Како су шамани гоњени у Совјетском Савезу

Ритуални плес шамана, 1971. Приморски крај.

Ритуални плес шамана, 1971. Приморски крај.

Јуриј Муравин/TASS
Многи народи Сибира и руског Далеког истока одвајкада поштују шаманизам, а бољшевици су га ставили изван закона чим су дошли на власт. Совјетски шамани су избацивани са посла и из својих станова, и прогоњени на разне друге начине.

Шаман Богдан Оњенко из села Најхин (8.500 км од Москве) имао је 65 година када је 12. септембра 1937. године ухапшен и након 40 дана стрељан. Исте године је Б. Хоџер, први председник Нанајског националног окружног извршног комитета оптужен за „скривање и заштиту шамана, као и за обавештавање Окружног комитета да у рејону има шест шамана, а приликом провере је откривено 130 таквих особа“. Свим шаманима је одузето бирачко право.

Наведени подаци о шаманима које су прогонили бољшевици узети су из историјских архива. Совјетска власт је кренула у борбу против свих проповедника другачијих идеологија, и то се није тицало само политичких партија, него свих слојева друштва. Атеистичка држава је покушавала да искорени сва религијска веровања и њихове служитеље, од православља до ислама и будизма. На списку гоњених је био и шаманизам, традиционални поглед на свет народа Сибира и руског Далеког истока.

„Они уништавају колхоз“

„Када сам била мала живели смо у селу Реземову. <...> Нас децу су унапред припремали за ’тамну кућу’ и говорили да ће тамо бити мрачно. То су радили да се не уплашимо ако у мраку чујемо нешто необично или страшно“, прича 63-годишња Јелизавета Копотилова.

И заиста, у тами би изненада почео да се чује неки тихи звук, као да неко трчи. „Није било гласно, него нежно и благо... Али јасно су се чули ударци који су постајали све ближи и ближи... И звук је постајао све јачи. Затим би престао, као да се неко зауставио. После тога би звук почео да се удаљава, док потпуно не ишчезне, као да је неко одлазио, одлазио и на крају отишао. После свега тога се палило светло и одрасли су живо разговарали о нечему“, каже Јелизавета.

Испраћај покојника. Шаман (у средини) и обе жене умрлог.

Описани догађаји су се дешавали у Југри. То је територија данашњег Ханти-Мансијског аутономног округа. Југра је одувек доживљавана као обитељ сибирског шаманизма. По изразу „тамна кућа“ може се закључити да се све дешавало за време прогона шамана, јер су просторије замрачиване а ритуали су вршени у потпуној тами, да се не привлачи пажња споља.

Цело село се окупљало на шаманска „камлања“ (контакте са духовима). Људи су одлазили код шамана да се излече, да се заузму за умрле чланове породице, да моле духове за здравље своје стоке, за погодне временске услове и прекид помора стоке. Мештани су поштовали шамане и слушали их. Али Совјети нису имали намеру да са било ким деле власт и ауторитет, па су религију третирали као „опијум за народ“, а шамане прогласили за „непријатељске“ личности.

Све је почело још 1920-их, чим је формирана нова совјетска држава. Шаманима је одузето бирачко право на свим изборима, па и на изборима у управе села и рејона. То је фактички значило да се такав човек искључује из колхоза (колективног пољопривредног газдинства), а самим тим остаје и без средстава за живот. Поједини сеоски савети су гласали за протеривање шамана из села, тако да су ови остајали и без крова над главом.

Први талас антишаманске кампање спроведен је под изговором да се води борба против кулака (тако су називани имућнији сељаци, који су плаћали раднике и бавили се трговином). Заједно са шаманима на мети су биле и све непожељне друштвене групе: свештеници, трговци, козаци, ситни предузетници – њихова имовина је конфискована.

„Шаман Бељди Пељха (индивидуални земљорадник) својим утицајем на поједине колхознике уништава колхоз“, пише у једној дојави. Колхозници који су били у тесној вези са њим наводно су „отишли из колхозне риболовачке бригаде у други туђи рибњак и не испуњавају план риболова“.

Власти су 1925. године формирале Савез милитантних безбожника како би локалне неорганизоване нападе на религију и упражњавање духовних обреда подигли на ниво системског гоњења. Ова друштвена организација је на нивоу целог СССР-а покренула идејну борбу против религије. „Безбожници“ организују конгресе, изложбе и штампање научнопопуларне литературе, оснивају мрежу својих присталица у фабрикама, колхозима и високошколским установама. Шаманизам третирају као „осветничку и страшну религију“ од које су мештани „уморни“.

Све то, међутим, није функционисало у оној мери коју је држава очекивала. Шаманство прелази у илегалу.

Тамне године

Шаман народа Нивхи, 1916.

Највеће репресије су вршене током 1930-их, када је постало јасно да становништво није потпуно одбацило паганске погледе на свет. Промењена је само форма „камлања“, па је уместо веома гласних даира, иначе традиционалних за народе Сибира, као култни атрибут почела да се користи секира (њу су шамани качили око врата, али тако да оштрица буде окренута према лицу), а скупови су постајали све тиши и неприметнији. Људи су се по селима окупљали са опрезом, мада су доушници говорили да се не може сакрити када се бабе окупљају у једној изби“.

Та окупљања су била посебно ризична. У селима су почеле рације, атрибути култа су одузимани и спаљивани. Било је случајева када су деца шамана ступала у комунистичке организације, па су својеручно одузимала родитељима шаманске атрибуте. На пример, у архивима пише да је извесни Павел Тумали своме оцу Подју Тумалију одузео даире и појас и све то бацио у море, а затим му је рекао: „Немој да нас срамотиш“.

Због свега тога су шамани све чешће морали да одлазе у поље или у шуму да врше обреде. Многи су потпуно одустајали од те праксе плашећи се хапшења и могућег стрељања. Додуше, истраживачи шаманизма кажу да су познати само појединачни случајеви репресија и погубљења шамана, тј. да то није била масовна појава.

„Камлање“ (екстаза, транс) чукотског шамана, 1970.

Али зато су шамани често плаћали новчане казне или су остајали без радног места. Са посла су их избацивали чак и они који су водили „слабу борбу“ против шаманизма. У једном извештају из 1937. године пише: „Шамани су искористили лоше функционисање сеоског савета и управе колхоза. Они су се активирали са новим Уставом. Док је 1935. године био активан само један шаман, Бељди Пељха, данас су активна деветорица“.

Није крај

Забрана шаманског деловања није укинута ни после Другог светског рата. Била је на снази све до краја 1980-их, мада је у том периоду била више формална.

„Протеривање шамана“, А. Г. Шаверкин, 1960. Репродукција.

Током 1960-их шамани још увек плаћају новчане казне за вршење обреда. Они се у том периоду труде да прођу са што мање казни, али не одустају од својих обичаја. Обреде врше у избама са угашеним светлом, после поноћи, са завесама на прозорима. У првој половини 1980-их шамани се не помињу чак ни у званичним извештајима о поштовању закона везаних за верске култове. Судећи по званичним подацима, шамани су у појединим регионима потпуно ишчезли. На пример, у Хабаровској издавачкој кући (руски Далеки исток) 1982. године припремљена је за штампу књига са атеистичком тематиком: „Прича о последњем Шаману“ А. А. Пасара.

Шаман чека излазак сунца током великог „камлања“, 2011.

Међутим, шаманизам није нестао. Само је на појединим подручјима променио начин на који се манифестује. Са једне стране, у јакутским или бурјатским селима су обичаји сачувани, преживевши доба дуготрајне „депривације“, док се са друге стране киргиски шаманизам, данас мање „изрекламиран“ и познат, трансформисао тако да киргиски шамани данас не ударају у даире (тај елемент је код њих потпуно ишчезао) и немају специјалну ношњу – задржали су само поједине атрибуте култа попут штапа и бича.

Драги читаоци,
У новонасталим околностима наш сајт и наш Facebook налог могу бити подвргнути ограничењима или блокади. Да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“