Како је „Каљинка“ постала најпопуларнија руска песма

Драги читаоци,
да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

„Ка... љин... ка, ка-љин-ка, каљинка моја!“ Овај једноставни стих је постао изузетно популаран. „Каљинка“ није народна песма, само је написана у „народском“ стилу.

Песма створена за руску провинцију

У другој половини 19. века у различитим круговима друштва постало је модерно све што је „типично руско“. Угледне даме су носиле брилијантске дијадеме у облику „кокошника“, архитекте су пројектовале зграде и ресторане у „сеоском“ стилу, а музичари су оснивали професионалне народне оркестре. Интересовање за народну музику и уопште народну уметност било је веома високо. Многи су се бавили прикупљањем народних песама, или су састављали нове песме, али у народском стилу.

Иван Петрович Ларионов

Legion Media

Један од таквих је био композитор Иван Ларионов из трговачког града Саратова на Волги. Он је био љубитељ народног стваралаштва и путовао је по земљи прикупљајући руске песме. Једно аматерско позориште га је 1860. године замолило да компонује песму за њихову представу. Ларионов је у том тренутку већ био аутор неколицине популарних романси, тако да је у песми „Каљинка“ одражено све оно што је композитор осетио у традиционалној музици.

Песму је први пут пред гледаоцима извео сам аутор. Ларионовљев пријатељ, певач и оснивач народног хора Дмитриј Агрењев-Славјански, који је гостовао у Саратову, чуо је песму и замолио да је уврсти у свој репертоар на гостовањима у земљи и иностранству. Ларионов је пристао и тако се ова песма прочула у Европи, па чак и у САД.

Уметници Државног академског Северног руског хора изводе плес „Каљинка"

Саид Царнајев/Sputnik

„Каљинка“ се много допала страној публици. Многи су чак научили рефрен напамет, јер није тежак.

Најпознатија руска реч

Други талас популарности је запљуснуо „Каљинку“ после Другог светског рата, када се поново пробудило интересовање за руску народну културу. Некадашња провинцијска песма појавила се на репертоару Ансамбла песама и игара руске армије „Александров“, који изводи и руску народну музику.

Тада се појавио и групни плес уз ову мелодију, и он се и данас често изводи на концертима.

Тако је „Каљинка“ доспела на велику сцену и сада се асоцира са руском народном културом, те данас ретко ко зна да песма има и свог аутора.

Вероватно сте слушали кавер верзију групе Моранди из 2018.

Данас се „Каљинка“ већ увелико проширила и изван музичких оквира. У иностранству се сада тај назив често користи за оно што има везе са руским језиком. Тако се данас зову продавнице, трговачке фирме и брендови.

О чему је реч у песми?

Наступ руског хора и фолклорног ансамбла „Пјатницки“, Москва

Legion Media

Назив песме је заправо назив бобичастог плода биљке Viburnum opulus (Црвена калина) која расте у централној Русији. Песма се, међутим, не односи на биљке. Ако се преведе буквално, испадне нешто скоро бесмислено:

Калинка, калинка, калинка моя! (Калина, калина, калина моја)

В саду ягода малинка, малинка моя! (У врту је малина, малина моја)

Ах, под сосною, под зеленою (Ах, испод бора, испод зеленога),

Спать положите вы меня! (ставите ме да спавам)

Ай-люли, люли, ай-люли, люли (од речи „люлька“, колевка)

Спать положите вы меня! (ставите ме да спавам)

Даље лирски јунак помиње лепу девојку која ће се сигурно у њега заљубити јер он њу усрдно моли, и бор који много шуми док он спава.

Све у свему, у песми је одражено расположење лирског јунака који ужива у врту и руској природи, и хоће мало да се опусти у хладовини, где се сакрио од летње врућине.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!