошцу основне монотеистичке тезе могле изгледати слично у свим религијама, и зато је кнез, а њим и хроничар, обратио пажњу на кратко и сажето излагање разлика. Бугари су му, каже предање, одговорили да се ислам одликује тиме што треба „извршити обрезање, не јести свињетину и не пити вино, а заузврат човек после смрти, кажу, може да чини блуд са женама“.
Владимир је и сам био „незасит у блуду“. Имао је пет својих жена и мноштво конкубина. Није му се, међутим, допала обавеза обрезања и одрицање од свињетине и алкохола. Према руској хроници, Владимир је тада изговорио своју легендарну фразу: „Русима је весело пити, без тога не можемо бити“.
Тако мухамеданци одоше празних руку, а после њих у Русију дођоше „Немци“ (треба имати у виду да је у Русији израз „Немци“ дуго коришћен за све западне Европљане), посланици папе римског, и рекоше: „Наша вера је светлост; ми се клањамо Богу који је створио небо и земљу, звезде и месец и све што дише, а ваши богови су обично дрво“, и уједно испричаше о посту који није био строг, него „према својим моћима“. Владимир саслуша, али одби изасланике рекавши: „Идите одакле сте дошли, јер оци наши не прихватише то“. И заиста, судећи по западним хроникама „Немци“ су и раније одлазили у Русију, али је руским кнезовима била одбојна идеја савеза са њима, а уједно и њихова вера. Кнезови су изабрали Византију. Како се испоставило, тај први долазак „Немаца“ у Кијев организовала је кнегиња Олга. Она је рачунала да ће се византијски император уплашити могућег зближавања Русије са западноевропским земљама и губитка мира са Кијевом, па ће учинити уступке кијевским кнезовима и склопити са њима споразум на обострано задовољство. Императору је била потребна руска војска у борби против Арапа за Крит. Процена кнегиње Олге је била добра.
Public domain
После папиних изасланика Владимиру дођоше хазарски Јевреји (кнез је већ одлазио у поход у Хазарију и узимао је данак од ње). Међутим, Владимира непријатно изненади однос тог народа са Богом, будући да је Бог одбацио тај народ, протерао га са своје земље и приморао на скитање по свету. Због тога их и Владимир одбаци: „Како ви друге учите, а сами сте одбачени од Бога и расејани? Кад би Бог волео вас и ваш закон, не бисте били расејани по туђим земљама. Или ви то и нама желите?“
Напослетку Владимиру дође грчки „философ“. Он искритикова друге религије и, како саопштава хроничар, детаљно објасни кнезу суштину грчког хришћанства, а уједно објасни и зашто они верују у распетог човека. Тај сусрет остави јак утисак на Владимира, али он одлучи да још размисли хоће ли изабрати ислам или хришћанство. Он посла своје поверљиве људе да виде како изгледају богослужења у тим религијама. Њима се атмосфера у џамији не допаде, али је зато служба у грчком храму оставила на њих невероватан утисак, и они испричаше Владимиру: „Нема на земљи таквог призора и лепоте такве. Не знамо како то ни да опишемо, знамо само да тамо Бог са људима обитава и њихова служба је боља него у свим другим земљама“.
Зашто је крштавање Русије поред осталог било и уносно?
Руски и западни историчари, наравно, износе мноштво прагматичних објашњења фактора који су утицали на опредељење Русије за грчко хришћанство. По мишљењу историчара Василија Кључевског, главни задатак првих кијевских кнезова била је заштита граница од напада спољашњих непријатеља, а такође трговина. Владимир је морао да пази на територије које су недавно уједињене под његовом влашћу али су још увек биле распарчане, и да води рачуна о племенима која су живела на освојеним земљама – да сви благовремено плаћају порезе и да буду лојални власти плашећи се напада споља.
По мишљењу Кључевског, управо је разноврсност културних, трговачких и политичких веза Русије и Византије била главни фактор који је припремио Русију да прими хришћанство, и то управо од Византије. Делимично је то било изазвано и тежњом саме Византије да на тај начин „припитоми“ необузданог суседа. Кнезови варјашког (скандинавског) порекла који су управљали Русијом у више наврата су нападали Византију. Император је знатно пре Владимировог доласка на власт слао у Русију мисионаре како би на тај начин одвратио ратоборне пагане од тих похода.
Legion Media
Поред тога, нема сумње да је Владимир желео да извуче корист од свога преласка у грчко хришћанство. Он је 988. године заузео византијски град Корсуњ (данас кримски Херсонес) и понудио мир под условом да се ожени императоровом ћерком, принцезом Аном. Константинопољ је био у опасности, те је император пристао, али је и сам поставио услов – да Владимир постане хришћанин. Предање каже да се Владимир крстио ту, у Корсуњу (у 19. веку је на том месту подигнут Владимирски храм).
Владимирова женидба Аном била је пре свега знак престижа. Сада он више није третиран као варварски пагански кнез, него као својта византијског императора. Хроника бележи чудесну промену која се догодила у кнежевом карактеру после крштења. Он се одрекао блуда и постао милостив и привржен врлинама. Заједно са принцезом Аном у Кијев су дошли и византијски свештеници. Они су почели да обраћају Русе у хришћанство, да им предају веронауку и шире писменост.
Legion Media
Какав год био сплет фактора који су утицали да Владимир прими Православље, тај догађај је заиста имао огроман значај у историји Русије и далекосежно се одразио на њену будућност. Кнез је канонизован као равноапостолни светитељ, а у народној традицији је добио име Владимир Јарко Сунашце (Владимир Красное Солнышко).