Зашто ће у руским храмовима служба и даље бити на црквенословенском?

Литургија на празник Казанске иконе Мајке Божије у Казанском Саборном храму на Црвеном тргу.

Литургија на празник Казанске иконе Мајке Божије у Казанском Саборном храму на Црвеном тргу.

Игор Палкин/Sputnik
Чак и ако одлично знате руски језик може се десити да много тога не схватите када одете на богослужење у руски храм.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Ево већ хиљаду година се у руским храмовима чак и фрагменти из Јеванђеља читају на црквенословенском језику, који је веома леп али је необичан за савремено руско ухо. Какав је то језик и зашто РПЦ никако не жели да се растане са њим?

Одакле потиче црквенословенски?

Хиљадугодишњица словенских апостола. Литографија Пашкова, Москва, 1885.

Црквенословенски језик већ хиљаду година за православне Словене има приближно исти значај као латински језик за католике. То је у суштини наследник старословенског (Old Church Slavonic), првог словенског језика који је имао писмо, а њега су у 9. веку створила браћа Константин (Ћирило) и Методије заједно са својим ученицима (као основа им је послужио старобугарски дијалекат). Иако је у питању јужнословенски језик, у оно време је он био разумљив и западним и источним Словенима.

Међутим, временом се јединствена старословенска традиција писања богослужбених текстова постепено разводњавала и попримала је елементе словенских дијалеката чији су изворни говорници били преписивачи књига. Тако су у 10. и 11. веку почеле да се формирају локалне верзије (редакције) црквенословенског језика (ако се узму у обзир различити историјски периоди, широм словенског света је било укупно осам таквих верзија).

Садашња верзија црквенословенског (још се зове и новоцрквенословенска или синодска редакција) настала је у 17. веку синтезом кијевске и старомосковске редакције.

Савремени црквенословенски језик је по одређеним системским цртама ближи руском језику него што је био старословенски као његов претходник, али је то и даље ипак другачији језик, јужнословенског порекла, искључиво књишки и чврсто везан за религијску сферу. Тешко да ћете се снаћи у црквенословенским текстовима без специјалне обуке (тј. без праксе читања богослужбене литературе на овом језику напоредо са преводом на руски и / или без проучавања у оквиру специјалног курса).

Успенски сабор Тројице-Сергијеве лавре. Свечано богослужење у част 90-годишњице патријарха Московског и целе Русије Алексија, 1967.

Подразумева се да само ретки православни верници у Русији заиста добро знају црквенословенски језик (за заинтересоване се при храмовима организују бесплатни курсеви овог језика). Па ипак, они који долазе на богослужења већином разумеју њихов смисао захваљујући непрекидном понављању текстова (довољно је неколико пута прочитати руски превод службе да би се разумео смисао тих речи). Поред тога, на црквенословенском се изговара само богослужбени текст (и штампају се богослужбене књиге), док проповеди и исповест свештеници обављају на савременом руском језику.

Зашто Руска православна црква не пређе на руски језик?

Парохијани после службе у духовном центру Руске православне староверске цркве.

Не може се рећи да у црквеним круговима није покретано питање преласка на савремени руски језик у богослужбеним текстовима. Иницијатори таквих дискусија су говорили да ће РПЦ постати привлачнија млађим генерацијама ако се одрекне неразумљивог језика и да ће тако постати популарнија. Као аргумент је навођено искуство Католичке цркве која је још у 20. веку одустала од латинског и увела богослужења на националним језицима.

„Дискусија о језику богослужења у Русији има дугачак историјат. Почетком 20. века су такође изношена различита мишљења. Питање је разматрано на Помесном сабору 1917-1918. године, али револуција је онемогућила окончање започете дискусије“, прича протојереј Николај Балашов, заменик председника Одељења за спољне црквене везе Московског патријархата и члан Међусаборског присуства Руске православне цркве.

Хор за време свеноћног бденија у Богојављенској саборној цркви манастира Нило-Столобенска пустиња.

Поред тога, 2011. године је спроведено социолошко истраживање које је показало да је руско друштво подељено на два приближно једнака табора по питању потребе за превођењем богослужења на савремени руски језик.

И поред свега, представници Цркве кажу да питање одбацивања ове непрекидне хиљадугодишње традиције служења на црквенословенском језику није тема коју РПЦ планира да стави на дневни ред. Руска православна црква се придржава таквог става зато што сматра да одбацивање црквенословенског језика носи у себи више недостатака него предности. Тако је управник администрације Московске патријаршије епископ Зеленоградски Сава (Тутунов) изјавио да је „наш народ навикао на одређено богослужење са одређеним језиком. И ако се богослужења у храмовима Русије буду преводила на савремени руски језик, то ће пре бити антимисионарски елемент који ће по свему судећи многима бити одбојан“.

Свечана архијерејска Божанска Литургија. Храм на Крви, Јекатеринбург.

Током хиљадугодишње праксе језик богослужења је сам по себи попримио сакрални значај, тако да је звучање црквенословенског језика далеко садржајније од његовог непосредног превода на савремени руски.

„Приликом превођења (на савремени руски) многи богословски појмови који су дефинисани и јасни на црквенословенском језику могу бити тешко преводиви, у преводу се може изгубити богословски садржај једног или другог текста. Реч која је на једном језику везана са веома јасним богословским појмовима приликом превода на било који други језик (на пример, на свакодневни руски) може изгубити све те везе. И то је суштински проблем: осиромашићемо богословље и богослужење ако не узмемо у обзир тај аспект“, закључује епископ.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“