Смрт популарног 42-годишњег глумца и музичара шокирала је милионе совјетских грађана. Објављен је конкурс за најбољи споменик и на њему су победили вајар Александар Рукавишњиков и архитекта Игор Вознесенски. Као основа за споменик послужила им је чувена песма „Коњи ћудљиви“. Висоцки је приказан са гитаром, а коњске главе иза његових леђа подсећају на крила. У скулптури на Вагањковском гробљу је одражен и непоновљиви стил Висоцког као извођача – ексцентричан и увек са пуно набоја.
Многе улице у градовима Русије носе име Владимира Мајаковског. Чувени песник совјетске авангарде је рано умро – извршио је самоубиство у 37. години живота (још увек се воде дискусије о узроцима самоубиства). Споменик на гробу Мајаковског на Новодевичјем гробљу израдио је скулптор Александар Кибаљников у револуционарној црвеној боји и минималистичком футуристичком стилу.
Црна гранитна коцка стоји на гробу Владимира Ворошилова на Вагањковском гробљу. Он је чувен по томе што је покренуо и водио култни телевизијски квиз „Шта? Где? Када?“. Једно од загонетних питања у квизу је увек било у „црној кутији“, где се налазио предмет, а такмичари су имали минут времена да открију шта се у њему налази. Аутор споменика је архитекта Никита Шангин, који је и сам учествовао у квизу.
На гробу чувеног совјетског глумца на Вагањковском гробљу подигнут је споменик у облику филмске траке са кадровима из култних филмова у којима је он играо. Међу њима су „Свадба у Малиновци“, „Доживљаји капетана Врунгеља“, „Војник Иван Бровкин“, „Ватра, вода и...“ и други.
Јавност је била шокирана убиством најпознатијег телевизијског репортера 1990-их. Убице никада нису откривене. На гробу Владислава Листјева на Вагањковском гробљу тугује бронзани анђео.
Култни совјетски спортиста и тренер за кога кажу да је „отац руског хокеја“ заслужан је за 9-годишњи период у коме је „зборнаја“ СССР-а бележила победе на свим међународним турнирима. Његова личност је приказана и у популарном филму „Легенда бр. 17“, где Тарасова игра Олег Мењшиков. На Вагањковском гробљу, где је сахрањен, подигнута му је читава композиција од скулптура. Две половине гранитне стене као да су спојене хокејашким палицама, а између њих је портрет чувеног тренера.
Судбина познате совјетске глумице Фјодорове је била драматична. Она је у Стаљиново време ступила у незаконите односе са војнопоморским аташеом САД Џексоном Тејтом и родила ћерку. Због те везе је оптужена за шпијунажу и десет година је провела у затвору. Црна фигура изнад Зојиног портрета у барељефу на Вагањковском гробљу упућује на њену загонетну смрт. Фјодорова је убијена у свом стану, после чега су колале гласине да је иза тог убиства могао стајати КГБ.
Херој Совјетског Савеза и један од првих совјетских космонаута, Павел Бељајев је био капетан свемирског брода у време када је Алексеј Леонов извео први излазак у отворени космос. Касније је Бељајев први ручно пилотирао космичким бродом. На споменику на Новодевичјем гробљу Бељајев је приказан у скафандеру и са кацигом у рукама, а спирала око њега симболизује космос.
Грабар је био најпознатији совјетски рестауратор. Радио је, између осталог, на чувеној икони „Света Тројица“ Андреја Рубљова. Спасао је и многа друга староруска ремек-дела. На његовом гробу на Новодевичјем гробљу стоји споменик у облику зида од белог камена са барељефом на коме су приказани лав, птица и други симболи из иконописачке и црквене уметности.
За Птушка се говорило да је „совјетски Волт Дизни“. Он је створио култне совјетске цртане филмове „Златни кључић“, „Бајку о цару Салтану“ и „Руслана и Људмилу“. Надгробни споменик на Новодевичјем гробљу подигнут је поводом стогодишњице његовог рођења. Рад уметника Вјачеслава Почечујева симболизује храст из бајке са кореном окренутим наопако, баш као да је изашао из Птушкових цртаћа.
Легендарни херој Великог отаџбинског рата познат је по томе што је у својој ескадрили основао аматерски џез оркестар. Због тога је постао и прототип главног јунака у култном совјетском филму „Само старци иду у бој“. На споменику на Новодевичјем гробљу приказан је са пропелером авиона и натписом „Живећемо“ који је заправо слоган из поменутог филма.
Његово име сада носи стадион у Москви, а некада је Едуард био нападач московског клуба „Торпедо“ и олимпијски шампион у склопу совјетске репрезентације. У његовој биографији је било спортских успона, али и личних падова. Дванаест година је провео у затвору због оптужбе која је била спорна, после чега је наставио фудбалску каријеру. На гробу Едуарда Стрељцова на Вагањковском гробљу стоји занимљива композиција: његово лице у врху и лопта у дну као да су стешњени између две гранитне плоче.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
