По чему су познати Борис Ејфман и његов Театар балета

Сергей Пятаков; Владимир Вяткин/Sputnik
Ова трупа савременог балета чувена је у целом свету, а њен руководилац важи за генијалног ствараоца. По чему је специфичан Ејфман и у чему се састоји његов стваралачки поступак?
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Борис Ејфман је свој плесачки пут започео у Дому пионира у совјетском Кишињову, а данас је уметнички директор сопственог балета и председник плесне академије која носи његово име.

Пут од провинцијског позоришта до Лењинграда

Ејфман је рођен 1946. године у малом граду Рубцовску у Алтајском крају, где је његова породица евакуисана за време Другог светског рата. Убрзо су се преселили у Молдавску ССР, где је петогодишњи Ејфман почео свој уметнички пут. Најпре у плесном кружоку Дома пионира у Кишињову, а затим на кореографском одељењу Кишињовске музичке школе.

Марковски, Осипенко и Ејфман

По завршетку школе Ејфман је и сам почео да предаје у пионирском студију, истовремено будући ангажован као играч у Молдавском театру опере и балета. Богата стваралачка енергија инспирисала га је да креира сопствени плесачки језик. Тако је млади Борис отишао у Лењинград, где се налазила једна од најбољих балетских школа у земљи. Ејфман је завршио смер кореографије на конзерваторијуму и 1972. године почео да ради као предавач у култној Лењинградској кореографској школи (данашња Академија руског балета „Агрипина Ваганова“). 

Већ његови дипломски радови изведени су на сцени Маријинског театра. Кореограф је за своје поставке бирао необичне композиције и композиторе.

Осипенко, Ејфман и Марковски

1977. године Ејфману је понуђен рад са плесним колективом при организацији „Ленконцерт“, која се бавила одржавањем концерата класичне и естрадне уметности. На његовој основи Ејфман је основао свој „Нови балет“, који је после распада СССР-а добио назив Санктпетербуршки државни академски театар балета под руководством Бориса Ејфмана, или просто Татар балета Бориса Ејфмана. 

У првим поставкама ангажовао је водеће уметнике из Маријинског театра: Алу Осипенко, Џона Марковског, Валерија Михајловског. Једна од његових првих чувених представа био је „Идиот“ из 1980. године на музику Петра Чајковског. 

Нови поглед на руски балет

Ејфманове представе само на први поглед подсећају на класичне поставке препознатљивог  „руског балета“. Али критичари широм света истичу да је кореографија овог ствараоца веома сложена и да обилује потпуно иновативним, досад невиђеним елементима. 

За његове балете карактеристична су и неочекивана сценска решења, као и специфичан избор њихове литературне основе. На пример, балет „Up & Down“ инспирисан је романом Френсиса Скота Фицџералда „Блага је ноћ“. На сцени је приказан блистави амерички Век Џеза.

 

Широм света са одушевљењем је дочекано Ејфманово виђење класичног балета „Жизела“. Његова „Црвена Жизела“ посвећена је драматичној судбини балерине Олге Спесивцеве, која је некада убирала овације по Европи у „Руским сезонама“ Сергеја Дјагиљева (између осталог, наступајући у улози Жизеле). После Октобарске револуције била је принуђена да емигрира у САД, где је психички оболела.  

На репертоару Ејфмановог театра нећете наћи уобичајено „Лабудово језеро“, али у балету „Чајковски. PRO et CONTRA“ редитељ је покушао да интерпретира биографију и стваралаштво свог омиљеног генијалног композитора, којим се бавио више пута у  каријери. 

„Желео сам да створим дело у којем бих могао дубље да продрем у стихију стваралачких патњи Чајковског“, рекао је Ејфман о балету „Чајковски.  PRO et CONTRA". Пред гледаоцем се појављују и лабудови у својим чувеним белим пачкама и препознатљиве сцене из „Крцка Орашчића“, као и плесне фантазије на тему чувених композиторових опера „Јевгеније Оњегин“ и „Пикова дама“.

Ејфман је такође засебно приказао своју савремену верзију Пушкиновог „Јевгенија Оњегина“, повезујући класичну музику из истоимене опере Чајковског са рок композицијама Александра Ситковецког. 

За овог кореографа и редитеља је најважније да разоткрије душевне дубине карактера и сижеа. Њега не занима само и не у највећој мери техничка страна плеса, већ су му приоритет позориште, драматургија, енергија коју кроз своје представе преноси гледаоцу. 

„Свој главни задатак видим у томе да отворим нове могућности балетске уметности, као спознаје унутрашњег света човека“, каже кореограф. 

Једна од емотивно најмоћнијих Ејфманових поставки је балет „Ана Карењина“ у којем се фокусира на љубавни троугао из Толстојевог романа који чине Ана Карењина, њен муж и Вронски.

Маестро признаје да своје кореографије ствара и осмишљава управо кроз сопствену  емотивну реакцију на музику.   

„Ја стварам другачији балет, у којем је самоекспресија садржај препун драме, филозофије, карактера, идеја. И уверен сам да је то балет будућности“, сматра Ејфман. 

Поводом обележавања годишњице ослобођења Лењинграда од опсаде 2014. године Ејфман је режирао запањујуће узбудљив и драматичан балет „Реквијем“. Назив се истовремено односи на поему Ане Ахматове „Реквијем“, као и на Моцартову композицију, која се чује у балету заједно са симфонијом „Сећању на жртве фашизма и рата“ Дмитрија Шостаковича.   

2011. године Ејфман је основао своју иновативну балетску школи. „Академија плеса Бориса Ејфмана“ ради са децом од десете године старости и, како тврди Ејфман, има за циљ да „припреми универзалне балетске играче“, који истовремено владају и класичним и савременим балетом. 

Данас је Борис Ејфман лауреат многих позоришних награда, као и најразличитијих државних признања, укључујући одликовање „За заслуге према Отаџбини“. Он је просто један од најпознатијих кореографа на свету. (1998. године The New York Times га је чак назвао највећим светским кореографом).

А његов театар је једна од препознатљивих трупа руског балета која наступа на највећим сценама широм света, као и на сцени Бољшог театра у Москви. 

Познати бивши француски фудбалер Давид Трезеге и полазнице „Академија плеса Бориса Ејфмана“ на церемонији представљања трофеја Купа Европе у фудбалу

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“