„Црвени угао“ – најпобожнији кутак у руској кући

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Зашто је црвен?

Заправо и није црвен. Он се на руском зове „красный угол“, као што се Црвени трг зове „Красная площадь“. Реч „красный“ у руском језику данас значи „црвен“, али у оба поменута случаја је примењен у значењу „леп, красан“. Тај угао је увек био најчистије и најлепше уређено место у изби, и у њему је стајао кућни иконостас.

„Красни угао“ се у руским сеоским кућама појавио са примањем хришћанства. Русија је примила хришћанство у лето 988. године, али то је званичан датум крштавања руског народа, а примање хришћанства је, наравно, процес који је трајао годинама. У сваком случају, пре примања хришћанства, још у доба паганских веровања, сакрално место у кући је била пећ. Откако су становници Русије постали хришћани, они највише поштују угао где стоје иконе. У руским кућама иконе најчешће стоје у углу, а не насред зида. То је заправо читав мали иконостас на коме су иконе распоређене по одређеној хијерархији, по угледу на иконостасе у храмовима.

Два фактора су утицала на избор црвеног угла. Један је била страна света, а други положај пећи, која је и даље представљала важно место у кући. Црвени угао је увек био на јужној, источној или југоисточној страни просторије, и никада на западној или северној, јер се те стране асоцирају са смрћу и нечистим силама. Поред тога, тај угао је увек био дијаметрално супротан углу у коме стоји пећ, тако да би свако, чим уђе, увек прво угледао иконе.

Значај

Посебан однос према иконама одражавао се у најважнијим обредима, везаним за рађање, венчање и сахрану. На пример, када су се укућани опраштали од покојника, постављали су га тако да му глава буде испод иконостаса, тј. у „красном углу“. Веровало се да душе предака присуствују нашој молитви за њих.

На истом месту је вршена просидба или „откупљивање“ младе. А и кад млада уђе у своју нову кућу, и ту је одмах воде у красни угао.

Обичај је био да се свако ко уђе у кућу, чим прекорачи праг, најпре окрене према иконама и прекрсти се, па се тек онда поздрави са домаћинима. На основу тог обичаја је настала руска изрека „Без Бога ни преко прага“. Другим речима, најпре треба указати поштовање Богу, па тек онда домаћину.

„Црвени угао“ је посебно украшаван о празнику. Кићен је живим цвећем, свећама и пешкирима. Посебно су били важни пешкири.

Зашто су иконе украшаване пешкирима?

Древна традиција украшавања икона пешкирима потиче од библијског предања о једном чуду које је учинио Христос. Едески цар Авгар је послао своје слуге Христу са молбом да га исцели. Када чу молбу, Христос затражи да му донесу бокал воде и убрус. Умивши се он избриса лице, и оно се одрази на тканини. Царске слуге однесоше убрус Авгару и овај се исцели чим га дотаче. Према предању, ова светиња је стотинама година чувана као реликвија, али је нестала током средњег века.

Пешкир којим украшавају иконе православни Руси зову „рушник“, „божији убрус“ или „божница“. То је дугачак и узак убрус украшен по дну везом црвеним и црним концем. Радним даном се преко икона ставља свакодневни „рушник“, а о празнику лепши и свечанији.

Постоји ли „красни угао“ у савременим становима?

Да, поједине верујуће православне породице још увек поштују овај обичај. Наравно, данас је теже изабрати „црвени угао“ у складу са правилима, јер у савременим становима нема пећи (али их има по селима) и распоред просторија у стану не омогућава увек да се угао изабере према страни света.

Па ипак, многи се труде да малени иконостас поставе на „најкрасније“ место у стану, где се окупљају сви чланови породице и гости. То је најчешће дневна соба и њен најисточнији угао.