Пет најпознатијих техника народног сликарства у Русији

Драги читаоци,

да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. Хохлома

Ово је најпознатији и најпопуларнији стил руског народног сликарства. Карактеристичне шаре, као и сам занат, најчешће носе назив места из кога потичу и где се производе осликани предмети. То је у овом случају село Хохлома у Нижегородској области. Постоји легенда по којој овај занат потиче од иконописаца старообредника из 17. века.

Историјски гледано, хохлома је осликавање предмета направљених од дрвета, најчешће посуђа и кухињског прибора, а такође дрвеног намештаја. Посебно су постале чувене руске дрвене кашике осликане у стилу хохломе. Шаре се увек наносе јарким црвеним, зеленим и златним бојама на црну позадину. Најчешћи су биљни мотиви са бобичастим плодовима, а срећу се и птице.

2. Гжељ

Постоји мишљење да гжељ сувише подсећа на делфтски фајанс и кинеску белоплаву керамику, али нема сведочанстава о томе да је ова техника преузета однекуд. Овај керамичарски занат потиче из села Гжељ у Московској области, а такође из околних села, где је одвајкада вађена глина одличног квалитета.

Порцелан направљен од те глине био је цењен чак и на двору цара Алексеја Михаиловича. У 18. веку је у Гжељу развијана производња посуђа за апотекарску службу и потребе „алхемије“. У 19. веку је на овом подручју већ било десетак фабрика које су производиле посуђе, керамичке плочице за облагање пећи и друге предмете од керамике у техници мајолике са биљним орнаментима, као и играчака у облику животиња. И све је то било „фирмирано“, тј. осликавано је плавобелим шарама.

3. Жостово

Осликавање кованих лимених послужавника у селу Жостово у Московској области почело је 1825. године, када је овај занат „донела“ са Урала кнежевска породица Демидов. У Тагилу је већ постојала успешна производња осликаних послужавника, али су на московском терену ангажовани локални сликари који су гајили стил федоскинске минијатуре. Тако је дошло до синтезе занатлијских стилова осликавања и појавили су се жостовски послужавници. Данас је то један од најпопуларнијих „народних“ брендова.

Боје послужавника и шара на њему могу бити различите. Најважнија карактеристика композиције је букет цвећа у средини. Сликају се и воћке, пољске биљке и трава. Уљане боје се наносе у неколико слојева тако да се ствара утисак тродимензионалности.

4. Палех

Палешка лакирана минијатура је релативно млад народни занат. Њиме су после револуције почели да се баве талентовани иконописци и сликари из села Палех (Ивановска област) који су се раније бавили сликањем верских мотива и осликавањем храмова. Палешка уметничка декоративна задруга се појавила 1918. године.

У новој совјетској држави је религија прогоњена, па су се уметници посветили „древном сликарству“. Приказивали су сцене из народних бајки и књижевних дела користећи иконописачку технику и конкретно темпера боје. Најпре су осликавали предмете од дрвета, а затим папир-маше. У палешком стилу су на црној позадини јарким црвеним и златним бојама осликавали углавном украсне предмете, најчешће кутијице (ковчежиће), а такође различите ситне сувенире.

5. Городецки стил

Стил потиче из села Городец у Нижегородској области, где су у 19. веку на тај начин украшаване преслице. Касније се среће и на дрвеном намештају и другим предметима као што су сандуци, кутијице (ковчежићи), санке, прозорски оквири, па чак и врата. Народни сликари су приказивали жанровске сцене из свакодневног живота трговачких кругова, а такође сеоске сцене.

Теме су биле разне (веридба, гозба, шетња), као и главни протагонисти. Често се срећу прикази коња, птица и других животиња. Карактеристично је обиље боја и контрастни прелази између њих.