Бурјатске бајке и легенде у делима Зорикта Доржијева

Галерија ” Ханхалаев”
На сликама и у скулптурама овог уметника оживљавају источњачке бајке и легенде Бурјатије.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Живописни народни обичаји номадских Бурјата и њихов мистични фолклор, зачињен будистичком традицијом, инспирисали су стваралаштво више генерација уметника. Међу њима су Даши Намдаков, пореклом из бурјатског села у Забајкалском крају, о којем смо већ писали, и Зорикто Доржијев, који своја дела излаже широм света. 

Академизам и слободан лет 

Олуја

Доржијев је рођен 1976. године у престоници Бурјатије Улан Удеу. У овом граду чак и православна црква подсећа на будистичку ступу, а 36 километара даље налази се Иволгински дацан, главни будистички центар Русије. Недалеко је Бајкалско језеро, а с друге стране Монголија. То је крај шамана и источњачких народних веровања, где се свуда наоколо пружа степа, а у људима живи сећање на претке. 

 „Ресетовање сноваˮ

У родном граду, а касније у Краснојарску, Зорикто је стекао академско сликарско образовање. Тако да се у његовом стваралаштву са етничким колоритом преплићу класичне представе о композицији, облику и боји. Његови радови одражавају наслеђе номада и локалне легенде. 

„Нојонˮ и „Хатанˮ, 2004.

Зорикто је 2004. године учествовао на изложби у Музеју историје Бурјатије, где су његове радове запазили тада већ познати Даши Намдаков и његов менаџер Константин Ханхалајев. У галерији Ханхалајева уметник излаже и данас. 

Степе и номади 

Главни јунак Зориктових дела је степски посматрач-номад. „Он је уметник, песник, филозоф. По правилу је усамљенˮ, каже аутор. 

Зорикто ствара у различитим жанровима и техникама, од сликарског платна до дигиталне уметности и nft-а. Радио је и костиме за филмове. На пример, филм „Монголˮ Сергеја Бодрова (2007), за који је костиме радио Зорикто, био је номинован за „Оскараˮ као најбољи страни филм, а за костиме је добио руску националну филмску награду „Никаˮ. 

Скице за костиме за филм „Монголˮ 

Међу другим Зориктовим филмским ангажманима су: „Кућа сунца“ Гарика Сукачова (2010), лепа бајка о совјетским хипицима, и „Небеске жене Лугових Маријаца“ Алексеја Федорченка (2012). За овај последњи Зорикто добио је награду Савеза филмских теоретичара и критичара Русије.   

„Небеске жене Лугових Маријацаˮ Алексеја Федорченка, скица и кадар

Изложбе широм света 

У Зориктовим делима критичари су више пута истакли утицај Ендија Ворхола и поп-арта, као и европског космополитизма. Поштовање према старим европским мајсторима уметник је изразио путем смелих аутентичних римејка дела Леонарда да Винчија, Јана Вермера, Јана ван Ајка и других уметника.   

„Дама с хермелином“ и „Ђоконда“
„Овде је био Јан ван Ајк II“ и „Девојка са коралном минђушом“

Зориктова серија „Степска Нирвана“ представљена је у Тибетанском дому у Њујорку, на чијем челу је отац Уме Турман. На заједничкој аукцији са аукцијском кућом „Кристис“ ова глумица је лично представила једно дело бурјатског уметника. 

Бајка шумарка с кајсијама, 2015.

2015. године имао је индивидуалну изложбу у московској Третјаковској галерији. Носила је назив „Замишљена реалност“ и у њој је представио своје већ познате ликове номада, источњачких принцеза и бајковитих бића. 

„Уметник“ и „Дангина“

2019. године Зориктова изложба „Нова степа“ представљена је у Венецији током бијенала. Дела његовог „степског поп-арта“, како су га крстили критичари, украсила су англиканску цркву светог Георга, а на улицама града су се појавиле скулптуре „Номада“. 

„Госпођа 2.1“
„Пут свиле“

У родном Улан-Удеу Зорикто је апсолутна звезда и то не само на уметничкој сцени. 2019. године је позван да ослика један зид у граду. „Улични поклон“ граду посвећен је стиховима локалног песника Намжила Нимбујева „Јутарњи намаз“.

Пандемија и самоизолација довели су до стварања изложбе „Човек од крпица“, у којој се Зорикто бавио темом граница између спољашњег и унутрашњег света и тиме како реалан живот смењује хаос фрагмената. 

„Човек од крпица“

2022. године отворена је најновија Зориктова изложба под називом „У трци с временом“.

„Фантазмагорични коњаник“

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“