Светитељ кога Руси највише поштују – иконе из разних периода (ФОТОГРАФИЈЕ)

Свети Николај је био архиепископ византијског града Мире Ликијске (савремена Турска) и свакако спада међу светитеље који се највише поштују у хришћанству. Живео је крајем 3. и почетком 4. века. Постао је чувен по побожном животу, изванредном познавању Светог Писма (због тога се на иконама често приказује са Библијом у рукама) и великој љубави и састрадању према људима. Још за живота је учинио многа чуда помажући ближњима: васкрсавао је умрле, исцељивао болесне, спасавао оне који су умирали од глади. Захваљујући доброти и благости овај светитељ је постао необично поштован у свим огранцима хришћанства.

Житељи старе Русије су овог ранохришћанског светитеља волели и поштовали као да је потекао из њихове заједнице. Њему су се пре него другим светитељима људи молили да им помогне у животним недаћама, да их спасе и заштити. И Свети Никола је, по свему судећи, помагао онима који пате јер је његова популарност била веома необична. Сваки храм је имао његову икону или фреску.

Фреска у храму Ферапонотовог манастира (Дионисије, 1502. година)

Legion Media

Иконописци су широм Русије од 13. века радили на лику Светог Николе. Током многих столећа, у зависности од актуелног иконописачког стила и канона, тај лик се мењао као и детаљи на иконама. Упоредите две доње иконе, једна је из 14, а једна из 18. века. На овој другој је очигледан утицај западноевропског сликарства и барока.

Лево: Свети Николај Чудотворац са житијем. Крај 14. века. Ростов. Десно: Свети Николај Чудотворац. Друга половина 18. века. Москва (Третјаковска галерија).

Третјаковска галерија; Александра Гузева

Најстарије иконе Светог Николе често су праћене сценама из његовог житија на маргинама у посебним композицијама (печатима). Иконописци различитих векова и региона могли су додавати разне догађаје у те маргине око светитељевог лика.

Свети Николај Чудотворац са сценама из житија светитеља. Маргине са композицијама – прва четвртина 17. века, композиција у средини – 1914. (Третјаковска галерија)

Третјаковска галерија

Сваки верник у Старој Русији обавезно је у кући имао иконе светог Николаја. Његова икона је стајала одмах поред Христове и Богородичине. О томе колико је Свети Никола био поштован сведочи и чињеница да је на иконама често приказиван са Господом Исусом Христом, Пресветом Богородицом и другим важним светитељима.

Свети Николај Чудотворац са светитељем Власијем Севастијским и преподобним Никитом Исповедником. 1526, Велики Новгород (Третјаковска галерија)

Третјаковска галерија

Лик светог Николе је приказиван и на двостраним иконама, са Пресветом Богородицом, на пример.

Свети Николај Чудотворац. Двострана икона (на другој страни је Пресвета Богородица Одигитрија). Прва половина 16. века.

Александра Гузева

У руској традицији је Николај Угодник био толико поштован и третиран као „најрођенији“ светитељ, да није поштован само он него су поштовани чак и поједини његови иконописачки прикази, и они су на неки начин имали свој сопствени живот и историјат. Исто важи и за чуда која су везана за њега.

Таква чуда су описана у биљинама (руским јуначким песмама) и руском фолклору. Прво чудесно јављање везано за Светог Николу догодило се у Кијевској Русији још крајем 11. века. По предању, побожни родитељи су кренули на поклоничко путовање и пловили су у чамцу када им је беба упала у реку Дњепар. Скрхани болом несрећници се усрдно мољаху светом Николају Чудотворцу и наредног јутра служитељи Софијског храма у Кијеву угледаше живу бебу испред иконе Светог Николаја. Од тада се његова икона нарочито поштује. Такозваном „Николи Мокром“ посвећивани су храмови и у Москви.

Предање помиње и други случај, када су у 13. веку житељи града Можајска били у непријатељском обручу и усрдно су се молили светом Николају Чудотворцу да их заштити. Изненада се на небу појави његов лик. Светитељ је имао строг израз лица, у једној руци је држао мач, а у другој као да је држао град. Непријатељи су се разбежали, а у Русији је постала чувена икона „Николе Можајског“. Ту је он приказиван у виду дрвене скулптуре са мачем и можајским кремљом у рукама. У Старој Русији је био велики број таквих статуа. На слици је једна од њих.

Свети Николај Чудотврац (Никола Можајски) Дрвена скулптура. Крај 17. и почетак 18. века. Устјужна (Третјаковска галерија)

Третјаковска галерија

Добро је позната и икона „Николе Великорецког“. По предању, крајем 14. века један сељак је открио на обали реке Велике (близу града Вјатке, данашњег Кирова) икону Светог Николе од које је избијала светлост. Испоставило се да је икона чудотворна, јер се један мештанин исцелио додирнувши је. Тада су из свих околних села и градова људи почели да долазе да би се поклонили овој икони.

Великорецка икона Светог Николаја Чудотворца, 16. век (Свето-Серафимски храм у Кирову)

Public domain

Поред тога, у многим градовима су људи желели да имају ауторску копију одређене иконе, а иконописци су увек додавали нешто своје. Глас о Николи Великорецком је на крају дошао и до Ивана Грозног, који је у великој мери допринео да она постане чувена.

Свети Николај Чудотворац (Никола Великорецки). Крај 16. века, Вологда (Третјаковска галерија)

Третјаковска галерија

„Никола Великорецки“ је увек приказиван до појаса како једном руком благосиља а у другој држи Јеванђеље.

Никола Великорецки, 16. век. Вероватно Вологда (Третјаковска галерија)

Александра Гузева

У Русији је доста познат празник „Никола јесењи“. Код нас је тај празник познат као „Летњи Свети Никола“, а то је заправо Пренос моштију Светог оца Николаја у град Бари. То се догодило у 10. веку када су крсташи ћивот са моштима Светог Николе изнели из Мире Ликијске и превезли га у Бари (садашња Италија) да би их спасли од турских завојевача. На многобројним иконама је приказано путовање ћивота са моштима и његов дочек у Барију.

Пренос моштију Светог Николе из Мире Ликијске у Бари, 1847. Палех

Александра Гузева

Икона „Никола Зарајски“ је такође позната у Русији. Њој је у староруској књижевности посвећен читав циклус прича.

Public domain

Постоји мноштво икона са мотивом Николе Зарајског. На тим иконама се светитељ приказује да стоји у пуном расту, и једном руком благосиља, а у другој држи затворено Јеванђеље.

Лево: Никола Зарајски. Друга половина 16. века. Третјаковска галерија. Десно: Никола Зарајски. 17. век. Поволжје. (Колекција руских икона направљена уз подршку Фонда апостола Андреја Првозваног)

Public domain; Александра Гузева

Иконе светог Николаја Чудотворца заузимају посебно место у ризници Третјаковске галерије, и то није случајно. Једна верзија Николе Зарајског тесно је повезана са Павлом Третјаковом, оснивачем галерије. Он је рођен у кући поред Храма Рођења Пресвете Богородице у Голутвину где је била припрата посвећена Николају Чудотворцу. Тамо се налазила јединствена икона Николе Зарајског коју је насликао кремаљски иконописац Тихон Филатјев. Специфична је по томе што су у позадини суптилно насликани обриси византијских пејзажа.

Свети Николај Чудотворац (Никола Зарајски, лево на икони) и Свети Јован Претеча Пустињски Анђео. Иконописац Тихон Филатјев, 1691.

Александра Гузева

Касније је Павел Третјаков био парохијанин московског храма Светог Николе у Толмачима и одмах поред њега је подигао своју галерију. Данас је то храм при Третјаковској галерији и у њему се чувају важне православне иконе: „Света Тројица“ Андреја Рубљова и „Владимирска икона Пресвете Богородице“. Ту је, наравно, и икона Светог Николаја Чудотворца.

Музеј-храм Светог Николаја у Толмачима.

Сергеј Ведјашкин/Агенција „Москва“

Изложба „Светитељ Николај Чудотворац. Иконе 13-14. века“ одржава се у Третјаковској галерији до 28. августа 2022. године.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!