Најлепше џамије у Русији ИЗНУТРА

Јегор Алејев / TASS, Маргарита Закарјан (CC BY-SA 3.0)
Ислам је по броју верника друга религија у Русији. На њеној територији је саграђено мноштво џамија (само у Чеченији их има преко 1.200). Изабрали смо за вас најупечатљивије међу њима – не само споља њего и изнутра.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Московска Саборна џамија

Данас је то највиша џамија у Источној Европи. Њени минарети су високи 78 метара. Налази се у Москви, у близини станице метроа „Проспект Мира“.

У Стаљиново доба су верски објекти често затварани, преуређивани у складишта и просторије за разне друге потребе, или су једноставно уништавани. Али то није случај са саборном џамијом. Она је основана 1904. године од новца који је дао трговац тканинама и крзном Салих Јерзин, и никада није била затварана. Совјетски Савез је тежио да успостави добре односе са муслиманским светом па су у ову џамију често довођени руководиоци разних земаља Блиског истока.

Садашња џамија није реконструкција старе џамије која је стајала на том месту. Ово је потпуно нови објекат подигнут 2015. године. У њене темеље је уграђен 131 шип јер испод ње протиче подземна река Напруднаја, а близу пролази линија метроа.

Има приземље и пет спратова. За молитве су предвиђена три нивоа. Џамија има велику и малу молитвену салу (мала је копија простора старог здања Саборне џамије која је овде постојала до 2011. године).

Око сала су направљени балкони да би стало што више људи. Џамија може да прими 10.000 верника. Украсни мермер је дотеран из Канаде (та врста је најотпорнија на хладну климу), а главни кристални лустер тежак 1,5 тону и изрезбарена улазна врата су поклон турске владе.

„Понос муслимана“

Ова џамија с правом носи свој назив. „Понос муслимана“ је једна од најлепших џамија Русије. Красе је бели мермер, велике количине злата и ручно осликани зидови.

Саграђена је 2019. године у граду Шалију, 30 км од Грозног, главног града Чеченије. Добила је назив у час пророка Мухамеда (пун назив: џамија „Понос муслимана“ посвећена пророку Мухамеду). У овом тренутку је то највећа џамија Европе – може да прими 30.000 људи унутра и још 70.000 на простору око џамије.

У архитектонском смислу то је спој персијског, средњоазијског и византијског стила. Споља је украшена као снег белим мермером са острва Тасос, познатом по одсјају који прави и по томе што одржава пријатну температуру за време великих врућина. Многи украси ентеријера су ручни рад. Такви су на пример, златни орнаменти испод куполе и композиције од мермера у боји.

Главни украс џамије је лустер тежак скоро три тоне, направљен по специјалној наруџбини у Турској, и 395 светиљки украшених златом и Swarovski камењем.

Санктпетербуршка саборна џамија

Некада је ово била главна џамија Руске империје и највећа у Европи. Данас је позната пре свега као једина џамија која је направљена на речном острву, а уз то и као џамија која је тесно повезана са Тамерлановом гробницом у Самарканду.

Купола Санктпетербуршке саборне џамије је прилично верна копија куполе на гробници у Самарканду. Отуд потичу и детаљи украса. Сликар Л. Максимов је специјално путовао у Самарканд да узме копије орнамената са џамија Шах-и-Зинде и Гур-Емир.

Изградња џамије је почела 1910. године. Она се још зове и плава џамија зато што су јој улаз, купола и минарети украшени керамиком плаве боје.

У приземљу и на два спрата може да стане 5.000 људи. Други спрат је испод саме куполе и до њега води широко мермерно степениште. Петком и о празницима је то још једно место за молитву мушкараца, поред приземља.

„Кул Шариф“

Подигнута је на месту где је раније била стара џамија коју су 1552. године срушиле трупе цара Ивана Грозног за време јуриша на Казањ, престоницу Казањског каната. И стара и нова џамија носе име Кул Шарифа, последњег имама и једног од најугледнијих људи међу Татарима (он је био сеид, што је почасна титула потомака пророка Мухамеда). Тада су сви изгинули и са њима Кул Шариф, а град је изгорео.

Не зна се како је изгледала прва џамија „Кул Шариф“. Њена савремена верзија је самостални пројекат. Подигнута је 2005. године поводом хиљадугодишњице Казања. Данас је то главна саборна џамија руске републике Татарстан.

„Кул Шариф може да прими 5.000 људи. Главна купола има 17 метара у пречнику, и изнутра је украшена по угледу на чувену „Казањску капу“, једну од инсигнија руских царева.

Џамија је обложена гранитом и мермером са Урала, кристални лустер тежак скоро 2 тоне направљен је у Чешкој, а теписи су поклон Ирана.

У унутрашњим украсима такође има много елемената ручног рада. На пример, мозаик и гипсани украси су рађени по технологијама из 16. века.

„Срце Чеченије“

Ова џамија се налази у центру Грозног и направљена је по угледу на Плаву џамију у Истанбулу. Отворена је у јесен 2008. године и добила је назив првог председника Чеченије Ахмата Хаџи Кадирова.

„Срце Чеченије“ је изнутра обложено белим мермером са турског острва Мармара и украшена традиционалним чеченским шарама „бустам“ (осликавали су је мајстори из Турске) и текстовима из Курана са првокласном позлатом.

Има 36 лустера са Swarovski кристалима и чеченским орнаментом. Сви лустери су копије муслиманских светиња – 27 има облик џамије Купола на стени у Јерусалиму, 8 лустера личи на џамију Ровзату-Небеви у Медини, а највећи лустер има облик Кабе у Меки.

На ову колекцију лустера је утрошено неколико тона бронзе, 2,5 кг злата и преко милион делова!

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“