Каква је позадина идеје о радничким клубовима у СССР-у? (ФОТОГРАФИЈЕ)

Давид Шоломович/Sputnik
Институција радничког клуба замишљена је са циљем да од огромне масе радника направи културне, друштвено активне, политички потковане и одане комунисте.

Драги читаоци,
У новонасталим околностима наш сајт и наш Facebook налог могу бити подвргнути ограничењима или блокади. Да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Прве године после револуције у Русији биле су доба друштвених и политичких потреса, али и културне експанзије и масовног ентузијазма везаног за нови совјетски начин живота.

Милиони људи који су веровали у идеју Совјетског Савеза подржавали су бољшевике током првих година њихове власти у Русији и тежили су да изграде потпуно ново друштво.

Тај изузетно амбициозни циљ је захтевао и постојање друштвене институције која би могла да култивише одговарајући тип личности, а такође да обезбеђује људима забаву и занимацију. Циљ је постигнут оснивањем радничких клубова које је финансирала држава.

Железнички клуб „Г. П. Телије“, из 1930-их.

Одмах после Руске револуције основани су компактни културни центри свуда где су живели совјетски грађани. Свако насељено место је имало свој раднички клуб.

У сеоском клубу села Кољцовка совхоза „Ј. В. Стаљин“. Чувашија 1940.

Током 1920-их су дефинисане основне друштвене функције културних центара. Те установе су имале задатак да пружају допринос развоју драмских кружока, музичке едукације широких народних маса, ликовне уметности, музеја, фискултуре и спорта.

Из филма „Девојке“ („Девчата“) редитеља Јурија Чуљукина, 1962.

Стандардни раднички клуб је често имао позориште, биоскоп, библиотеку и друштвенокултурни програм за одрасле и децу, имао је занатске радионице, а понекад и салу за плес и спортску салу. Све у свему, то је био простор у коме су радници могли да се рекреирају, друже и едукују кад изађу из смене.

Клуб колхоза „С.М. Буђони“ Брјухановског рејона, Краснодарски крај, 1953.

Раднички клубови у СССР-у су били организовани у тесној сарадњи са совјетском државом. Руководство земље је користило ову веома популарну друштвену институцију за васпитавање људи лојалних идеалима које је проповедала нова совјетска власт. Раднички клубови су били замишљени тако да у њима велике масе радника стасају у културне, друштвено активне, политички потковане и одане комунисте.

Просторија за одмор студената Института за водни саобраћај, из 1920-их (?)

У писму колективу једне фабрике од 7. новембра 1922. године лидер младе совјетске државе Владимир Лењин се обратио радницима следећим речима: „Данас, на дан пете годишњице револуције, са посебним задовољством поздрављам отварање вашег клуба и изражавам наду да ћете ви, радници и службеници државне електране [...] заједно претворити овај клуб у један од најважнијих положаја за едукацију радника“.

 Ученици испред Дома културе колхоза „Владимир Иљич“, Лењински рејон, СССР, 1963.

У првим годинама постојања Совјетског Савеза раднички клубови су користили просторије племићких вила, храмова и других објеката који су после револуције престали да се користе у првобитне сврхе.

СССР, октобар 1955. Плес у сеоском клубу.

По селима је раднички клуб могао бити смештен и у обичну дрвену кућицу, али у великим градовима, где је била концентрисана сва индустријска моћ раног Совјетског Савеза, раднички клуб је заузимао и по неколико објеката. Поједини велики раднички домови су направљени специјално за запослене у конкретним фабрикама и предузећима.

Централни раднички клуб, Великие Луки.

Обим изградње често одговарао декларисаним циљевима који су били енормно амбициозни. Поједини раднички домови су били претерано луксузни и симболизовали су новаторски дух нове совјетске државе.

Занимљиво је да нису Совјети први дошли на идеју да оснују места где радници који долазе из села у град могу да се рекреирају, социјализују и едукују. Прве радничке домове је основала царска власт пре револуције, звали су се народни домови. Циљ је био да се новопечени житељи индустријских центара са бурним развојем имају где да утроше слободно време и уједно нешто науче, тако да њихово присуство не угрожава безбедносну ситуацију у друштву.

Введенски народни дом на Введенском тргу (данас Трг Журављова), Москва, 1910-1915.

Један од таквих објеката у Москви био је Введенски народни дом. Подигнут је 1903. године, тј. у царском периоду, у индустријском предграђу Москве. Имао је позориште где су на сцену постављане драме Шекспира, Островског и Чехова.

Дом културе „И. В.Русаков“ архитекте Константина Мељникова, 1972.

Раднички дом „Русаков“ у Москви саграђен је 1929. године за потребе Савеза комуналних радника. Одликује се масивним блоковима који су мало истурени у односу на основни корпус зграде.

Дом културе ЗИЛ, Москва, СССР, 1. октобар 1979.

Поједини раднички домови су се звали „домови културе“. Овај „дом културе“ је направљен 1931. године за раднике фабрике ЗИЛ у Москви.

Дом културе „Горки“, Лењинград, 1938.

Ово је раднички клуб у Лењинграду (данас Санкт Петербург). Здање је подигнуто крајем 1920-их.

Многи објекти у којима су били смештени раднички клубови и данас су у функцији. У њима се налазе позоришта, музеји, домови културе и друге друштвене установе.

Овде сазнајте нешто више о десет руских зграда које су толико бизарне да није јасно зашто су уопште саграђене

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“