Три велика чуда у која верују православни Руси

1. Чудесно школовање светог Сергија Радоњешког (у свету Вартоломеја)

Виђење младог Вартоломеја.

Михаил Нестеров/Третјаковска галерија

Преподобни Сергије Радоњешки (1314-1392) био је велики духовник средњовековне Русије. Руска црква га је канонизовала и слави га као светитеља. Католичка црква такође. У „Житију преподобног Сергија“ аутор Епифаније Премудри пише да је светитељ у младости напредовао у вери захваљујући чудесном виђењу.

Сергије је рођен у сељачкој породици. На крштењу је добио име Вартоломеј. Родитељи су желели да њихов син научи да чита и пише, али Вартоломеј није у томе имао успеха. Једном га отац посла у поље да тражи залутало ждребе. Тамо он наиђе на монаха који се мољаше под храстом.

Преподобни Сергије Радоњешки (Благослов).

Сергеј Кирилов/Википедија

Када заврши са молитвом монах упита Вартоломеја шта му је потребно и шта тражи у пољу. „Пре свега желим да схватим Свето Писмо, али не умем да читам“, одговори дечак. Монах се помоли Богу и даде Вартоломеју просфору рекавши: „Ово ти се даје у знак благодати Божије и за разумевање Светог Писма“. Према житију, од тог тренутка се Вартоломеју отвори ум тако да је читао и писао боље од својих вршњака.

Поглед на Тројице-Сергијеву лавру.

Сергеј Бобиљев/TASS

Када је имао 12 година Вартоломеј је почео да живи испосничким животом. Ускоро се замонашио и основао велику Тројице-Сергијеву лавру. Преподобни Сергије је најпоштованији руски светитељ. Често се за њега каже да је игуман земље Руске.

2. Чудотворно обретење Тихвинске иконе Пресвете Богородице

Богородица Тихвинска спада међу најчувеније православне иконе. Предање каже да ју је насликао свети јеванђелиста Лука још за живота Пресвете Богородице. Многи историчари тврде да је настала негде око 1300. године и да ју је насликао руски иконописац.

Тихвинска икона Пресвете Богородице, Тихвин.

Јеванђелист Лука/Википедија

По православном предању, икона је у 5. веку пренета из Јерусалима у Константинопољ, а 1383. године, 70 година пре пада Константинопоља, на чудесан начин се појавила близу Ладошког језера. Предање каже да се икона појавила на води и да су је многи сељаци и монаси видели на разним местима. Најзад се обрела у граду Тихвину где је у 16. веку по наредби цара Ивана Грозног у част овог чуда подигнут Тихвински манастир Пресвете Богородице. Обретење иконе је схваћено као симбол преношења центра православне вере из Константинопоља у Москву. Ова икона је постала један од духовних симбола руске државе.

Нацисти су 1941. године запленили икону, а када је Трећи рајх пао амерички војници су је однели у Чикаго, где су је православни свештеници чували до обнављања Тихвинског манастира. Икона је 2004. године коначно враћена у свој манастир.

3. Владимирска икона Пресвете Богородице три пута штити Москву

Владимирска икона Пресвете Богородице једна је од најстаријих и најпоштованијих икона у Русији. Од 12. века се чува у граду Владимиру. Опстала је чак и када су 1238. године Татари заузели Владимир и после тога дуго држали Русију под јармом.

Владимирска икона Пресвете Богородице.

Public domain

Убрзо после велике победе коју је руска војска на челу са Димитријем Донским однела над Татарима у Куликовској бици 1395. године, Тамерлан је кренуо на Русију претећи да ће заузети Москву. Василије I Московски, син Димитрија Донског, наредио је да се у Москву донесе Владимирска икона Пресвете Богородице ради духовне заштите овог града. У том тренутку су Тамерланове трупе биле удаљене само 350 километара од Москве, близу града који се зове Јелец, и брзо су напредовале.

Предање каже да је у истом тренутку када је Владимирска икона донета у Москву Тамерлан имао виђење у коме му се јавила Пресвета Богородица и заповедила му да напусти територију Русије, што је он и учинио. Татарска армија се изненада брзо повукла.

Следећи пут је Владимирска икона Пресвете Богородице донета у Москву 1480. године. Ситуација је била слична: татарске трупе на челу са Ахмет-каном, владаром Велике хорде, стигле у Русију јер је кнез Иван III престао да плаћа данак Хорди. После Великог стајања на реци Угри, татарска армија се повукла.

Православни Руси верују да је Богородица Владимирска спасла Москву и трећи пут, када је кримски кан Мехмед I Гиреј напао Московску област 1521. године. Московски свештеници су се спремали да евакуишу икону из града, али је једна монахиња имала виђење у коме се свети Сергије Радоњешки моли за спасење Москве и очување Богородичине иконе у Кремљу. Икона је остала у Москви, после чега је моћна армија Мехмеда I Гиреја са 100.000 људи одлучила да не напада Москву и вратила се у степу. Био је то последњи велики напад Татара на Москву.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!